Излазак Европе из карантина – кад и како

Развој епидемије отворио је питање – да ли је дошао тренутак да се и у Европи говори о изласку из карантина и како би тај излазак могао да изгледа?

Већински став је да је за тако нешто још рано, али нема сумње да ће многе земље у наредним недељама разматрати сценарије изласка из садашње ситуације, тражећи компоромис између ризика за људске животе и разорне цене за економију коју носи садашња ситуација.

У Аустрији ће следеће недеље бити отворене продавнице, а за мај се најављује отварање ресторана и кафића, уз наставак неких од мера хигијене и физичког дистанцирања које су до сада биле на снази.

И у Данској ће нека ограничења бити укинута следеће недеље, а у Норвешкој ће школе почети поново да раде већ од 27 априла.

Дебата о фазном, секторском укидању мера води се у Немачкој, а власти у Чешкој најављују „паметни“ карантин – поступно отварање активности, уз стриктно праћење и изоловање заражених случајева.

Чињењица је да у Италији, Шпанији, Француској и другим земљама постоје знаци успоравања епидемије. Стопа нових инфекција је смањена, број умрлих умерено опада.

Шпански премијер Педро Санчез саопштио је да је Шпанија достигла врх епидемије и да се у тој земљи очекује њено успоравање. Министар финансија Шпаније најављује да ће грађани моћи постепено да се врате активностима почев од 26. априла.

У Италији ће неке економске активности бити омогућене у априлу, а ублажавање мера изолације очекује се од 4. маја. Упркос томе, експерти Светске здравствене организације за Европу и Европске агенције за превенцију заразних болести упозоравају да на европском нивоу епидемија још није на свом врхунцу – односно да бројеви заражених и умрлих и даље расту.

Које су опције – како живот вратити у нормалу

Стручњаци страхују да би нагло и преурањено укидање мера изолације угорозило досадашње напоре и довело до новог пораста епидемије.

„Још је прерано да се изненада укину све мере друштвеног и физичког дистанцирања иако ове строге мере могу бити прилично разарајуће за друштво на економском и социјалном плану“, саопштила је Европска агенција.

Европска комисија панирала је да ове недеље изнесе мапу пута за кординирани излазак из карантина на нивоу ЕУ, како би се избегло шаренило мера у различитим земљама чланицама. Тај корак је ипак одложен, јер неке земље сматрају да би таква дебата послала погрешну поруку у тренутку када се од грађана и даље тражи дисциплиновано придржавање постојећих мера.

У већини земаља преовлађује став да ће садашње мере изолациије остати на снази наредних шест до осам недеља, али дебата о излазној стратегији је почела.

Француска медицинска академија предложила је ублажавање мера по регионима у односу на број расположивих болничких кревета. У деловима земље где бројеви оболелих опадају и болнички капацитети нису угрожени, мере би биле укинуте.

Друга опција је отварање по старосним групама, што значи да би мере рестрикције за старије од 65 година и хронично болесне биле укинуте неколико месеци касније него за остале – односно када у међувремену 60-70 одсто становништва развије имунитет.

Трећа опција названа је „стоп анд го“ и подразумева наизменично смењивање периода са и без рестрикција – и тако све до проналажења вакцине.

Једну од кључних улога у излазној стратегији имаће дигитално праћење случајева и тестирање – и то не само на присуство вируса, већ и тестирање на присуство антитела у организму. Тестови на присуство антитела показаће који тачно део становништва је имао контакт са вирусом и тако стекао имунунитет на Ковид-19.

Жан Франсоа Делфреси, председник Медицинског савета Француске и саветник председника Макрона, каже да је сврха садашњих мера изолације између осталог и „куповина времена“ за такву врсту тестова, који би у масовној употреби могли да буду већ у мају или јуну.

Мере би требало да смање број оболелих до тог нивоа да се може прећи у другу фазу – фазу масовног тестирања и дигиталног праћења. Тестови на присуство антитела би показали да ли у популацији постоји „критична маса“ имунитета која би захватила бар 50 одсто становништва.

Према садашњим проценама, додуше, тај проценат у Француској и Европи тренутно је и даље мали – око 10 до 15 одсто становништва. Када и како се вратити нормалном животу – то питање ће се свакако све више чути у наредном периоду.

Судећи према ставовима експерата, за сада је једино сигурно да повратак у нормалу неће доћи нагло и брзо, као што је дошло увођење мера изолације.

Стручњаци најављују дозирани и постепени процес који ће зависити од многих фактора и трајати све до момента имунизације становништва – односно проналажења лека и вакцине као јединог коначног решења.

(РТС)