Изложба у Историјском музеју: Спасавање Србије од тифуса

Епидемија тифуса која је погодила Србију 1915. била је једна од најтежих с којима се свијет суочио у савременој историји, постоје процјене да је од ове и других зараза, крајем 1914. и у првој половини 1915. умрло 360 000 цивила.

Већ исцрпљена првим великим отпором који је пружила аустроугарској војсци, наша мала балканска земља тешко би изашла на крај са овом пошашћу да није добила велику међународну подршку, чији је један дио тема гостујуће изложбе „Спасавање Србије: америчка мисија и епидемија тифуса у Србији 1915“, која ће вечерас у 18 часова бити отворена у Историјском музеју Србије.

Ријеч је о пројекту Института за примјењену историју, чији аутор Милован Писари наглашава да је то дио ширег истраживања, с циљем да се јавности приближе околности које су промијениле историјски ток у Србији и свијету током Првог свјетског рата, преносе „Новости“

Тако ће се на изложби наћи архивска документа, фотографије, новински чланци и пратећи текстови, сведочанства о учешћу страних мисија, а посебно америче, у заустављању епидемије и борби за животе обољелих.

Амерички Црвени крст, у сарадњи са Фондацијом „Рокфелер“, већ је почетком марта 1915. повјерио генералу Горгасу организовање санитарне мисије за помоћ у борби против тифуса и осталих епидемија у Србији.

За љекара задуженог да води такву мисију изабран је доктор Ричард Стронг, директор Школе за тропску медицину при Универзитету Харвард – наводи се у каталогу изложбе.

Стронг је изабран и за директора лекара, тако да је руководио радом француских, енглеских и америчких љекара и болничара, као и преживјелих српских љекара.

Превенција је заснована на побољшању хигијенских услова, чији је циљ био да се на самом извору спријечи ширење тифуса и осталих епидемија.

Направљена је мапа ширења епидемије и предузет је низ других мера, и тај метод је назван „санитарном револуцијом“. Први резултати били су видљиви већ крајем априла: у редовима војске број оболелих се знатно смањио, међу цивилима није било нових жаришта инфекције, нити се појавила колера од које се стрепело јер је већ била присутна на Источном фронту.

У јесен 1912. године избио је рат против Отоманског царства и почео низ догађаја који ће у случају Србије потрајати до 1918. Министарство војно израчунало је да у читавој Србији постоји 370 љекара, од којих је 296 било мобилисано – пише у каталогу изложбе, уз напомену да су у време избијања епидемије ти љекари били први које је оборила силовитост ове болести: чак њих 126 били су жртве већ у првом налету тифуса.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: