Јадранска стража

Пише: Саша Недељковић 

Јадранска стража основана је 1922. у Сплиту. Друштвени знак био је буздован Краљевића Марка извучен напола из мора. (1) Издавала је гласник „Јадранска стража”. Поводом смрти Божа Леонтића у гласнику „Јадранска стража” објављен је некролог. У њему је истицано да је смрћу Божа Леонтића редакција изгубила свог сарадника а организација одушевљеног присталицу. Рођен је 11 децембра 1898. у Сплиту, а умро 25 септембра 1934. Био је одгојен у националном духу. Ступио је у редове напредне југословенске омладине да се активно бори за њене идеале и „за данашњу нашу реалност”. Даље се истицало „кад је наша давно ишчекивана зора народног ослобођења и уједињења планула, он служи као секретар наше делегације на мировној конференцији.” Божо Леонтић био је „југословенски националиста и син велике Славије за коју је и у болести радио, ширећи око себе оптимизам и вјеру у побједу тих идеала.” На крају некролога истакнуто је : „он је био сијач добра и орач бразда на југословенској и свесловенској њиви. Зато нека је вјечна успомена Божи Леонтићу !”. (2)

Јадранска стража сарађивала је са осталим националним друштвима. Њени чланови су истовремено били и чланови других удружења. Државник и историчар Љуба Јовановић, Бококоторски бискуп Франо Учелини-Тица, Бранко Живковић …. били су и чланови сокола и Јадранске страже. Национална друштва су учествовала на приредбама Јадранске страже, као и она на њиховим манифестацијама. Свечаности су пружале прилику да се истакну и изнесу дугорочни циљеви и тежње удружења. На загребачком радију приређена је представа 31.10. 1934. Написао ју је секретар Месног одбора I Д. Мрвош. Учествовали су професор Једвај и 3 матуранта II класичне гимназије у Загребу. Главна лица били су ђаци Бранислав, Душко и Јожа, који су градили моделе једрилица за такмичење Јадранске страже и у разговору спомињу први долазак краља Александра као регента на Јадран у Сплиту 1910. као и величанствени дочек Сплићана упркос терора аустријске полиције. Сваки ђак је у разговору говорио својим језиком (српским, хрватским и словеначким). Мелодрама је имала музичку пратњу. Од 634 ђака II класичне гимназије у Загребу било је 620 чланова Подмладка Ј.с. (3)
Национално Сарајево је 23 9. 1934. прославило освећење заставе Месног одбора Јадранске страже. Чину развијања заставе претходила је поворка у којој су учествовале сва патриотска и културна друштва. Рано ујутро музика Јадранске Страже обишла је град свирајући. Грађани Сарајева су упркос ружном времену похрлили на зборно место код позоришта, да се сврстају у поворку, која је прошла улицама. На челу поворке била је соколска музика и чете сокола. За њима је ишла група четника, затим музике братских друштава Хуријет, Мататја и Жељезничарске музике са школском омладином и подмладком Јадранске Страже и масом грађана. За њима је ишла музика Јадранске Страже са делегацијом Извршног одбора на челу са председником др. Ивом Тартаљом, одборима сарајевске Јадранске Страже са члановима. Поворка је прошла градом, да би дошла на место развијања заставе на којој је био легендарни топуз Краљевића Марка. Аула Градске већнице била је свечано окићена и са импровизованим подијумом на којој је била биста престолонаследника. Била је пуна елите сарајевских грађана и представника свих националних стремљења бољој будућности отаџбине. У 11 часова музика Јадранске Страже свирала је мирно, а у фоајеу ауле ушао је санитетски генерал др. Војислав Поповић, заступник покровитеља свечаности краља Александра и изасланик кума престолонаследника Петра, а за њиме заступник министра војске и морнарице генералштабни пуковник Глишић, и заступник команданта армије генерал Томић. Музика је поново свирала мирно, а у аулу је дошао бан Дринске бановине Велимир Поповић. У аули су били председник општине града Сарајева Асимбег Мутевелић, председник Извршног одбора Јадранске Страже др. Иво Тартаља са осталим члановима Извршног одбора из Сплита, председник Обласног одбора Јадранске Страже у Сарајеву сенатор Атанасије Шола, сенатор др. Хрибар са госпођом, старешина Соколског друштва Сарајево Алекса Старчевић, заступник митрополита др. Томо Поповић, представник Улема-Меџиса Мухамед Курт, представници фрањевачког провинцијала, изасланик српске црквене општине Симо Стањуковић, представници јеврејских богоштовних општина и делегати свих сарајевских патриотских и културних друштава, као и многобројни грађани и омладина. Свечаност је отворио председник Месног одбора Ј.С. Поздравио је присутне са јадранским поздравом „Чувајмо наше море” и са „Добро нам дошли”.

Аула Градске већнице проламала се од поклика „Живео” краљу и престолонаследнику, а соколска музика свирала је државну химну. Заменик кума генерал др. В. Поповић развио је заставу и везао кумовску траку желећи да идеја Јадранске Страже обухвати што шире народне слојеве. У име Соколске жупе Сарајево и сокола поздравио је развијање заставе брат Алекса Старчевић истичући да престолонаследник Петар својом особом везује соколе и јадранске стражаре и води их истом циљу. Оба друштва су по идеји братска, јер су и соколи сви до једног чувари Јадрана. Завршио је свој говор покликом „Чувајмо наше море” и „Здраво” што су сви присутни громко прихватили. У свом говору председник сарајевског Обласног одбора Јадранске Страже сенатор Атанасије Шола желео је да се стисну редови јадранских стражара за чување мора. Топуз Краљевића Марка који је извађен из сињег мора био је страховито мементо за све насртљивце који би се усудили да нападну. После одушевљених аплауза говорио је председник Извршног одбора Ј.с. др. Иво Тартаља. Истакао је : „Ова манифестација две стотине километара од мора а пет стотина над морем манифестација је љубави и привржености Босне према мору. Она утврђује коначну победу циљева Јадранске страже. … “ У говору је изнео улогу Босне према Јадрану у средњем веку и улогу Твртка I у спајању Србије и Босне, његову поморску политику и нагласио да Јадранска стража жели опет да поврати ту оријентацију, која би онемогућила непријатељске прекоморске агитаторе и њихова агитација не би онако цветала како је цветала. Даље је истакао :
„Јадранска стража жели да Сарајево и Босна буду опет оно, што су и раније били : моћно залеђе приморја а приморје његов излаз у свет и основ благостања. … Данас, кад је судбина под мудром управом Њ. Вел. Краља Александра I ујединила Босну, Србију и Далмацију, ми представници Извршног одбора Ј.с. дошли смо са горњим мислима у Сарајево, … и вери да је будућност наша везана с морем. Њ. Вел.Краљ, који води, да се читава држава оријентише према мору, најбољи је путовођ у овоме питању.” Председник Месног одбора Јадранске страже предао је барјак барјактару Омерсофтићу, који се заклео да ће до задњег даха бранити и чувати симбол чувара Јадрана. У подне је био приређен банкет изасланицима и гостима у зимској башћи Хотел Европе. Говорили су Атанасије Шола, Асимбег Мутевелић, др. Иво Тартаља, др. Иво Рубић и Хамдија Никшић. Свечаност је завршена уметничким концертом одржаним увече у Народном позоришту. Рудолф Ертл, баритон београдске опере, певао је неколико оперних арија, које су одушевиле публику. Морао је на општи захтев да пева неколико арија изван програма. Пратио га је на клавиру професор Љубо Бајац. Клеменс Меншик свирао је на клавиру две тешке композиције. Жељезничарски мушки певачки хор „Јединство” под дириговањем Љубе Бајца, и Српско певачко друштво „Слога” под дириговањем Цветка Рихтмана, отпевали су неколико песама уз одобравање публике. У чланку је истакнуто да се нарочито свидела Мокрањчева VIII руковет, коју је „Слога” отпевала ванредно лепо и прецизно. У паузама је свирала музика подмладка Јадранске страже. (4) Приликом развијања заставе Јадранске Страже у Сарајеву заступали су Извршни одбор Ј.с. председник др. Тартаља, главни секретар генерал Тодорчевић, дир. Стипановић, инж. Матошић, др. Рубић, Лахман и др. Јерић. О успеху свечаности реферисано је у Извршном одбору. (5) Уместо прославе Јадранског дана одржала је Јадранска стража у Сушаку 31 октобра 1934. у Соколском дому комеморацију краљу Александру. Комеморацију је отворио председник Ј.с. проф. Врсаловић одржавши уводно слово. Професор Иво Дорчић је пред многобројним опћинством предавао са пуно података о заслугама неумрлог краља за ослобођење и уједињење, као и о великом разумевању за Јадран. Предавач је истакао издајничку работу плаћеника, који су трпали џепове новцем који су примали од вјековних наших непријатеља. Предавање је попраћено поклицима : Слава Витешком Краљу Александру I Ујединитељу ! (6)
Месни одбор Јадранске страже у Брчком приредио је 9 априла 1935. 6-мјесечни помен краљу Александру у српско-православној цркви. Помену су присуствовали представници свих власти и свих месних удружења. Увече је одржана комеморативна академија у хотелу „Посавини” са духовним концертом и предавањем секретара огранка Ј.с. др. Уроша Војновића о потреби изградње наше морнарице. Концертни део програма изведен је уз учешће Српског пјевачког друштва „Вијенац” и Хрватског пјевачког друштва „Хрват” који су певали црквене песме, као и соколског друштва које је извело комад „Чувајмо Југославију”. (7) У Глини је одржана главна скупштина Месног одбора Јадранске страже. У надзорни одбор изабран је као члан Никола Жутић, трговац. Месни одбор Ј.с. планирао је да заједно са осталим месним корпорацијама приреди тог прољећа велики поход на Опленац „свето место Југославије”. (8) Јадранска стража у Чазми приредило је чајанку и изложбу. Изложбу су дан пре приредбе два пута посетила школска деца под вођством својих наставника. На сам дан приредбе изложбу су посетили соколски течајци. Посетиоце је највише занимао модел једрењака израђен од дрвета, који је верно приказао школски брод „Јадран”. (9)
Уз новчану помоћ Обласног одбора Ј.с. Скопље подмладак Ј.с. учитељске школе у Скопљу приредио је излет и видео море. Почетком тридесетих година 20 века у Дому ученица у Београду деловало је 135 чланица Подмладка Јадранске Страже. У Рускосрпској гимназији било је 75 чланова Подмладка Јадранске Страже. У Скопљу у учитељској школи било је подмладка 1933 године 254, а 1934 године 224. У мушкој гимназији за исто раздобље 300 и 216. У Трговачкој академији 425 и 226. У Великој медреси 203 и 161. У Државној стручној занатској школи 1933 године 72. У Битољу у Богословији 1934 године 148. у гимназији 1933 703, 1934 650. У трговачкој академији 1934. 56. Приликом прославе у Битољу 1933. био је присутан Обласни одбор Јадранске страже Марибор са 10 чланова. (10) Пропагандни филм Јадранске страже о Приморју дат је на коришћење „Босна-филму” у Загребу који је од филма направио 20 краћих журнала. Пет огранака Јадранске страже 1934. тражило је тај филм. Босна-филм Д.Д. приказало је 1934. журнале 376 пута у разним местима и биоскопима. Извршни одбор је набавио још 2 филмска журнала о путовању Јадранске страже на броду „Краљица Марија”. Посетили су ближи Оријент. Филмове је Извршни одбор предао Босна-филм ради приказивања. (11)
Месни одбор Ј.с. у Велесу је 21. II. 1937, у сали хотела „Загреб” приредио забаву. На забави су учествовали хор монополских радника и радница који је певао државну химну и химну Јадранске страже, по три ђака велешке гимназије и основних школа из Подмладка Јадранске страже декламовали су песме посвећене мору, женски нараштај соколица извео је две ритмичке игре : „Море Адријанско” и
„Моме одит на воду”. Предавање „Историјски значај Јадранског мора и његове лепоте” одржао је Ђорђе Ј. Солевић, секретар месног одбора. Госте је поздравио адвокат Арсен Кртић, председник одбора. (12) Соколско друштво Земун Матица, да овековечи успомену на свог дугогодишњег старешину, поставило је у Народном дому краља Александра I спомен-плочу са бронзаном сликом Бранка Живковића. Откриће спомен-плоче било је 20 фебруара 1938. у присутности свих корпорација, тако да је велика сала Народног дома краља Александра I била дупком пуна делегата свих установа и грађана. Месни одбор Јадранске страже у Земуну, овековечио је успомену на свог дугогодишњег председника и заслужног јадранског стражара, Бранка Живковића, уписавши га као члана утемељитеља Јадранске Страже. Искористили су откривање спомен-плоче да предају диплому утемељивача породици. Диплому је уручио председник Месног одбора Јадранске страже у Земуну Коста Теодоровић, директор гимназије, уз учешће целокупне управе, чланства и подмладка Јадранске страже. Бранко Живковић није својим радом задужио само месни одбор, чији је члан био од оснивања Јадранске страже и вишегодишњи подпредседник и председник, ни Обласни одбор у Београду чији је био активни члан управе, него је он задужио целу Јадранску стражу као референт министарства просвете за поморске академије, настојећи да придигне поморство. (13)
Месни одбор Ј.с. у Велесу је 1938. прославио Јадрански дан забавом. Госте је поздравио адвокат Арсен Кртић, председник одбора. Секретар одбора је држао предавање „Наши преци за наш Јадран”. Оркестар гимназије под управом Гурског одржао је концерат, а ученици основних школа св. Ћирила и Методија и св. Ђорђа рецитовали су о Јадрану. (14) Сем предавања Обласни одбори М.с. организовали су за подмладак летовања : Обласни одбор Петровград у Омишу, Обласни одбор Београд у Бијелој, Обласни одбор Нови Сад у Доброти, Обласни одбор Сарајево у Будви, Обласни одбор Цетиње у Бечићима, …. . (15) Удружење Јадранска стража било је значајно за развитак туризма на Приморју за време Краљевине Југославије. Радила је на буђењу свести о мору у континенталним срединама. Такође је радила на зближавању и повезивању становништва Југославије. Сем тога у духу свесловенства на зближавању са Чесима и Пољацима. У свом раду сарађивала је са осталим националним друштвима, највише са соколима. Истакнути прегаоци били су истовремено чланови Јадранске страже и других националних удружења. Национална друштва су учествовала на приредбама Јадранске страже, као и она на њиховим манифестацијама. Свечаности су пружале прилику да се истакну и изнесу дугорочни циљеви и тежње удружења.

Саша Недељковић
члан Научног друштва за здравствену историју Србије

Напомене :
1. Силвије Алфиревић, „Јадранска стража и наше поморство”, „Дубровачки забавник”, издање књижаре и штампарије „Јадран”, Дубровник 1928, стр.85;
2. „Божо Леонтић”, „Јадранска стража” Гласник удружења Јадранска стража, Сплит, децембар 1934, бр. 12, стр. 525, 526;
3. „Из огранака”, „Јадранска стража”, Гласник удружења Јадранска стража, Сплит, децембар 1934, бр. 12, стр. 528;
4. „Свечаност Јадранске страже”, „Јадранска стража” Гласник удружења Јадранска стража, Сплит, децембар 1934, бр. 12, стр. 526-528;
5. „Из Извршног одбора”, „Јадранска стража” Гласник удружења Јадранска стража, Сплит, децембар 1934, бр. 12, стр. 524;
6. „Из огранака”, „Јадранска стража”, Гласник удружења Јадранска стража, Сплит, децембар 1934, бр. 12, стр. 529;
7. „Из огранака”, „Јадранска стража”, Гласник удружења Јадранска стража, Сплит, мај 1935, бр. 5, стр. 204;
8. „Из огранака”, „Јадранска стража”, Гласник удружења Јадранска стража, Сплит, мај 1935, бр. 5, стр. 206;
9. „Из огранака”, „Јадранска стража”, Гласник удружења Јадранска стража, Сплит, мај 1935, бр. 5, стр. 206;
10. „Извештај Главног одбора Јадранске страже за IV главну скупштину Љубљана, 6-8.9.1935“, стр. 9, 22, 36, 37;
11. „Извештај Главног одбора Јадранске страже за IV главну скупштину Љубљана, 6-8.9.1935“, стр. 77;
12. „Из огранака”, „Јадранска стража”, Гласник удружења Јадранска стража, Сплит, јуни 1937, бр. 6, стр. 256;
13. „Признање заслужним Јадранским стражарима”, „Јадранска стража”, Сплит, мај 1938, бр. 5, стр. 208;
14. „Велес (О.о. Скопље), „Јадранска стража”, Гласник удружења Јадранска стража, Сплит, мај 1938, бр. 5, стр. 207;
15. „Закључци пленума Извршног одбора Јадранске страже”, „Јадранска стража”, Гласник удружења Јадранска стража, Сплит, јуни 1937, бр. 6, стр. 250;

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: