ИН4С

ИН4С портал

Изложба руске умјетнице у Ваљеву: „Србију и Русију носим у срцу“

На централном зиду поставке изложбе "Од Европе до Русије", изложена су платна са осликаном париском катедралом Нотр Дам и српским манастиром Хиландаром, који су, сем што се ауторка дивила њиховој љепоти, имали заједничку судбину - оштећени су у пожару.

Екатерина Берјоскина Милићевић; фото: vamedia.info

У овдашњем Интернационалном умјетничком студију „Радован Трнавац Мића“, Рускиња Екатерина Берјоскина Милићевић, излаже 28 уља на платну, насталих у претходних петнаестак година. Екатерина је један од незваничних амбасадора културе Русије и Србије, која посредством умјетности спаја братске народе.

Захваљујући њој, многи српски умјетници излагали су у Русији, Украјини и Бјелорусији. Такође, многи руски, украјински и бјелоруски сликари излагали су у Србији, коју она сматра и осјећа својом другом земљом, наводе Вечерње новости.

На централном зиду поставке изложбе „Од Европе до Русије“, изложена су платна са осликаном париском катедралом Нотр Дам и српским манастиром Хиландаром, који су, сем што се ауторка дивила њиховој љепоти, имали заједничку судбину – оштећени су у пожару. Пред публиком су дјела на којима доминирају грађевине и знаменитости многих европских градова – Беча, Граца, Венеције, Лихтенштајна, Санкт Петербурга… Уз Хиландар, представљени су и средњовјековни српски манастири Сопоћани и Љубостиња, али и београдска Скадарлија, као и споменик Побједник.

„Изузетно сам срећна и поносна што своја дјела излажем у галерији Интернационалног умјетничког студија, пред публиком у Ваљеву и српском аудиторијуму“, каже Екатерина Берјоскина Милићевић. „Моја љубав према Србији траје више од три деценије, а 1989. године из родне Москве преселила сам се у Београд. Зато, на мојим платнима, уз знаменитости европских градова поносно стоје и руски и српски мотиви, подједнако лијепи и грандиозни. У мом срцу заједно су Русија и Србија“.

Екатерина Берјоскина Милићевић рођена је у породици познатог руског архитекте Јурија Берјоскина. Дипломирала је на Архитектонском факултету код академика Михаила Посохина, главног архитекте руске престонице. Добитница је бројних признања, а најдража јој је „Златна четка“, коју јој је 1999. године додијелио Комитет за културу Москве и плакета Скупштине Града Београда за учешће у бројним хуманитарним акцијама, међу којима је и изградња Авалског торња, срушеног у НАТО агресији 1999. године.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *