Извини Лазаре Ђођићу

Пише: Дамјан Абрамовић

“Поступи по наређењу”. Ту чувену реченицу је сада далеке 1989.године испред Скупштине Републике Црне Горе наредио некадашњи министар унутрашњих послова Лазар Ђођић.  Мени, а вјерујем и вама та реченица је била синоним за бруталност милиције према обесправљеној радничкој класи. Та незадовољна маса је антибирократском револуцијом изнијела на својим крилима будуће лидере Црне Горе, Мила, Момира и Света.

Сјећам се, био сам дијете кад сам протествовао испред општине Никшић. Узвикивали смо “Доље лопови, Јагњеће бригаде” итд. Револуционарни дух је тада био у моди. И џемпери су били у моди. Више нијесу. Нијесу ни револуције изгледа. Сада је акценат на дијалогу, на мирну борбу из скупштинских клупа. Ваљда су и властодршци схватили да се из револуција не рађа ништа добро. Они су свједоци тога. Пропала је Југославија, пропала предузећа, пропала радничка класа, пропало здравство, пропало образовање и тако даље и тако даље. Само они не пропадају. Они се и даље боре за просперитет, за бољу европску будућност Црне Горе. Они су постали држава Црна Гора. Не одустају. Гурају напријед , подупрти на народним леђима.

Јак је наш народ, али мекша временом па је ослонац све слабији. Како они гурају ка горе, тако народ тоне ка доље.
Непоколебљива је та њихова воља да владају. Они су нас спасили рата, спасили од бомбардовања, спасили муслимане од црногорских четника, спашавају нас свих ових година од самих себе.

Залуђени смо били.

Његош, православље, јунаштво, слобода, славна прошлост.
Национални понос је код нас био узрок великих несрећа од давнина до деведесетих година. Дужност наших вођа је да како они то кажу “исправе историјске неправде”.
Прво су одстранили Његоша. Са правом. Превише је геноцидан и сиров за истанчана чула младих нараштаја која треба да се подижу у европском духу који је отворен за различитости којима смо окружени.

Свједоци смо ове драме у Црној Гори са Српском православном црквом, која је сигуран сам сложићете се превише затворена за модерне европске тековине. Осујетили су намјеру Митроплита и свештенства који су оне наше лијепе рушевине обновили (чак њих преко шест стотина педесет) са намјером да их понесу за Србију.

И овај наш Митрополит, неће да се мијења , хоће као Свети Петар Цетињски да мири Црну Гору. Обавезао га на то трон Светог Петра, али вјерујем да није чуо шушкање на двору од стране неких историчара како су Петровићи италијански шпијуни и издајници. Има логике, да су живи признали би они све по црногорским бетоњеркама.

Пита ли се ико одговоран око чега би се задијевали ако се помиримо око националних питања?

Знам да знате одговор. Око економских питања.

Признаје наша власт да није баш све по лоју, али кад се дохватимо Европе биће много боље. А јесмо на европском путу. “Параде поноса“ освајају тргове Црне Горе. Препознати смо по трговинама најквалитетнијим европским производима. Не уклапа се некако ово старомодно схватање православља.

Погледајте само ту силу народа што шета по црногорским улицама и лиже кашичице угрожаваљући здравље тим застарелим вјеровањима. Износе мошти и шетају за свецем да оздраве народ духовно и физички, умјесто да вјерују нашим здравственим руководиоцима који су “Малу“ спасили ове пошасти.

И онда се неко чуди сто је ухапшено више свештеника него разбојника…

Наравно, иронија је и те како присутна..

Лазаре Ђођићу нека ти је лака црногорска земља. Огријешио сам се о теби. Дуго сам те сматрао моделом издаје свог народа. Камо среће да су те послушали твоји подређени и саћерали револуционаре назад у фабрике и у школе. Друге би нам птице пјевале. Имали би и раднике и руководиоце. Овако ни једно ни друго.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: