Изједначио хришћанство са осталим вјерама и сазвао Први васељенски сабор у Никеји: Император Константин I
1 min read
На данашњи дан, 27. фебруара 280. године рођен је у Наисусу, данашњем Нишу римски император Константин I, који је почео христијанизацију Римског царства.
Године 313. издао је Милански едикт о толеранцији којим је хришћанство изједначио са осталим вјерама, а 325. године је сазвао Први васељенски сабор у Никеји на којем је створен темељ догматског и канонског система хришћанске цркве. Његови родитељи су били цар Констанције Флор и царица Јелена. Послије смрти оца од војске је проглашен за августа сјеверозапада Римског царства. Пред пресудну борбу са Максенцијем, када је Константин био у великој сумњи у свој успјех, појавио му се по дану пресјајан крст на небу, сав окићен звијездама, на коме је било написано: “Овим побјеђуј”.
Цар је наредио да се направи велики крст, сличан ономе што му се јавио, и да се носи пред војском. Силом крста, он је задобио славну побједу над бројно надмоћним непријатељем. Максенције се удавио у ријеци Тибру. Одмах потом издао је Милански едикт, 313. године, којим је забранио дотадашњи прогон хришћана. Саградио је град раван Риму на Босфору и назвао га Константинопољ. Када се цар тешко разболио, многи су се трудили да га излијече, али без успјеха. Жреци су му препоручили да је једини спас за његово излијечење у томе да се окупа у крви мале дјеце. Цар је одбио и по цијену сопственог живота. Јавила су му се два апостола – Петар и Павле. Они су му рекли да потражи епископа Силвестра који ће га излијечити од страшне болести. Епископ га је поучио вјери хришћанској и крстио. Послије тога, страшна болест је нестала из његовог тијела. Преминуо је 337. године у близини Никомедије. Сахрањен је у Цариграду, како су касније назвали Константинопољ, у цркви Светих апостола, његовој задужбини.
По народном предању Тврдошки манастир је основао Св. цар Константин и мајка му Јелена, а затим је, пошто бјеше срушен и запустио, постао задужбина краља српског Милутина, крајем XIII или почетком XIV вијека.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Konstantin je bio jedan od 4 ko-imperatora, pobio je ostalu trojicu i uzurpirao njihove teritlrije, ubio i sopstvenog sina i na kraju prešao na hrišćanstvo jer je ono nudilo oprost grehova.
Dobri komentari ,čudi me da nije ISUS bio Srbin. Sve se prisvaja da je Srpsko i po jeste u što nije a naivni neka veruju.
Konstantin je bio SRBIN. Neverovatno da neko moze pomisliti da je bio Grk. Grci nisu dali ni jednog rimskog imperatora dok su Srbi dali desetine ukljucujuci DIoklecijana, Joviana Beogradjanina, Valensa, Justina, Justinijana i mnogi drugi. Srpske ilirske legije su bile udarna pesnica rimske vojske dok su Grci bili neborci zaduzeni za odrzavanje puteva.
Postoji predanje da Konstantin nije bio Grk. Njega je na samrti krstio arijanski episkop po njegovoj želji. Ovi prostori su bili dominantno arijanski. U Sirmijumu, Sremskoj Mitrovici, je bio centar arijanstva. Tu su održavali svoje Vaseljenske sabore, čak i pregovore sa oficijelnom Crkvom gde su se pravili kompromisi. Ta dokumenta, kodeksi, su i danas dostupna, ta natezanja oko jedne reči, jednog slova.
U čemu je predanje? Kada je arijanizam zavladao ovim prostorima, kažu da je Konstantin izašao na terasu svoje palate u Medijani, Niš, bacio zadovoljan pogled, napravio kružni pokret rukom i rekao: konačno ovde nema ničega grčkog.