Издаја земље је одавно „у моди“

Бити издајник, агент, или страни плаћеник, данас је постало, изгледа, нека врста модног престижа Ђукановић и Ђинђић као корифеји савремене издаје Изручење Слободана Хагу коштало је Запад , не 30, него 50 милиона долара!

Пише: Јован Лакићевић

У претходном тексту на овом Порталу, на тему издаје, споменуо сам околност да су параграфи о издаји земље и народа склоњени (ко зна кад?) из Кривичног закона Србије!
Тако је утабан пут издаји свега и свачега у земљи Србији као веома профитабилном занимању! Биће да је то урађено у вријеме петооктобарских властодржаца, како не би у току растурања, распродаје и пљачкања државе, по диктату споља, дошли под удар Закона.
У Црној Гори, одвојеној од Србије по наредби западних ментора како би се лакше ампутирао Космет, таквих параграфа, изгледа, није ни било.
Тако су неприкосновеном господару Црне Шуме, Поглавнику, на челу пљчкашко-издајничке и шверцерске мафије биле уклоњене све препреке да у издаји земље и народа иде до краја (који је, изгледа и коначно, близу)!
Занимљиво је да се феноменом издаје, колико ми је познато, код нас нико од социолога није бавио. А она је попримила пандемијске размјере! Дакле, без „научне подлоге“ остаје нам да о издаји судимо на основу историјског, али и непосредног искуства.
Нема сумње да је синоним издаје, у нашем епском памћењу, остао Вук Бранковић, упркос чињеници да неки оскудни историјски подаци свједоче друкчије. Данас се сваковрсних обериздајника толико намножило, да су сва поређења најблаже речено – неумјесна. Ако је Бранковић са тим презреним епитетом остао споран, многи су данас постали – неспорни! Нормалном човјеку био би потребан годишњи одмор само да би их се присјетио и побројао…
Бити издајник, или страни агент и плаћеник готово је постала нека врста моде! И „поучан“ наук за узор млађим генерацијама…
Од више врста и облика издаје (а има их подоста: издаја вјере (превјеравање), издаја због власти, освете, због тзв идејних убјеђења, због уцјене… најодвратнија је издаја из користољубља, односно издаја земље за паре! Вјернике не треба подсјећати да је и наш Господ, Исус, издат због сребрењака.
Такви су одреда, бар за мене, били вође црне петооктобарске „револуције“, који су због новца, добро, успут и због мало власти, уназадили земљу Србију за више деценија.
За октобарски пуч и поробљавање Србије, ЦИА је по властитом признању издвојила 70 милиона долара. Вођама ДОСа, и челницима „Отпора“, по казивању амбасадора САД, Монтгомерија, дато је „много, много више од сто милиона долара“!

Када сам прије двије године на Порталу новинарски портретисао Слобу и Зорана, рекао сам, отприлике, да су у много чему били слични, умни и харизматични, са референцама државника, уз једну малу, малецку разлику: један је био патриота, а други – издајник!
Први је сахрањен у дворишту породичне куће у Пожаревцу, пошто за њега, усмрћеног у Хагу, није било мјеста ни на једном београдском гробљу, а други у Алеји великана, или заслужних грађана… Један од највећих београдских булевара и данас носи његово име. Захваљујући његовим трабантима који су се добро инфилтрирали и ухљебили у редовима актуелне власти, умало да му се и споменик дигне!
Не бих овога пута о Ђинђићевим „путевима“ и странпутицама, уз напомену да га је Емајлсикс ликвидирао чим се усудио да спомене Косово као промашену личну илузију. Било им је утолико лакше, јер није био њихов агент, него БНДа,(Шредеров пријатељ!).

Недавно је неспорно потврђено, по аутобиографском признању назови госпође Карле дел Понте, да је са Зораном годину дана водила преговоре, од Атине до Лозане, о изручења Хагу бившег предсједника скраћене Југославије, Слободана Милошевића. У питању су били , не само детаљи око транспорта хеликоптером од Београда до НАТО базе у Тузли и слично, него и цијена Слободанове главе. Испоставиће се да је првобитна сума од 30 милиона долара, „скочила“ на 50 милиона!
Ту, ваљда, лежи и објашњење, због чега ће се Ђинђићева супруга наћи, у једном тренутку, на челу најбогатијих удовица Европе! Та сума ће оставити биљег, или, тачније, мрљу на лицу Великог, Божјег Српског Народа за вјечна времена!
Узгред, негдашњи предсједник Србије , Тадић и његов шеф кабинета Мики Ракић, иначе координатор свих безбједностних и обавјештајних служби, као агент Емајлсикса, проћи ће, финансијски, много горе: за изручење Караџића и Младића добили су, према неофицијелним подацима, тек по пет милиона долара! (Иначе, Мики Ракић сахрањен је у Алеји заслужних грађана. Нажалост, није ми познато да ли нешто слично постоји у Лондону).
Што се, пак, тиче Црне Шуме, ствари су, ових дана, до краја огољене. У овом протекторату Удруженог Запада владају већ годинама његове обавјештајне службе у виду амбасада. Захваљујући Поглавнику, који је давних дана тамо дошао на власт у друштву младих џемпераша и уз велику, издашну помоћ Сл. Милошевића (знам све из прве руке!), ствари су у једном часу кренуле наопако кад је ријеч о судбини и будућности Црне Горе.
Трагајући за уроцима Милове издаје, с којим сам некад, у ЦК СК Југославије, као најмлађим чланом ЦК био у пријатељским односима (као шеф негдашњег Агитпропа), дошао сам до несумњивог закључка да је његова издаја била резултат – уцјене.
Његов тзв поход на Дубровник и борба против паравојних Зенги за спас заједниче државе, био је – уставна обавеза у њеној заштити . Његова помоћ српском народу у Републици Српској у вријеме Мирине блокаде на Дрини, биће му на понос кад у Спужу буде писао мемоаре.
Код његових будућих пријатеља, у НАТОу и другдје на Западу , то ће му бити „путовница“ за Трибунал у Хагу. Изгледа да је мој негдашњи пријатељ из ЦК СКЈ, да би спасао доњи дио леђа, без много двоумљења пристао на – издају!
Не могу да вјерујем, да је он као члан најужег државног руководства скраћене Југославије, предао НАТОу планове за одбрану земље. И, опет, не могу да вјерујем да је он са његовим сабратом у издаји, З. Ђинђићем, који се на више мјесеци склонио код њега, таргетирао неке војне објекте и фабрикје намјенске индустрије НАТО бомбардерима… Али, не могу ни да невјерујем. Јер, ко се једном одлучи на издају, са њим је готово.
Није Поглавник по својој вољи, већ по вољи НАТОа, укључио Црну Шуму прије шест година у највећу злочиначку организацију Планете! Није он по својој вољи, већ по жељи његових ментора, кренуо у освајање српских светиња и светилишта у Црној Гори. Није кренуо у унијаћење па католичење светосавске Црне Горе, без налога сатаниста са Запада.
Видјели смо како се то, захваљујући библијским литијама, завршило. Тај му неуспјех сатанистички Запад није опростио! И зато га је пустио низ воду. Добро, уз то иде и она заплена двадесетак тона кокаина под заставом Црне Шуме у Латинској Америци.
Оно што ме, на неки начин, заиста фасцинира јесте, да се таква особа и даље налази на функцији Предсједника Црне Горе, која се за нешто пита!! И да, рецимо, од његове воље зависи проглашење новог мандатара за састав Владе Ц.Горе!?
Као рођени Морачанин, дубоко се стидим и овог времена и у њему актуелног предсједника Ц. Горе!
Политички аналитичар, историчар и велики зналац геополитике, др Срђа Трифковић, нашег неумрлог Митрополитика Амфилохија, на промоцији његових сабраних дјела на потоњем Сајму књига у Београду, ставио је уз раме – Светом Сави.
Неумрли Митрополит је, неколико мјесеци прије него што ћемо се са њим привремено растати. рекао ову реченицу: „Мило Ђукановић је највећи издајник у историји Црне Горе“!
За ову прилику овоме ништа не бих ,могао, ни додати, ни одузети!
Могао бих, на крају, да се наивно, запитам : када ће се параграфи о издаји земље и народа, вратити у законе Србије и Црне Горе?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: