„Ја сам ти трамписта од ‘првија’ дана“…“

Пише: Бошко Вукићевић

Било је интересантно пратити Трампову инаугурацију за предсједника САД, у оквиру које је – као у некој дуготрајној позоришној представи – било импресивних, симпатичних, шармантних, али и комичних и скандалозних момената. Рецимо, Меланија је плијенила својом елеганцијом, док је Масков нацистички поздрав, можда ненамјеран, представљао аутентичан скандал. Елон Маск може бити визионар и фантастичан предузетник – мени лично симпатичан – али би било пожељно да јавне наступе сведе на најмању могућу мјеру.

Оно што ми је изузетно комично на домаћем терену, јесте очекивано појављивање црногорских трамписта након његове инаугурације, како међу политичарима тако и ван тог амбијента, а који су до јуче били заклети противници његових „антиевропских и антицивилизацијских политика“. Они су попут оних „старих либерала“, који су у једном периоду ницали као печурке након кише: „Ја сам ти, брате, стари либерал“. Данас кличу: „ја сам ти трамписта од ‘првија’ дана“… 😊 Клицање је, дакако, чврсто повезано са одржавањем постојећих привилегија, или са претензијама на неке нове. Не би ме зачудило ни да се међу представницима србофобног НВО -сектора – традиционално псовачки настројеног према Трампу и који сада страхује од прекида дотока зелених новчаница – појаве „трамписти од првија дана“…
Што се тиче самог Трамповог обраћања у Конгресу, оно је у суштини било упечатљиво, са – из моје тачке гледишта – позитивним и негативним аспектима. Негативни аспекти су прије свега садржани у једној изузетној гордости (која не приличи, између осталог, ни због активног учешћа религијских заједница у инаугурацији, за које је гордост први и највећи гријех, поготову за хришћане). Готово да није било реченице у којој Трамп није апострофирао „америчку изузетност“, попут својих претходника из редова Демократа: Америка је прва и испред свих у свему постојећем. Чак и да су такве препотентне ескламације тачне – а нијесу – није прикладно нити укусно на такав начин то потенцирати. Инсистирање на одлуци да се Мексички залив преименује у Амерички – такође је неприкладно. Истина је да постоје велики проблеми са имиграцијом, али је чињеница да је Мексико, историјски, заузимао велики дио актуелне територије САД, да је претрпио велике неправде у борби за независност – те је данашње његово понижавање неукусно. Залив је Мексички.

Позитивне аспекте Трамповог излагања изнијели су већ неки други аналитичари, а свакако треба истаћи залагање за породицу и за мир у свијету. Сами податак да Трамп током говора није уопште поменуо Русију у негативном контексту је индикативан. То може потврдити његову искрену вољу да се рат у Украјини заврши на праведним основама.
Што се тиче нас – као што сам истицао у неким пређашњим коментарима – не треба очекивати тектонске промјене, али нас свакако очекује извјесни бољитак. Који ће бити, прије свега, садржан у томе да ће америчка администрација допустити самосталнији развој демократије на Балкану. Више ћемо се питати о себи самима. У томе видим шансу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: