Јаков наш, миропомазани
Емило Лабудовић
Пише: Емило Лабудовић
Заокупљен бригом свенародном, будно пазећи да му Мицкеј не податури неки, не дај Боже, неуставан закон, чврсто ријешен да не иде у Бањалуку, Јаков, наш предсједник и родитељ државни, једва стиже да се огласи и да са пар сувопарних реченица нацији честита Божић.
Стил је човјек, а може и обрнуто, а о укусима, па и књижевним, се не расправља. Али стерилности Јаковљевог обраћања не би могли да приговоре ни они из Института за јавно здравље. Мислим на оне са регуларним дипломама. Ни једном ријечју не поменувши Српску православну цркву и њено монаштво, не осврну се чак ни на ону одсрбљену братију која се умало похвата за вратове насред Цетиња. Држећи дистанцу од проказаних Срба као у доба најцрње колере, Јаков преподобни честита празник не само као да није са ових простора већ као и да није са ове планете. Ни Бога не помену.
А није да не зна. Потиче из поштене и традиционалне породице, дубоко укоријењене у подострошку црногорску историју. Његов деда се борио на Мојковцу, отац му је био униониста, а он – ни тамо ни овамо. Мада, рекло би се, прије тамо него овамо. И кад се пажљивије прочитају ових његових пар опскурних реченица, није гријех закључити да су претходно прошле строгу цензуру госпође Џудит.
И да ријеч није прозборио, свијет не би престао да се окреће, као и да је накитио као новогодишњу јелку, честитка не би промијенила ништа. Али, или куј или не мрчи, рекли су наши стари. А ако већ није знао како, могао је преписати од Генција Ниманбегуа, он је то макар честитије честитао. Међутим, није до Јаковљеве неупућености, паметан је и начитан он, већ ће прије бити да је сироти Јаков само наставио антисрпско посртање његових претходника.
Брзо се заборавило да је Филип Вујановић био добитник највећег признања Руске православне цркве и да је Мило Ђукановић једно вријеме србовао више него да је са Дорћола а не из Растока. Али, кад је америчко – бриселска пропагандна машинерија Србију и Србе на крст разапела, постало је више него незахвално макар и поменути било шта што на то мирише. Јер, да би се шћућурило под НАТО кишобран, боље је и да ћунете на лук него на нешто српско. Па макар то био и Божић, најрадоснији дан православног и српског народа, од Јаковљевог Острога па до Новог Зеланда и Аљаске.
Господине Милатовићу, не замјерите, јер не замјерам. Напротив, хвала Вам што сте ми још једном, уз ванвременски сјај и топлину ватре Бадњака, показао и подсјетили да сам страћио глас којим сам Вас подржао. Али, Бог ми је свједок да нема доброћуднијег а истовремено и наивнијег народа од нас Срба. И, да, да не заборавим: Мир Божји – Христос се роди, господине Јакиве! Срећан Божић, господине Милатовћу, Вама и Вашој породици, васцијелој Црној Гори и планети, гдје год гори ватра од Бадњака!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Sveti Vasilije pomozi,
U CENTAR CENTARA
ČUDIM SE KAKO ONAKAV GOROSTAS OD ZDRAVKA TR.. E NAM UVALI OVE BROZOVE PIONIRE JAKOVA I MILOJKA. JUČE IM JE BILO MJESTO U HRAMU SA MITROPOLITOM I NARODOM, ALI NJIH NEMA. SJEĆAM SE ZDRAVKO JE DOLAZIO U KATEDRALU ZA NJIHOV BOZIC NO NI ZDRAVKA NEMA JUČE, BAS ŠTETA.
PROČITAO SAM JUČE BAJDENOVU ČESTITKU ZA PRAVOSLAVNI BOZIC, NEMOGU VJEROVATI IAKO ZNAM DOLAZE IZBORI U SAD, MOZDA I OVI NAŠI SE PROMIJENE PRED IZBORE.
Ne dirajte Nedica u slučaju ovom Jakova …Mora on tako … a ne želi al mora… JER ko opada svuda dana a svakog a ko sve snažniji…, lagodnije bilo Abveru 1939.g. u Jugoslaviji nego 1944.god. u SARAJEVU…, HRISTOS SE RODI MIR NA ZEMLJI A DOBRA VOLJA MEDJ LJUDIMA
Ne smiju oni ni oko otvorit a da prije toga ne upitaju ambasadore smiju li ili ne. Pa bar da to pokušaju na neki način prikrit, ko što je Milo činio, no se ovi danas niti ne trude da prikriju da im se sva politika svodi na izvršavanje naloga iz par zapadnih ambasada i napadanje Rusije i Srbije.
Јаков и Милојко,алијас Мирко и Славко , чекају сагласност од Ризлинга и Џедаја када ће у тоалет , а Срби су им семантичка и онтолошка ноћна мора !