Између двије ватре

Пише: Протојереј Мирко Вукотић

У тексту „Терор“ новинарке „Монитора“ Милене Перовић, успут је направљена опаска и на промоцију најновије збирке прича Јанка Јелића, „Браћа на ломачи“, на чијој сам промоцији у Друштву црногорско-руског пријатељства „Свети Ђорђе“ био један од промотера.

Будући да сам од стране новинарке Перовић апострофиран као свештеник Српске православне цркве са интонацијом оптужбе, осјећам обавезу и одговорност да на њен напис реагујем. Да је уважена Милена Перовић прочитала Јелићеву збирку до краја и разумјела њен дубоки смисао, знала би да се она завршава bona fide исходом, братском љубављу и помирењем.

Незајажљива ломача је угашена, али зато је цијењена новинарка Милена заложила нови огањ чијем је пламену наумила да преда и мене, али и најстарију институцију која је створила Црну Гору, у којој служим Богу и народу. Треба имати у виду, госпођице Перовић, да се ради о Јелићевим сатиричним „момачким причама“ које управо разобличавају момачки поглед на свијет.

Ми непрестано живимо у хришћанској цивилизацији у којој су улога и достојанство жене најједноставније разумљиви кроз Личност Богомајке, дакле жене, као архетипа у свим културама. Стога од освједочене „боркиње“ за плурализам и толеранцију, очековало би се да понуди критички осврт на представу о којој је Јелић, у својству умјетничког директора никшићког позоришта, изнио своје лично и професионално мишљење, а у којој се као главни реквизити појављују фалуси и скрнави крст.

Новинарка Перовић би морала признати да то није баш у духу толеранције и мултикултурализма, јер би се на сцени у „најбољем случају“ могао појавити и симбол још неке традиционалне вјерске заједнице у Црној Гори, чисто због „равноправности“.

Поштована госпођице Перовић, упркос пламену ваше идеолошке острашћености који ме као православног јерарха искрено пече, поручујем Вам да ћу се молити за Вас, и поручујем Вам: epur si muove.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: