Јањић: СПЦ ће превазићи и ова искушења, за три мјесеца би могло доћи до организовања Изборног сабора
1 min read
Јован Јањић
Српска православна црква ових дана пролази кроз незапамћене тренутке, иако увијек страдална, мученичка, али и побједничка, у историји није забиљежено да је у 20 дана остала без патријарха и митрополита црногорско-приморског.
Црквене хијерархије су препознате као најуређеније, ипак, и за тако „прецизне“ системе, ово су велики изазови.
Како ће црква превазићи овај период, и кад нас чека нови избор патријарха, разговарали смо са др Јованом Јањићем културологом.
„Само у року од три недеље Српска православна црква претрпела је велики губитак и изгубила је двојицу својих најистакнутијих и најутицајних архијереја.
Најпре, митрополита црногорско-приморског Амфилохија и патријарха српског Иринеја“, оцијенио је др Јањић за ИН4С.
Свакако, по његовим ријечима, да је то велики губитак за Српску цркву, али црква ће као и многа друга искушења у својој вишевековној историји и овај губитак знати и моћи да премости.
Црква по свом одређењу јесте један живи саборни организам, у цркви се саборно решава. Дакле, сваки губитак, сваког њеног члана, то јесте губитак, али се он да премостити. Тако је и било много пута у историји када је изгубила многе своје личности, истакао је.
Он је посјетио на блаженопочившег патријарха Павла.
Сјетимо се патријарха Павла, једну велику личност, једну он највећих личности, у својој историји. Тај губитак не можемо рећи да се надокнадио, али се премостио. Изабран је нови патријарх, који је наследио тај пут. Тако и овога пута, недостајаће нам и митрополит Амфилохије и патријарх Иринеј, али у редовима Српске цркве имамо архијереја који ће бити кадри и способни да се прихвате обавеза које су носили ова два архијереја која ће опет новоизабраним служитељима Божијим на тим високим дужностима бити задатак, задатак који ће бити испред њих, оцијенио је Јањић.
На питање, када можемо очекивати избор новог патријарха, односно да ли ће се чекати редовно засиједање Светог архијерејског сабора.
„Устав СПЦ све је јасно предвидео како се поступа у ситуацијама када, у ванредним ситуацијама и када дође до оваквих несрећних случаја као што имамо последне три недеље. Када се упразни патријарашки престо, у року од три месеца како предвиђа Устав СПЦ он мора бити попуњен, што значи да у наредна три месеца требало би да буде изабран нови патријарх српски“, казао је и додао:
То значи да не би требало да се чека редовно засједање Светог архијереског сабора у мају, већ у наредна три месеца би вредело покушати да се он сазове. Кажем, вредело покушати, с обизром на ванредне прилике и у којима се налазимо, пандемији, да су многи епископи света онемогућени да дођу. Али, и ту има уставна одредба, која омогућава да неко од присутних епископа, по овлашћењу, заступа неког другог одсутног епископа. Тако да је могуће организовати изборни Сабор и да се испоштује као уставна одредба у року од три месеца се одржи заседање изборног сабора односно светог архијерејског сабора.
Изборни Сабор био би за избор патријарха, а Сабор Свети архијерејски на свом заседању, он би попунио упражњене епархије, потом, што значи да тада би изабрао архијереја који би руководио МЦП и другим упражњеним епрахијама.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
II Устројство власти, тела и органа Српске православне цркве
1. Патријарх
Члан 42
Патријарх се бира између српских активних епархиских Архијереја, који управљају епархијама најмање пет година.
Члан 43
Избор Патријарха врши Изборни сабор између тројице кандидата, које предложи Свети архијерејски сабор Српске православне Цркве, у седници на којој је присутно најмање 2/3 епархиских Архијереја, под претседништвом најстаријег члана Сабора, Митрополита, односно ако овога нема, најстаријег Епископа, члана Светог архијерејског сабора.
Имена тројице предложених кандидата саопштава Изборном сабору писменим путем Свети архијерејски синод.
Члан 44
Изборни сабор сачињавају:
1) сви активни епархиски и викарни Архијереји Српске православне Цркве;
2) декан Православног богословског факултета у Београду;
3) ректори Српских православних богосоловија;
4) претседник Главног савеза епархиских свештеничких удружења;
5) архијерејски намесници градова: Београда, Скопља, Цетиња, Загреба, Сарајева, Пећи и Сремских Карловаца;
6) настојатељи манастира: Жиче, Студенице, Дечана, Пећске Патријаршије, Св. Наума, Милешева, Св. Василија Острошког, Крушедола и Крке;
7) управник монашке школе и
8 ) сви чланови Патријаршиског управног одбора и сви потпретседници Епархиских савета, уколико већ нису чланови Патријаршиског управног одбора.
Свештена лица поменута у овом члану могу бити чланови Изборног сабора ако нису под истрагом или канонском забраном.
Члан 45
Изборни сабор састаје се у престоници Београду или у другом месту које Свети архијерејски сабор одреди, ради избора новог Патријарха најдаље у року од три месеца од дана кад се Патријарашки престо упразни.
Изборни сабор сазива Свети архијерејски синод писменим актом, у коме се тачно одређује дан, час и место састанка Изборног сабора. Позив се шаље члановима уз доставницу на двадесет дана пред састанак Изборног сабора.
Члан 46
Изборном сабору претседава најстарији члан Сабора митрополит, односно, ако овога нема, најстарији по епископском посвећењу епископ.
Претседавајући отвара Изборни сабор. На позив претседавајућег Изборни сабор бира из своје средине два секретара од којих је један свештено и један световно лице и два оверача записника од којих је такође један свештено а један световно лице; са овима претседавајући прегледа пуномоћја присутних чланова и руководи пословима избора.
Затим претседник позива секретара да прочита решење Светог архијерејског синода о сазиву Изборног сабора и списак позватих и присутних чланова Сабора.
Члан 47
Кад се утврди да је присутно најмање 2/3 чланова Светог архијерејског сабора и надполовична већина свих чланова Изборног сабора, Изборни сабор приступа призивању Св. Духа. У противном случају избор се одлаже и предмет враћа Светом архијерејском сабору да одреди време новог избора.
Пре приступања избору чланови Изборног сабора, осим Архијереја, полажу у Сабору ову заклетву:
„Ја Н. Н. (име и презиме) заклињем се Свемогућим Богом и свим што ми је најсветије и на овоме свету најмилије, да ћу при саветовању о избору српског Патријарха имати у виду само добро и интересе наше свете православне цркве, српскот народа и отаџбине и да ћу свој глас дати само ономе кандидату за кога сам уверен да ће најсавесније и најбоље вршити дужност српског Патријарха. Како искрено будем радио тако ми Господ Бог помогао и на овоме и на другом свету“.
После призивања Светог Духа и заклетве претседник Изборног сабора чита акт Светог архијерејског синода, којим се саопштавају имена тројице кандидата, предложених од стране Светог архијерејског сабора за избор новог Патријарха.
Члан 48
У избору српског Патријарха могу присуствовати и учествовати само чланови предвиђени овим Уставом.
Од отсутних чланова оправдано спречених да лично присуствују, само Архијереј може писмено овластити кога од присутних Архијереја да место њега гласа.
Члан 49
Избор једног од тројице кандидата предложених од стране Светог архијерејског сабора, врши се тајним гласањем листићима, које ће претходно секретар разделити присутним члановима Изборног сабора.
Секретар прозива чланове Сабора по списку, а сваки члан предаје свој листић у кутију на столу претседавајућег.
Бројање гласова врши претседавајући заједно са двојицом оверача записника (чл. 46). Претседавајући узима по један листић из кутије и гласно чита записано име кандидата, потом листић предаје другој двојици чланова који такође читају гласно имена кандидата. Секретар одмах записује у записник колико је листића предато и колико је који кандидат добио гласова, као и број празних листића, ако их је било.
Гласови који нису дати за кандидате по члану 43 овога Устава сматраће се неважећима.
Члан 50
За Патријарха изабран је онај кандидат који је добио апсолутну већину гласова.
Ако од предложених кандидата ни један не добије апсолутну већину гласова, онда се приступа одмах ужем избору између двојице кандидата са највећим бројем гласова. У случају да код првог гласања два кандидата добију једнак број гласова, у ужи избор улазе: кандидат, који је добио највећи број гласова, и један од друге двојице, који су добили једнак број гласова, који је чином или епископском хиротонијом старији. Ако су сва тројица добили једнак број гласова у ужи избор улазе она два кандидата, који су по чину или епископској хиротонији старији.
У случају да и приликом ужег избора оба кандидата добију једнак број гласова, онда се избор између ове двојице врши жребијем.
Члан 51
Име изабарног Патријарха објављује претседник Изборног сабора и закључује седницу Сабора.
Члан 52
Записник Изборног сабора потписују претседник, секретари и оверачи записника, изабрани по чл. 46 овог Устава.
Акта и записници о раду Изборног сабора чувају се у архиви Светог архијерејског синода, а оверени препис у архиви Патријаршиског управног одбора.
Члан 53
Сутрадан на свечаној Архијерејској св. литургији, Патријарх се устоличава на начин који прописује Свети архијерејски сабор.
После овога чина новоизабрани Патријарх ступа у права и дужности врховног поглавара и старешине Српске православне цркве.
Члан 54
Патријарх има у својој архиепископији сва права и дужности епархиског Архијереја, и њом управља уз помоћ својих викарних епископа.
Члан 55
Патријарх, као врховни поглавар Српске православне цркве, сем права која му дају канони и црквени прописи, има још и ова:
1) претставља Српску православну цркву пред осталим аутокефалним црквама;
2) претставља Српску православну цркву на црквеним, државним и народним свечаностима;
3) одржава јединство у јерархији Српске православне цркве;
4) посвећује по црквеним прописима, лично или преко овлашћених Архијереја, лица изабрана за епархиске и викарне епископе;
5) освећује свето миро за целу Српску православну цркву;
6) даје отсуство епархиским Архијерејима изван њихових епархија;
7) носи, као нарочито црквено одличје, белу панакамилавку с крстом и панагију свих српских светитеља, даровану од стране државе првом српском Патријарху обновљене Српске патријаршије, која остаје као нaслеђе свих Патријараха;
8) првенствује при богослужењу, и ословљава се са „Свјатјејши“ и „Светости“;
9) помиње се на архијерејским литургијама од Архијереја у целој Српској православној цркви;
10) даје црквена одликовања и одличја, по уредби коју прописује Свети архијерејски сабор;
11) поставља декретом службенике по овом Уставу;
12) управља црквама и мисијским подручјима у иностранству, где нема организоване српске православне епархије
ЗВАНИЧАН назив Српске цркве убудуће ће бити “Српска православна црква – Пећка патријаршија”. Процедура избора патријарха је поједностављена, а црквени поглавар бираће се тајним гласањем, уз обавезну двотрећинску већину. Изабрани кандидат носиће и нови наслов: архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српских и поморских земаља.
Ово су, у најкраћем, најважније новине предвиђене предлогом новог устава Српске православне цркве. Финалну верзију овог документа Свети архијерејски синод недавно је упутио свим архијерејима СПЦ. Усвајање новог устава СПЦ наћи ће се највероватније на дневном реду предстојећег заседања највишег црквеног тела – Светог архијерејског сабора, који ће бити одржан средином маја.
Расправа и усвајање биће последња фаза овог посла, започетог још 2012. године формирањем комисије за ревизију постојећег устава. Ово тело, на чијем је челу био митрополит црногорско-приморски Амфилохије, сакупило је и прерадило све најважније саборске одлуке и саставило нацрт измена и допуна. Овако уобличени текст постаће први целовити Устав Српске цркве још од 1931. године.
КАНДИДАТИ – СВЕ ВЛАДИКЕ
КРУГ кандидата за црквеног поглавара, по слову предлога новог устава, проширен је у односу на досадашњу праксу. По постојећем решењу, кандидат за патријарха може да буде само владика који управља епархијом и има најмање пет година “стажа” у овој улози. Предлог новог устава децидиран је у томе да се поглавар СПЦ бира “између епископа Српске Православне Цркве – Пећке Патријаршије, Православне Охридске Архиепископије или клирика који испуњавају канонске услове за епископску службу”.
– Постојећи устав у многим својим деловима је застарео и готово непримењив. Последња његова већа ревизија урађена је 1947. године у време патријарха Гаврила. Од тада до данас усвојен је низ саборских одлука са уставном снагом, које никада нису у потпуности уврштене у јединствени црквени устав. Зато је с временом постао несистематичан, тешко читљив и примењив – каже за “Новости” саговорник из Патријаршије.
Промене у званичном називу Српске цркве објашњавају се жељом да се ојача веза са њеним историјским средиштем у Пећкој патријаршији, али и с Косовом и Метохијом као најважнијим делом њене јурисдикције.
Најважније промене у уставном тексту, у који су “Новости” имале увид, тичу се процедуре избора црквеног поглавара. Досадашња пракса “апостолског жреба” – насумичног избора једне од три коверте са именима кандидата – напуштена је. То значи да ће се патријарх убудуће бирати на тзв. Изборном сабору, једногласно или уз обавезну двотрећинску већину гласова чланова овог тела. Уколико ниједан кандидат не обезбеди овакву подршку, гласање ће се понављати највише седам пута док један од кандидата не добије гласове две трећине чланова Сабора.
Уколико се то не догоди, круг се сужава на свега двојицу архијереја са највећим бројем гласова. Патријарх ће у том случају постати владика уз кога стане натполовична већина од укупног броја чланова Сабора. Устав сугерише да се нови поглавар бира у Пећкој патријаршији, а као могућности предвиђена су црквена седишта у Београду или у Сремским Карловцима.
– Нацрт новог устава СПЦ вратио је стару праксу изборних сабора, али у ужем смислу у односу на стару традицију. Патријарха ће, као и до сада, бирати чланови Светог архијерејског сабора, али без жреба. Овај метод биће примењен само у случају да двојица кандидата током три круга гласања добијају идентичан број гласова. “Апостолско бирање” имена будућег поглавара ушло је у примену 1967. године као одбрана од мешања световне комунистичке власти у најважнија црквена питања – објашњава саговорник “Новости”.
Уколико у мају темељни документ ступи на снагу, Српска црква ће претрпети и промене у територијалној организацији. Нови устав предвиђа као могућност и уздизање 13 постојећих епископија на ниво митрополија. Виши ранг тако ће добити садашње епархије: Бањалучка, Бачка, Браничевска, Далматинска, Жичка, Захумско-херцеговачка, Нишка, Рашко-призренска, Сремска, Шумадијска, Канадска, Новограчаничко-средњезападно америчка и Франкфуртска.
ВЛАДИКЕ И ПРОФЕСОРИ ПРАВА
ПРЕДЛОГ највишег правног акта СПЦ израдила је Комисија за ревизију Устава СПЦ, формирана одлуком Сабора 16. јуна 2011. Ово тело конституисано је годину дана касније, а поред митрополита Амфилохија његови чланови били су митрополит Јован (Вранишковски), владике Иринеј (Буловић), браничевски Игнатије, далматински Никодим и умировљени захумско-херцеговачки Атанасије, као и протојереј-ставрофор Зоран Крстић, протођакон Станимир Спасовић, декан Правног факултета у Београду Сима Аврамовић, Ненад Милошевић и Милан Андрић, као и протојереј-ставрофор Велибор Џомић.
Како је саопштено из Патријаршије, Комисија је консултовала и познате грчке и руске професоре Власија Фидаса, Теодора Јангуа, Григорија Папатомаса, Владимира Ципина, као и више домаћих правних стручњака.
Уз постојеће четири – чија су седишта у Загребу, Сарајеву, Сиднеју и на Цетињу – СПЦ ће убудуће имати 18 митрополија (са Архиепископијом београдско-карловачком, која по аутоматизму има овај статус). Њихове владике носиће титуле архиепископа и митрополита, а ословљаваће се формом “Ваше блаженство”.
Нови устав СПЦ, према његовој радној верзији, спроводи у дело и стару идеју поделе Архиепископије београдско-карловачке. У престоници ће тако бити основане две нове епархије: Вождовачко-винчанска, са седиштем на Вождовцу, и Земунско-новобеоградска, чији ће владика седети на Новом Београду. Остала 21 епархија у Србији и дијаспори задржаће исти статус какав има и данас.
Устав СПЦ ће први пут добити преамбулу у којој се дефинише Црква и њена божанска природа, са основним стубом – заједницом Свете литургије. У свечаном делу Устава одређује се место СПЦ у оквиру Цркве Христове, а уставописци се позивају и на њен историјски континуитет на овим просторима од оснивања Жичке архиепископије 1219. године, до обнове Пећке патријаршије 1922. године. Саставни део преамбуле је симбол вере, као утемељење хришћанског исповедања вере.
Извор: Вечерње Новости
Др Јањићу,
Половином 19, века др, Т.Ј. Лили лекар и фармаколог у својој обимној литератури написао је следеће: „Сваки лекар мора бити опрезан у разговору са својим пацијентима. Довољно је имати на уму да особа мисли да је оболела, и то је већ проблем. Зато, лекари морају да поседују врхунско знање не само из области медицине него и начина комуницирања. Морају да знају да постоје и они други који брзо уче, те тако да знају да нису најученији, јер ти други могу некада да више знају од њих самих…“ Много пута у свом животу сам се уверио и на сопственим искуствима да је ова констатација др Лилија супериорна. Зато и ви као један академик, као доктор наука, би сте требали бити опрезнији. Није ми при руци Устав СПЦ, али када се вратим кући прелистаћу га поново. Према сећању чланом о избору патријарха није одређен рок него се само каже да патријарх се бира на сабору. То је донекле ирелевантно. Релевантно је то што Ви не споменусте на ком и каквом сабору, и којим и ксквим гласањем? На том сабору морају да учествују и одређена цивилна лица, проверите која. Гласање мора бити тајно и одлука је већинска. Екуменисти су на своју руку променили ово правило па је тако једина данас СПЦ у којој се Патријарх извлачи са лутрије и не бира га како је Уставом предвиђено Црквено-народни сабор.