Јасеновац по размерама злочина – после Аушвица и Терблинке – био трећи највећи концлогор у Европи

Међународни научни симпозијум «Сећамо се, нема застарелости. Нацистички злочини и геноцид над народима у годинама Другог светског рата», који је одржан 27. фебруара у Руском дому у Београду, био је значајан догађај у контексту обележавања осамдесете годишњице Велике Победе над фашизмом.

Међународни истраживачки центар за Други светски рат из Марибора и његова београдска филијала окупили су на симпозијуму историчаре, истраживаче геноцида и Холокауста из Србије, Русије, Словеније и Израела и тако се објединили за заједнички циљ — очување сећања на зверства у Другом светском рату и борбу против ревизионизма.

У центру пажње били су нацистички концентрациони логори који су постојали на територији бивше Југославије.

На симпозијуму је добро изучена ужасна реалност логора смрти као што је Јасеновац у Хрватској — по злу познати центар за геноцид над Србима, Јеврејима и Циганима као и другим националним групама у ком је побијено на стотине хиљада људи. Учесници су расправљали специфичности по којима је Јасеновац функционисао са анализом докумантаних сведочанстава, сведочењем преживелих и археолошке налазе на територији самог логора.

Представљени су нови подаци о структури логора, методима ликвидације људи и свакодневном животу заточеника.

Концентрациони логор у Јасеновцу био је формиран по узору на нацистичке логоре у Немачкој 1941. године. Налазио се на територији Независне државе Хрватске (која је постојала у доба Другог светског рата) — сателита нацистичке немачке и фашистичке Италије.

Јасеновац по ужасима и зверствима нема примера у историји човечанства. После Аушвица и Терблинке то је био трећи концетрациони логор по размерама злочина у Европи коју су окупирали нацисти.

Јасеновац се налазио у центру српских земаља и зато је био погодна тачка за уништење Срба, његова територија била је оружена рекама Савом, Уном и Великом Стругом, посред мочварног Лоњског поља па је бекство из логора било готово немогуће.

У систему концентрационог логора Јасеновац био је и концлогор Доња Градина. Он је формиран 1942. године и функционисао је до краја Другог светског рата, а на 65 хиљада квадратних метара посејане су масовне гробнице… Само у Доњој Градини усташе су зверски убиле 365.000 потпуно невиних људи. Усташе су током постојања концлогора Јасеновац побиле око 700 000 људи.

На конференцији се детаљно расправљало и о другим логорима: Старом Сајмишту у Београду, који је по злу познат по својој свирепости и масовним стрељањима; Црвеном Крсту у Нишу где су поред ратних заробљеника били заточени и цивили.

Током реферисања на конференцији су представљени и недовољно познати аспекти функционисања ових логора укључујући систем управљња логорима, улога колаборациониста и механизми реализације метода геноцида.

Симпозијум се није ограничио само на ужасе у концентрационим логорима. Учесници су расправљали о широком кругу проблема везаних за изучавање нацистичких злочина. Значајни део дискусије био је посвећен медодологији проналаска и анализе архивских материјала укључујући и компликована питања приступа документима са ознаком тајности, њихове аутентичности и интерпретације. Посебна пажња била је посвећена тражењу информација о совјетским грађанима који су погинули на територији Југославије.

Била су покренута питања сарадње државних архива и израде јединствене базе података о жртвама нацистичког режима. Представљна истраживања истакла су неопходност системског трагања и документовања сведочанстава о злочинима како би се формирала потпуна слика о ужасима рата с циљем спречавања сличних догађаја у будућности.

Геноцид над српским народом у НДХ био је централна тачка симпозијума. Реферати су представили податке о размерама и методама уништења српског народа, анализирајући демографску статистију, сведочења и резултате судских процеса над ратним злочинима. Били су представљени и недовољно познате чињенице о улози усташа у организацији и извршењу геноцида, као и о отпору српског народа.

Учесници су размотрили питања сећања и овековечења жртава геноцида, истакли важност очувања историјске истине и борбе са покушајима историјског ревизионизма.

Исто тако важан аспект симпозијума била је расправа о начинима како да се омладина укључи у рад на очувању сећања на догаћаје у Другом светском рату. Учесници су разменили искустава рада са младом генерацијом истичући важност коришћења савремених метода историјског просвећивања као што су интерактивне изложбе, документарни филмови и размене образовних програма.

Расправа је подвукла неопходност да се успостави међугенерацијски дијалог који би пренео сећање о прошлости наредним генерацијама.

На симпозијуму су говорили амбасадор РФ у Србији Александар Боцан Харченко, шеф Националног центра историјског сећања при председнику Руске Федерације Јелена Малишева, директор Међународног истраживачког центра за Други светски рат Јанез Ујчич и саветник при Руском дому у Београду Григориј Енгељхарт.

У својим обраћањима учесници су истакли важност очувања историјског сећања на жртве Другог светског рата, они су осудили покушаје ревизије историје и позвали на даљу сарадњу држава у делу који изучава борбу са појавама као што су нацизам и екстремизам.

Руковоилац Националног центра историјског сећања при председнику Руске Федерације (хттпс://т.ме/нципруссиа) Елена Малишева истиче да архивски документи чине камен међаш у раду на очувању историјског сећања.

«Са озбиљним интересовањем заронили смо у историју Југославије. Историју која се презентује преко веома важних докумената, преко тумачења, ону која се ослања на дубоко историјско знање. Историју не чине засебне чињенице, већ вредносни систем који чини поглед на свет. Крајње је важно да историјско сећање не буде политичка конструкција већ да се базира на знањима, верификованим архивским документима и међугенерацијском дијалогу» — тврди Малишева.

Симпозијум је завршен доношењем резолуције у којој учесници потврђују своју приврженост изучавању нацистичких злочина и борбу против ревизионизма. У плану је да материјали буду објављени у виду сборника научних чланака који ће бити вредан допринос у светској историјографији Другог светског рата.

Симпозијум у Руском дому у Београду упечатљив је пример како треба да изгледа међународна сарадња у очувању историјског сећања. Скуп је показао је важност да се истраживачи из различитих земаља окупљају како би боље разумели нацистичке злочине и спречили да се сличне трагедије понове у будућности.

Дискусија о питањима приступа архивској грађи, методама истраживања и рада са младима показала је актуелност и свестраност задатка очувања сећања на Други светски рат. Резултати симпозијума допринеће потпунијем и објективнијем разумевању нацистичких злочина и њихових жртава.

Извор: Факти.орг

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: