Јарослављ – град цркава и један од бисера Златног прстена Русије

Пише: Остоја Војиновић

Јарослављ (рус. Ярославль) престони је град истоимене области, административно седиште федералног субјекта Јарославскаја област. Удаљен 250 километара североисточно од Москве, припада тзв. Златном прстену (кружној ниски историјских градова око Москве).

Може се сматрати повећим провинцијским градом са развијеном петрохемисјком индустријом у којем живи око 600.000 становника. У овом граду, смештеном на узвишењу изнад Волге сачувана су нека од најчаробнијих места традиционалне Русије.

У туристичком смислу, Јарослављ представља важну тачку на туристичкој мапи Русије, и по некима је он чак трећи, највећи туристички центар земље, иако се реално за то “’бронзано“ место “отимају“ многи руски градови. Јарослављ спада у једне од најстаријих градова Русије, значајан је по својим црквама, свом историјском наслеђу, својој архитектури.

Основан је у 11.веку, тачније 1010. године, и најстарији је град на обалама Волге. Изградио га је чувени руски кнез из династије Рјуриковича, Јарослав Мудри, син крститеља Русије кнеза Владимира. По предању, кнез Јарослав је на месту данашњег града ратном секиром убио медведа и наредио да се на том месту сагради дрвена тврђава која је добила његово име Јарослављ. На те догађаје подсећа познати, од 17.века грб града на којем је приказан медвед са секиром, па је медвед данас симбол града и подсећа на храброст и снагу великог руског кнеза.

Управо за владавине Јарослава основани су први православни манастири и школе у Русији.Јарослав је много волео књиге, те су у то време почели преводити на словенски језик грчке рукописе, а број књига се стално повећавао, те је књига постала уобичајна у руским породицама.

Град се нешто касније, због утицаја реке Волге, као саобраћајнице, развио у престони град независне кнежевине Јарослав 1218.године Већ у 14.веку у граду су се појавиле зидане цркве и манастири, што је био неуобичајан призор за то доба дрвене архитектуре. Нажалост, није сачувана ниједна од ових најстаријих зиданих грађевина, јер су град 1238.године разорили Монголи током свог освајачког похода по централној Русији.

Савез са Московијом у 15.веку интегрисао је Јарослављ у ширу економску и политичку заједницу и обезбедио му дуге године просперитета. Крајем 16.века Иван IV Грозни основао је луку поред Арханглеског манастира на Северној Двини близу Белог мора и тако отворио трговачки пут између Москве и западне Европе. Јарослављ се тако нашао на великом трговачком путу од Белог мора до Сибира и руског Далеког Истока. И поред тога што је био поштеђен неприлика које су захватиле Русију пред крај владавине Ивана Грозног, економија Јарославља ипак је доживела пад почетком 17.века.У ово време, познато као “време смутње“ Русија је утонула у дубоки политички и социјални хаос,а град је некако избегао потпуну пропаст и 1612. године је био у стању да послужи као центар за окупљање војних јединица против Пољака и Литванаца који су окупирали Москву.

Јарослављ постаје тада на кратко, престони град Русије.Тада је на сцену ступио кнез Пожарски, сличан нашем Карађорђу. Човек из народа, храбар и добар војсковођа, окупио је око себе сељаке и војнике, и пошто су били неповерљиви једни према другима, заклео се да их неће преварити, већ да их води у битку за Москву, како би повратили данашњу престоницу. На срећу Русије, Пожарски је добио битку, а у манастиру Преображења Господњег насликан је портрет кнеза Пожарског са мачем, иза којег се виде војници, док се изнад њега налази лик Богородице, која симболизује чувену заклетву народу.

Активно финансијско учешће трговаца Јарославља у протеривању Пољака донело је граду многе привилегије током владавине Михаила Фјодоровича, првог цара из династије Романових.То је омогућило да у 17.веку град успостави везе са културним центрима Запада и да добије оно по чему је данас и славан: раскошно украшене цркве, по чијем броју је могао да се мери само са Москвом, а током 17.века, изграђено их је чак 44 и већина ових цркава је преживела и совјетско време.

Најчувенија међу њима свакако је црква Светог Илије Пророка, која се налази на великом централном градском тргу Иљинском са чувеним фрескама староруског сликарства, и која треба да се обиђе и погледа са свих страна, јер су све фасаде различите. Другачије је називају Црква Среће јер је издржала многа искушења, преживела многе покушаје рушења, чак је у њој пронађена и бомба која је стајала годинама и никада није експлодирала. Цркву су подигли браћа Скрипин, који су се обогатили трговином сибирским крзнима. Цркву је 1680.године осликала група фрескописаца из Јарославља предвођена са два најпознатија уметника Русије тог времена: Гурија Никитина и Силе Савина из Костроме.Ове фреске спадају у најчувеније у Русији и показују растући утицај Запада на руску религијску уметност касног 17. века.

Важну црту у црквеној архитектури у Јарослављу дао је и руски обичај зидања цркава у пару: једне “летње“ и једне “зимске“. “Зимска је увек била мања да би се лакше грејала, док се већа, раскошније украшена користила само за летња богослужења.

Јарослављ је јединствен град што се тиче историјских грађевина. У њему има много зграда од 16. до 19. века, малобројне нове зграде подижу се у традиционалном архитектнском стилу. Историјски центар града се налази на ушћу реке Котросљ у Волгу и он је објекат Светске баштине УНЕСКО-а. Сви најинтересантнији архитектонски објекти се налазе у центру Јарославља, међу њима и територија бившег Спаског манастира где се налази Спасо–Преображенска саборна црква која је најстарија зидана зграда у том граду, изграђена у периоду од 1505. до 1516.године Од седам и по векова се састоји архитектонска биографија Спасо-Преображенске саборне цркве. Данашњи храм је саграђен на темељу првобитне цркве из 16.века. Манастир је постао најутвређнији део града, јер Јарославски кремљ никада није имао зидине.
Иначе, овај манастир, данас музеј, један је од омиљених манастира Ивана Грозног, који га је често посећивао  када би се уморио од војевања, у потрази за тишином, молитвама и припремом за нове изазове, који су га опет изнова водили натраг на покајање.У овом манастиру деценијама опстаје “Глас“, један од најчувенијих руских црквених хорова, са 17 женских и 8 мушких гласова, који негује руску духовну музику.

Јарослављ и његова околина познати су и по старој и чувеној школи за израду црквених звона по старој технологији. Ова звона су надалеко чувена и постоји и посебна школа за учење звоњења на овим звонима. Група оваквих звона налази се и на неким нашим црквама, па тако и у новосаграђеној цркви Светог Василија Острошког на Новом Београду.

Данашњи облик град је добио великом урбаном реформом коју је спровела царица Катарина II 1763.године.Центар града чини неправилан полукруг са радијалним улицама које се шире из тачке у којој се налази црква Св.Илије Пророка, док већина стамбених и јавних зграда дуж широких улица и урбаних тргова имају два до три спрата, између којих се налази велики број цркава са препознатљивим руским, луковичастим куполама као и велики број манастира са својим чувеним фрескама из 16. и 17. века. Осим пажње вредним црквама и манастирима, град се хвали и најстаријим позориштем у Русији – Театар Волков датира из 1750. године.

Да би се боље осетила лепота Јарославља, пожељна је шетња низ кеј дуж Волге, која даје посебан осећај и доживљај као и код шетњи уз Волгу у другим волшким градовима. Иначе, овај град је био последње уточиште белогардејаца, у који су се они склонили након Октобарске револуције 1917. године где су две године касније доживели коначни пораз. Јарослављ је једини град у Русији који нема споменик Лењину на неком од централних градских тргова. Разлог томе су бројне цркве којих има 28 у страом делу града. Лењинов споменик је свуда у Русији исти, он испруженом десном руком показује сународницима пут у будућност, и када би био постављен у Јарослављу, показивао би својом испруженом руком на неку од јарославских цркава. Из тог разлога, градске власти су његов споменик сместиле на кружном току ван центра града.

Ако којим случајем путујете у Русију, обавезно посетите Јарослављ, јер ћете у њему пронаћи и традицију и модерну, али на првом месту дивне људе који воле наш народ. Јарослављ свакако спада у културно један од најбогатијих градова Русије, првенствено по броју цркава јер је у њему живело пуно богатих трговаца који су издашно помагали у њиховој изградњи.Најстарије цркве у граду потичу из 17.века и припадају Јарославском типу. Најлакши начин да дођете, доживите и осетите Јарослављ је да допутујете директним возом који полази са Јарославске железничке станице у Москви.Вожња траје три сата и десет минута, а воз саобраћа три пута дневно. Аутомобилом, ако нема гужве на Јарославском аутопуту, од Москве до овог дивног града стиже се за два и по сата.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: