Манастир Студеница репрезентује континуитет културног и умјетничког стварања, јер у протеклих осам вјекова, чак и у најтежим околностима, није напуштан, сем повремено, у најжешћим насртајима Турака, сматра историчар умјетности др Миодраг Марковић, дописни члан САНУ, аутор изложбе „Духовно и културно наслеђе манастира Студенице – древност, постојаност, савременост“.

Ову поставку, вечерас у 19 часова у Галерији САНУ, отвориће академик Гојко Суботић, а на свечаности ће говорити игуман манастира Студенице архимандрит Тихон и предсједник Српске академије наука и умјетности академик Владимир С. Костић. Изложба је заједнички пројекат САНУ и манастира Студенице, и посвећена је осамстогодишњици аутокефалности СПЦ.

„Одабрали смо Студеницу, да кроз њу прикажемо стварање српског културног и духовног насљеђа ствараног током 800 година“, објаснио је др Марковић, на јучерашњој конференцији за новинаре.

„Студеница је најзначајнија задужбина родоначелника српске самосталне средњовјековне државе Стефана Немање, у оквиру које је Свети Сава зачео језгро аутокефалне цркве, уводећи српско писмо на фрескама и скулптурама, али и одредбама типика, које указују на тежњу да се издвоји из јурисдикције византијске архиепископије. Али, Студеница је, у науци, и готово једногласно најзначајнији умјетнички комплекс створен у историји српског народа.“

У овом манастиру сачувана су изванредна дјела архитектуре, скулптуре, живописа и примијењене умјетности.

„У Немањиној Богородичиној цркви спајају се најважније тенденције и искуства са Истока и Запада“, истиче аутор изложбе. „Архитекти и скулптори који су обрадили унутрашњост и спољашњост, као и литургијски намјештај, били су под утицајем романичке умјетности, док су сликари вјероватно били из Цариграда, Солуна или Никеје. Тај спој, пресудно је утицао на развој српске средњовјековне умјетности, јер су сви Немањини насљедници на престолу настојали да опонашају ову задужбину.“

У Галерији САНУ биће изложени оригинални фрагменти аутентичних портрета владара који су се налазили на улазној капији, на којима су Стефан Првовјенчани (у вријеме настанка велики жупан) и његов брат Вукан:

„Они су непроцјењиве културне вриједности и биће заштићени посебном витрином“, додаје Марковић. „Међу експонатима су и Београдски паримејник, оригинални новац, предмети примењене умјетности, иконопоси… Пред публиком ће се наћи и кадионица и крст Светог Саве, који су тако добили име, иако потичу из каснијег периода, потом низ од 12 икона Георгија Митрофановића из 17. вијека, као и један од најзначајнијих предмета у студеничкој ризници: плаштаница Антонија Хераклејског.“

Поставку заокружују дјела 20. века, настала у Студеници, или надахнута њоме. Ријеч је о радовима вајара Небојше Митрића, сериграфији Косте Брадића, као и дјелима оца Тихона, из фазе прије него што је постао игуман.

Виртуелни храм

Један дио поставке настао је захваљујући употреби модерних технологија, о чему је јуче говорио Марко Савић, испред продукције Live View Студио, док је дизајн изложбе потписао Марко Тодоровић. У простору галерије биће реконструисани објекти, историјски догађаји, а знамените личности биће представљене тродимензионално. У једној посебној просторији, биће оживљена атмосфера и љепота Студенице, по узору на виртуелне изложбе Ван Гога, Климта, Каравађа итд. које су тренд у свијету.

Извор: Новости

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: