Извјештај Глобалне иницијативе: Постигнут мали напредак у области организованог криминала, али остали главни проблеми

На Западном Балкану организовани криминал и корупција нису ограничени на криминално подземље, већ су дио политичких и економских система. Та веза политике, економије и криминала мора се уклонити рјешавањем неколико кључних питања, међу којима је корупција, владавина права, независност медија, јачање цивилног друштва и регионална сарадња.

То се наводи се у извјештају Глобалне иницијативе (ГИ) против транснационалног организованог криминала, у коме пише и да је Црна Гора постигла мали напредак у смањењу корупције, али да су остали главни проблеми, пишу Вијести.

ГИ је јуче објавила два нова извјештаја из едиције „Инфраструктура интегритета” који се баве појавом „организоване корупције” на Западном Балкану. ГИ на тај начин прати, како наводе, испуњавање антикорупцијских обећања које су на самиту у Лондону, у оквиру Берлинског процеса 2018. године, дале владе Западног Балкана, укључујући и Владу Црне Горе.

Оне су се тада, подсјећа се, обавезале да ће ојачати борбу против корупције.

У извјештају „Монитор антикорупцијских обећања на Западном Балкану” подсјећа се да је Црна Гора у свом обец́ању, ставила снажан фокус на разоткривање корупције.

Наводи се да се Црна Гора, између осталог, обавезала да ц́е осигурати да тијело за борбу против корупције, односно у овом случају Агенција за спречавање корупције, постигне „чврсте и стабилне резултате у надзору над спровођењем свих превентивних института за борбу против корупције”. Једна од обавеза је била и да ће држава и даље спроводити мјере како би се осигурало да медији могу објективно и независно извјештавати о корупцији.

У извјештају се наводи да је у августу прошле године Црне Гора усвојила нови Закон о медијима којим се предвиђа да на захтјев Тужилаштва новинар мора одати извор ако је то “неопходно ради заштите интереса националне безбједности, територијалног интегритета, заштите здравља”. У извјештају се упозорава да због тога постоји забринутост, јер би ово би могло ометати истраживачко новинарство и слободу говора у земљи.

У извјештају се наводи да се Агенција за спречавање корупције (АСК) и даље сматра слабом. Истиче се да је АСК, која је била одговорна за надзор финансирања политичких партија и кампања током парламентарних избора 2020. године, показала недостатак политичке воље за процесуирање кршења и посвец́ености владавини закона.

Наводи се да је формирање нове Владе Црне Горе у децембру 2020. створило наду да ц́е доц́и до нове посвец́ености борби против корупције, вец́е транспарентности и интегритета.

Подсјећају да је у фебруару основан Национални савјет за борбу против корупције на високом нивоу. Наводе да се нова Влада обавезала да ће мијењати кључне антикорупцијске законе, укључујући Закон о слободном приступу информацијама, Закон о спречавању корупције и предузети кораке за регулисање незаконитог богац́ења јавних функционера.

У извјештају се подсјећа да је постигнут одређени напредак у примјени препорука Групе држава за борбу против корупције(ГРЕЦО), јер се од 11 препорука, осам сматра задовољавајуц́е спроведеним и једна делимично спроведеном.

“Двије препоруке које се тичу правосуђа нису спроведене, посебно она која се односи на јачање независности Судског савјета против непримјереног политичког утицаја”, пише у документу.

ГРЕЦО је у Другом извештају о усаглашености четвртог круга евалуације Црне Горе, објављеном у фебруару 2020, оцијенио да је алармантна чињеница да не постоји напредак када су у питању састав и независност Судског савјета, као ни у погледу ревидирања дисциплинског оквира за судије.

“У том контексту, ГРЕЦО је нарочито забринут због одлуке коју је донио Судски савјет да поново именује пет предсједника судова за најмање трећи мандат, што није у складу са његовим препорукама”, наведено је у Другом извјештају овог антикорупцијског тијела Савјета Европа.

У извјештају Глобалне иницијативе се наводи да је након усвајања закона о јавно-приватном партнерству, Влада Црна Горе основала Агенцију за инвестиције, која ће замијенити Секретаријат за развојне пројекте.

“Међутим, подзаконски акти тек треба да се усвоје, што кочи примјену закона”, наводи се у извјештају.

Наводи се да се исто односи и на Закон о јавним набавкама, гдје још треба развити подзаконска акта.

Подсјећа се да Црна Гора, упркос обец́ањима датим на лондонском самиту, још увијек није потписала споразум Аддис пореске иницијативе, те да је ступање на снагу Закона о електронској фискализацији одложено до јануара 2021. године.

Глобална иницијатива против транснационалног организованог криминала (ГИ-ТОЦ) је мрежа професионалаца који раде на првим линијама борбе против илегалне економије и криминала. Кроз глобалну мрежу опсерваторија цивилног друштва за илегалну економију, надгледају трендове и раде на креирању доказа за деловање јавних политика, ширењу стручности наше мреже и катализирању мултисекторских и холистичких одговора на читав низ врста криминала.

Извор: Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: