Извјесно оснивање музеја Дражи Михаиловићу

Србија би могла да добије музеј посвећен вођи четничког покрета Дражи Михаиловићу, седам деценија после његове још увијек нерасвијетљене смрти.

Идеја је да се на једном мјесту сакупе лични предмети, документи и литература посвећени његовој борби. Мјесто ове поставке још није одређено, али је могуће да ће бити на мјесту гдје се налази кућа у којој је Михаиловић са породицом живио прије рата – у Брегалничкој 24 у Београду.

Иза ове иницијатице стоји његов унук Војислав Михаиловић и група поштовалаца равногорске традиције.

Војислав Михаиловић сматра да би најбоље било да се направи фонд који би прикупио новац за отварање и одржавање музеја. У његовом надзорном одбору били би угледни академици, професори, владике…

„Према документима која су остала сачувана у нашој породици, он је за кућу у Брегалничкој подигао кредит. Послије рата она је конфискована, а прије неколико година купио ју је грађевински инвеститор, с намјером да је сруши и на том мјесту сазида зграду“, казао је Михаиловић за Новости.

Дражин унук каже и да је најважније да музеј буде основан, па било гдје.

„Инвеститор је спреман да одвоји простор у приземљу, који бисмо могли да откупимо. У случају да не успијемо да се договоримо с њим, гледаћемо да изнајмимо неки други простор. Вјерујем да би многи Срби жељели да виде поставку, а било би интересантно и туристима. Тај дио наше прошлости је кривотворен, а побједници у рату касније су исписали лажну историју. У овом музеју би могли да виде и чују истину и да употпуне своје знање“, нагласио је он.

Иако је оснивање Чичиног музеја још само на нивоу плана, већ сада је јасно да ће пробудити никад успаване духове српске прошлости. Већ сама идеја реаспирује нове полемике, углавном базиране на старим аргументима.

Академик Матија Бећковић у овој иницијативи види прилику за завршетак вишедеценијског сукоба партизана и четника.

„Kод нас се уврежио обичај да када год неко каже неку истину, тражи се и супротно мишљење. Тако су почињале и завршавале се све досадашње расправе о Равногорском покрету. У Америци постоји Музеј грађанског рата, гдје су заступљени и Сјевер и Југ. Логично је да се и код нас, гдје су дјеловала два антифашистичка покрета, оформи музеј гдје би оба била равноправно заступљена. Било би добро да се то деси и да тако завршимо ту причу „, каже Бећковић.

Предсједник СУБНОР-а Душан Чукић, међутим, истиче да га могућност оснивања четничког музеја не изненађује и у њој види још један покушај рехабилитације.

„Михаиловић је осуђени ратни злочинац. Њега се одрекао и Петар Други и разријешио га, кад је позвао све борце краљеве војске у отаџбини да се прикључе Титу. Не знам чему сад служе те идеје о рехабилитацији. Ако неко хоће да отвара приватне спомен-собе или музеје, нека их отвара. Могу да разумијем разлоге породице, али не и других људи „, тврди Чукић.

Оснивање овакве установе из све снаге поздравља историчар Милослав Самарџић, који се дуже од три деценије бори за истину о Дражи Михаиловићу.

“ Он је једна од најклеветанијих личности наше историје и добро је да се оснује мјесто гдје би се чувала и његовала успомена на њега“, објашњава Самарџић.

Истина о Дражи и његовој војсци полако је изашла из заборава и данас нема законских препрека за оснивање поставке посвећене истини о четницима.

Историчар Предраг Марковић, потпредсједник СПС, скептичан је према идеји оснивања сваког музеја посвећеног само једној личности. Подсјећа да код нас успјешно ради само Музеј Николе Тесле.

“ Проблем с музејима јесте у томе што би они требало да дају интегративну слику прошлости, а ми такве установе већ имамо. Голе поставке са предметима не значе ништа, а искуство показује и да не могу да привуку ширу публику. Такав покушај је направљен на Равној гори, али он до данас није заживио“, казао је Марковић.

Грађу за музеј, како истиче Војислав Михаиловић, не би било тешко прикупити.

„На хиљаде текстова у штампи објављено је о Дражи. Ту су и стотине књига о њему и Југословенској војсци у отаџбини, затим писања владике Николаја Велимировића и Слободана Јовановића. У Kинотеци се чувају видео и аудио записи са његовог суђења. Сијасет је и његових фотографија. Само у Kосјерићу пронађено је 150 његових слика које су пола вијека чуване зазидане у једној кући „,набраја Михаиловић и подсјећа да је по Србији има доста људи који су сачували по нешто везано за Дражу.

Једна породица из Чачка недавно му је јавила да је код њих сачувана писаћа машина из Главног штаба коју је Дража користио и да би је радо уступили. Војислав код себе има и сребрну кутију за цигарете, коју је Дража 1937. добио као војни аташе у Прагу, а на којој су угравирани потписи тадашњег премијера Чешке Бенеша и свих министара.

У депоима БИА налазе се Дражине личне ствари попут ручног сата, двоглед, војна карта, компас, фото-апарат, оловке и пенкала. Ту је и четири пара чувених округлих наочара, као и футрола за наочаре, метална муштикла, четири пиштоља, перорез и кожна торбица.

Прочитајте још:

Како је свештеник Никчевић сачувао Влашку цркву на Цетињу: Овај храм и моја глава иду заједно

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: