Извјештај УН-а: Црна Гора биљежи пад страних инвестиција од 12 одсто

Регион Западног Балкана прошле године забиљежио је раст страних директних инвестиција, упркос негативном тренду у цијелом свијету, а Србија се по висини инвестиција налази на другом мјесту, показује извјештај тијела Уједињених нација, преноси „Радио Слободна Европа“ (РСЕ).

Наводи се да су директне стране инвестиције пале за 13 одсто у цијелом свијету – на 1.300 милијарди долара, док је на Западном Балкану забиљежен пораст од 33 одсто, на 7,4 милијарде долара.

Према „Извјештају о инвестицијама у свијету 2019“, који је објавила Конференција УН о трговини и развоју (УНЦТАД), највећи раст на Западном Балкану забиљежила је Сјеверна Македонија у којој је прилив страних директних инвестиција повећан за 260 одсто с 205 милиона долара 2017. на 737 милиона долара прошле године.

Србија, која има највећи прилив страних директних инвестиција у региону, забиљежила је раст од 44 одсто на 4,1 милијарде долара. Србија се, како преноси „РСЕ“, налази на другом мјесту по количини директник инвестиција међу транзиционим земљама, што обухвата и земље бившег Совјетског савеза.

Српска привреда је највећа у подрегиону и релативно је диверсификована, са стратешким положајем који олакшава логистичку инфраструктуру, док рудна богатства, посебно бакра, привлачи компаније које истражују ресурсе. Међу страним директним инвестицијама, извјештај наводи удио француског Ванси ерпортс (Ванци Аирпортс) у аеродрому „Никола Тесла“ и кинеског Зиђина у руднику Бор, наводи се у извјештају, преноси „РСЕ“.

Извјештај тијела УН за трговину и развој указује и на инвестиције у српски аутомобилски кластер с пројектима британске „Есекс Јуроп“ и јапанског „Јазакија“ као и истраживачки центар у Новом Саду њемачког произвођача гума „Континентал“.

Од земаља чланица Европске уније у региону, највећи раст билежи Словенија, 81 одсто на 1,4 милијарде долара, док је у Хрватскоји забиљежен пад од 43 одсто на 1,2 милијарде долара, док је у Бугарској забиљежен пад на двије милијарде долара, односно 21 одсто.

Црна Гора биљежи пад од 12 одсто на 490 милиона долара, док је у Босни и Херцеговини примијећен раст од четири одсто на 468 милиона долара, а у Албанији раст од 13 одсто на 1,3 милијарде долара.

Прочитајте још:

Ружић: Хајте, браћо, на Тројчиндански сабор!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: