Јаков и Милојко на путу да постану нови Момир и Мило

Црногорске политичке партије много више злоупотребљавају ставове страних амбасада и са простора Западног Балкана, него што они реално могу да утичу на политичке процесе у Црној Гори. Пример косовског премијера Аљбина Куртија који се супротставио директно и САД и ЕУ, трпећи симболичне а не суштински битне санкције, најбоље показује да амбасадори па чак и специјални представници САД и ЕУ за Западни Балкан имају онолико утицаја колико им то буде допуштено.

Мандатар Милојко Спајић је у далеко бољој позицији него што су била његова два претходника, Здравко Кривокапић и Дритан Абазовић. Спајић, за разлику од два последња премијера, има релативну већину у Скупштини Црне Горе.

Подсетимо, Кривокапић и Абазовић су морали да добију подршку међународних партнера јер нису имали залеђину у бирачком телу за функције које су обављали. Кривокапић је био без странке а Абазовићева УРА је имала три посланика.

“Амбасадорски кишобран” је требао и ДПС-у свих претходних година јер су само тако могли да имају одрешене руке у изборном процесу, од еуфемистички речено изборних услова недостојних државе чланице НАТО и кандидата за чланство у ЕУ, до (зло)употребе бирачких спискова, ослањања на гласаче-туристе, манипулације са личним картама итд.

Спајић је први мандатар којем није био потребан “амбасадорски кишобран”. Прво, јер је изборе поштено добио, упркос уклизавању одлазећег премијера Абазовића у последњој недељи изборне кампање. Друго, јер су се односи унутар ЕУ и у САД променили и више нико на две обале Атлантика не може себи да припише право да одлучује ко је подобан а ко не да буде део неке владе.

Пођимо од држава тзв. “Квинте”. Какав кредибилитет имају представници САД када постоји реална могућност да већ следеће године на изборима победи Доналд Трамп чији посланици, подсетимо, већ имају већину у Представничком дому Конгреса? Да ли је било који политичар у Црној Гори, у поређењу са Трампом удаљенији, од европских и западних вредности? Да ли је било који политичар у Црној Гори у тако добрим односима са Путином као Трамп? Да ли су руски тролови помогли некоме у Црној Гори да победи на изборима као Трампу 2016. године? Да ли је било који политичар у Црној Гори угрозио НАТО и довео у питање члан 5 Северноатлантске алијансе као Трамп?

Како Немачка може да држи лекције некоме у Црној Гори о европском опредељењу када је то земља која је буквално зауставила европске интеграције читавог Западног Балкана стављајући неку врсту вета на нова ширења после уласка Хрватске још 2008. године? Како било који званичник из Берлина може неком да спочитава русофилство када је Немачка била највећи привредни партнер Русије, све до почетка руске инвазије у Украјини? Ко је кршио санкције према Русији после заузимања Крима 2014. године и ко се противио увођењу нових, Немачка или Црна Гора? Да ли је Немачка или Црна Гора изградила Северни ток И и ИИ који је омогућио Русији да заобиђе Украјину и Пољску? Да ли је бивши канцелар Немачке или бивши премијер Црне Горе бранио и брани и дан данас Путина?

С којим правом би Велика Британија могла некоме да прича о европским вредностима и чланству у ЕУ када је то земља која је изашла из ЕУ управо захваљујући пропаганди потпомогнутој руским прљавим новцем и троловима из Санкт Петербурга? Како представници земље у којој је конзервативне владе подржавала Демократска унионистичка партија за коју су по национализму, клерикализму, хомофобији странке бившег Демократског фронта шегрти, може да одређује ко је проевропски или прозападно настројен?

Да ли Италија може да држи лекције Црној Гори када има премијерку која је пре тридесет година причала бајке о Мусолинију као великом патриоти који се борио за Италију и која је до пре три године говорила о Путину као великом државнику? Да ли се неки политичар из Црне Горе сликао у Европском парламенту са мајицом са Путиновим ликом или потпредседник актуелне италијанске владе?

Да ли може да има образа било који представник Француске да утиче на избор владе у Подгорици ако је више од половине грађана Пете републике гласало за Марин ле Пен, Жана Лика Меланшона и Ерика Земура, заклетих непријатеља ЕУ каквих у Црној Гори није никада било чак и у најтуробнијим временима?

Хајдемо даље. Да ли у Пољској, чланици ЕУ, постоје зоне без ЛГБТ популације подржане од странке на власти у Црној Гори? Да ли је абортус забрањен у Пољској или у Црној Гори? Да ли се Пољска, Чешка, Словачка и Мађарска противе федерализацији ЕУ и дубљим европским интеграцијама или Црна Гора? Да ли је у Бугарској, чланици НАТО и ЕУ, или Црној Гори неки од бивших министара јавно износио русофилске ставове, чак и када је почела инвазија на Украјину? Да ли је Црна Гора забранила прелаз оружја преко своје територије за Украјину или Мађарска? Или о чему би могли да нас уче дипломате из Чешке чије је указе потписивао, све до скора, председник Милош Земан, русофил, хомофоб и евроскептик каквих у Црној Гори нема ни у најрадикалнијим партијама? Да ли би у Црној Гори можда неко од Румуна могао да држи лекције о корупцији и поред пионирског рада Лауре Ковеши?

Председник Србије Александар Вучић и поједини министри у србијанској влади настављају да дају пропагандне и штетне изјаве, које више откривају њихове слабости и врло низак, готово занемарљив, ниво утицаја не само у Црној Гори већ и у БиХ где већ годинама не могу да смене Додика. Свако њихово анализирање стања у Црној Гори и позиције Срба је контрапродуктивно и произведе самим Србима много више штете него користи, тим пре што им сада није потребна помоћ из Београда. Када је требало, није је нигде било.

Сада долазимо до унутрашњих проблема око састављања нове владе Црне Горе. Влада која би била састављена од ПЕС-а, Демократа, странака националних мањина и ЗБЦГ била би превише хетерогена и поклон за ДПС јер би странка Мила Ђукановића била једина опозиција у парламенту уз пар посланика Грађанског покрета УРА. На тај начин би ДПС био у веома повољној позицији да се врати на главна врата политичке сцене. ДПС има и даље јаку финансијску подршку јер претходни систем још није демонтиран, а ниједна од владајућих странака неће моћи да постане доминантна и да изгради економску и медијску контратежу ДПС-у.

Такође, не треба потценити ни односе унутар ПЕС-а, поготово између председника Јакова Милатовића и премијера ин пецторе Спајића. Улазак ЗБЦГ у владу би ојачао позиције Милатовића у односу на Спајића и у неком будућем прерасподељивању моћи могао би да буде кључан. Такође, са ЗБЦГ у влади Спајић би био приморан да троши силну енергију да одржава коалицију у животу имајући у виду непомирљивост БС и ХГИ са ЗБЦГ, а Милатовић би профитирао.

Претња да се без ЗБЦГ враћа на власт ДПС не стоји. У већини црногорских градова Демократе, СНП и ПЕС су у коалицији са ЗБЦГ и логично би било да заједно изгласају сва сензибилна именовања у правосуђу и тако спрече ДПС да парализује поново црногорско правосуђе с циљем да спасу своје главешине од судских истрага, процеса и пресуда.

Начин на који се понашају двојица лидера ПЕС-а неодољиво подсећа на однос између Момира Булатовића и Мила Ђукановића током деведесетих, пре него што је дошло до разлаза. Иронија судбине је да је Милатовић од доласка на председничку функцију једино проклизавање имао управо око објаве на друштвеним мрежама поводом годишњице смрти Булатовића. У претходних неколико месеци се показало да је Милатовић зрелији и озбиљнији политичар од Спајића, што не значи да има бољу политичку будућност. У сваком случају на вратима смо новог дуализма: ако будућа влада буде успешна, Спајићева моћ ће расти, ако буде спој рогова у врећи, Милатовић ће са понашањем које је показао имати, фудбалски речено, пенал да освоји стварну власт која се не налази на Цетињу него у Подгорици.

И на крају, реч-две о коалицији ЗБЦГ. Стара гарда некадашњег Демократског фронта, почев од лидера Андрије Мандића, преко Славена Радуновића па до Јована Вучуровића, ако заиста мисле добро својој политичкој формацији и гласачима које представљају, требало би да се повуку и препусте новим лицима посао трансформације Нове српске демократије у прихватљиву странку за западне партнере, међу њима свакако нису градоначелници Никшића или Будве. Прича са Миланом Кнежевићем је мало другачија: има још увек шансе да се пробуди као црногорски Бред Пит.

Жељко Пантелић, Вијести 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: