Ја и ја – Десанка Максимовић

О кад бих могла само једном ја
некуда иза брегова
побећи од себе.

Сасвим сама и ведра
пројурила бих кроз шуме,
разгрнула ливади недра.
У живот бих се загњурила,
сваком бих руку пружала.

Са страшћу бих се пожурила
да видим у животу како је,
душа нечија ако је
за радост створена.

Јер од рођења са мном,
ма куд се мракла,
идем ја вечно суморна.
А мени се увек допадало:
кад су птице кроз ноћ летеле,
кад је лишће тихо опадало;
кад су сенке у сан слетале,
кад ме људи нису волели,
кад су ствари души сметале.

Одувек је једна ја слутила
коби, сузе и болове
и радости моје све помутила
Одувек ме слатко злостављала:
ни у шуми, ни у љубави, ни у раду
ни часка ме није остављала.

Знам умрећу и остарићу:
а њу увек младу,
завек жедну болова
на земљи оставићу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: