Ја се не устручавам!

Пише: Игор Дамјановић

Никада се нисам устручавам да кажем и напишем шта мислим. Нисам ћутао о Миловој мафији која је убијала за ријеч, нисам ћутао ни о грешкама министра одбране Сергеја Шојгуа и његовог апарата за што се лако могло у ратно вријеме отићи у затвор.

Нисам се устручавао ни да јавно кажем да су Јевгениј Пригоржин и његов Вагнер хероји који су преломили ток овог рата и за то био спреман да сносим све последице пред административно-бирократским апаратом Русије. Не устручавам се, ма како то иритирало многе у Србији данас, да цитирам реченицу Бране Црнчевића ”Слободан Милошевић је био државник са грешакама, а сви после њега су грешке без државника”.

Нисам се устручавао да осудим срамотну одлуку Владе Р. Србије да се придружи санкцијама Бјелорусији, или када се ономад гласало супротно САД, Мађарској и Русији у СБ УН.

Нисам се устручавао да љетос критикујем да се преплате француски Рафали, а да се не купе кинески Ј-10, вишеструко јефтинији и за војску Србије функционалнији авиони, због раније набављеног ПВО система ФК-3. Поред Народно-ослободилачке армије Кине ФК-3 у свом арсеналу има само још Војска Србије.

Не устручавам се ни сада, ма како били гласни они глупи, зли и острашћени што у Београду сањају 5. октобар у марту, да напишем да са типовима попут Зорана Кесића, Јелене Обућине, Драгана Бјелогрилћа, Коље из НВО Тврђаве и осталим НВО-либералним шљамом, не бих дијелио да не морам исти ваздух, а камоли отишао на протест да ми они за говорницом соле памет.

Да ли би уколико 5. октобар успије у тој Србији били битнији Кесић, Бјелогрлић, Обућина, Коља-Тврђава, или поједини студенти који машу државним заставама аплаудирајући онима који презиру и вјеру, и заставу.

ЈА СЕ НЕ УСТРУЧАВАМ НИ ОД ОПАСНИХ, НИ МОЋНИХ НИ ЛАЈАВИХ, ЈА СЛОБОДНО МИСЛИМ И ПИШЕМ…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: