Јасавић: Далеко од квалитетног рада правосуђа

Црна Гора далеко је од квалитетног рада правосуђа што најбоље показују подаци о раду специјализованих одјељена при вишим судовима за случајеве организованог криминала, корупције и ратних злочина који су од 56 предмета ријешили 32, саопштили су из Позитивне Црне Горе.

Посланицa Позитивне Азре Јасавић, рекла је да игра бројки из Извјештаја о раду судова за прошлу годину не може замаглити правосудну невеселу збиљу.

Она је истакла да гдје су очекивања највећа, резултати су најлошији и да се те чињенице морају озбиљно схватити и мијењати.

„Да смо далеко од квалитетног рада правосуђа најбоље говоре подаци о раду два специјализована одјељена при вишим судовима који суде предмете организованог криминала, корупције и ратних злочина. Они су у раду укупно имали 56 предмета, а ријешили су само 32„, казала је Јасавић агенцији Мина.

Према њеним ријечима, остало је неријешено, према Извјештају, 23 предмета, односно 41 одсто.

„То што у Извјештају није наведен још један незавршени предмет указује на сумњу да се стање жељело представити бољим него што јесте. Тачније, када додамо броју 23 још један незавршени предмет имамо 24 неријешена предмета односно 42,86 одсто неријешених предмета“, тврди Јасавић.

Она је казала да је прилив предмета у 2014. био исти као и 2013. године, али да је број ријешених мањи за 21 предмет.

Јасавић је казала да Привредни судови нијесу завршили 39,45 одсто стечајних предмета, а парничних је остало неријешено 49,62 одсто.

Она сматра да ти подаци најбоље говоре колико је Црна Гора неуспјешна у борби против организованог криминала, корупције и ратних злочина, као и у стечајним поступцима гдје се одлучује о економским правима правних лица и бивших радника.

„При чему се ради о предузећима која су у периоду транзиције под сумњивим околностима девастирана, гдје су се појединци блиски власти „добро уградили“, а радници бескрајно осиромашили“, рекла је Јасавић.

Она је казала да у Извјештају нема прецизних података колико је кривичних дјела застарјело и колико је застарјело извршења кривичних санкција, што би дало јаснију слику о квалитету рада судова.

„Оно што охрабрује јесте повећање броја казни – рада у јавном интересу за 395 одсто, чиме укупно ове казне чине 2,64 одсто од укупно изречених казни“, рекла је Јасавић.

Она је указала да стопа ефикасности судова по Цепеј индикаторима износи 86,14 одсто што значи да има простора за квалитетнији рад у правосуђу.

„Преговарачка поглавља 23 и 24 у највећој мјери зависи од успјешне борбе против организованог криминала и корупције на високом нивоу, гдје судови не показују добре резултате са становишта ефикасности и ажурности и то се мора што хитније ријешавати, а најодговорнији у том процесу су предсједница Врховног суда и предсједник Судског савјета“, закључила је Јасавић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: