Изопштавање Срба из културних дјелатности се наставља: Борба за српски језик окосница постђукановићевске Црне Горе

Положај српског језика у Црној Гори остаје једна од најконтроверзнијих и најважнијих тема у културној и образовној политици земље. Иако је српски језик најзаступљенији у свакодневној комуникацији, његов статус у институцијама, медијима и образовном систему је оспораван.

Према посљедњем попису становништва, а већински је био и на претпосљедњем, више од 40% грађана Црне Горе изјаснило се да говори српским језиком, што га чини најраширенијим у земљи. Упркос томе, Устав Црне Горе из 2007. године дефинише црногорски као службени језик, док је српски сведен на мањинску употребу. Ова одлука довела је до оштрих подјела у друштву и политичких расправа које трају више од деценије.

У образовном систему ситуација је посебно осјетљива. Иако ученици наводно имају могућност да бирају српски језик у школама, уџбеници се издају на црногорском, а српски је маргинализован у наставном плану и програму. Професори и лингвисти више пута су указивали на ову неусклађеност, али власти нису предузеле значајне кораке за рјешавање проблема.

То је у недавно недавном интервјуу за наш портал потврдила Јелица Стојановић, универзитетски професор српског језика и предсједник Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, истакла је да је ситуација алармантна.

„Ученици који желе да уче на српском језику су често у неповољнијем положају. Уџбеници на српском су оскудни, а често су изложени дискриминацији у образовном систему. Ово није само питање језика, већ и идентитета“, казала је она.

Проблеми нису само институционални, већ и свакодневни. У административним процедурама, грађани који користе српски језик често су у ситуацији да морају да га ‘преводе’ на црногорски како би њихови документи били признати. Ово ствара осјећај правне несигурности и доводи до непотребних тензија.

Сличне проблеме истичу и медији који емитују програме на српском. Иако постоји неколико телевизијских и радио-станица које користе српски, њихов утицај је ограничен, а притисци на уредништва све чешћи.

Нови скандал: ЦАНУ изопштила Србе из састава редакције за „Енциклопедију Црне Горе“

Последња тема која је изазвала реакције у широј јавности је и питање „црногорске енциклопедије“.

Наиме, Цр­но­гор­ска ака­де­ми­ја на­у­ка и умет­но­сти је до­није­ла од­лу­ку о име­но­ва­њу чла­но­ва ре­дак­ци­је за из­ра­ду „Ен­ци­кло­пе­ди­је Цр­не Го­ре”. У јав­но­сти се по­ди­гла пра­ши­на око са­ста­ва ре­дак­ци­је и чи­ње­ни­це да у њој не­ма на­уч­ни­ка и умјет­ни­ка ко­ји при­па­да­ју срп­ском на­ро­ду и срп­ској је­зич­кој за­јед­ни­ци, ина­че нај­број­ни­јој у Цр­ној Го­ри.

„Очи­глед­но је да је са­став ре­дак­ци­је ’Ен­ци­кло­пе­ди­је Цр­не Го­ре’, иде­о­ло­шки, на­ци­о­нал­но и је­зич­ки јед­но­зна­чан, што не до­при­но­си дру­штве­ном ди­ја­ло­гу, јед­на­ко­сти и по­ми­ре­њу, и не од­ра­жа­ва ре­ал­ност Цр­не Го­ре. Кад ка­жем ре­ал­ност, имам у ви­ду чи­ње­ни­цу да је ен­ци­кло­пе­ди­ја др­жав­ни про­је­кат, а да је др­жа­ва вјер­ски, на­ци­о­нал­но и је­зич­ки хе­те­ро­ге­на, што су по­ка­за­ли ре­зул­та­ти не­дав­но одр­жа­ног по­пи­са ста­нов­ни­штва. Има­ју­ћи то у ви­ду, мо­же­мо кон­ста­то­ва­ти да су ре­ак­ци­је јав­но­сти са­свим оправ­да­не, јер је ова­кав по­тез уз­бур­као стра­сти у дру­штву уме­сто да се те­жи хар­мо­ни­за­ци­ји од­но­са јер, као што зна­мо, на­у­ка има из­у­зе­тан дру­штве­ни зна­чај и не­мјер­љи­ву дру­штве­ну уло­гу”, рекао је Будимир Будо Алексић, пот­пред­сјед­ник Вла­де Цр­не Го­ре за на­у­ку, обра­зо­ва­ње и од­но­се са вјер­ским за­јед­ни­ца­ма за Политику.

Он је казао да сма­тра да је то од­раз оправ­да­не сум­ње да ће ен­ци­кло­пе­ди­ја ко­ју ће кре­и­ра­ти ова­ква ре­дак­ци­ја да­ти јед­ну сли­ку Цр­не Го­ре у ко­јој се огро­ман број гра­ђа­на не­ће пре­по­зна­ти и ко­ја не од­го­ва­ра ре­ал­ном ста­њу, али ко­ја ће би­ти фи­нан­си­ра­на од стра­не свих гра­ђа­на на­ше др­жа­ве.

Ово питање ће, како истиче Алексић, морати да буде ријешено друштвеним концензусом, те да ће израда цр­но­гор­ске ен­ци­кло­пе­ди­је од­ло­жи­ти.

Најновији случај са саставом редакције за израду Енциклопедије Црне Горе, у којој нема представника српске научне и културне заједнице, још један је показатељ тенденције ка једностраној језичкој и националној политици.

Све наведене чињенице указују на потребу хитног институционалног дијалога, који би омогућио равноправан статус српског језика у свим аспектима друштва – од образовања, преко администрације, до медија и културних пројеката. Језичка политика не би требало да буде инструмент политичких подјела, већ средство за очување и његовање културне разноликости Црне Горе.

Уколико не дође до промјене и укључивања српског језика као равноправног у институционални систем, постоји ризик од даљег продубљивања подјела у друштву и осјећаја неправде код значајног дијела грађана. Питање статуса српског језика не може се игнорисати, јер је оно неодвојиво од питања културног, националног и демократског развоја Црне Горе. Борба за српски језик и идентитет у овој земљи још увијек траје и очигледно ће бити једна од кључних тема у наредним годинама.

Да ли ће нове власти ријешити питање равноправности српског језика или ће се наставити политика искључивања? Ово је кључно питање за српске партије у власти!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: