Јавна бламажа Вуковић Куч

У љето 2020. године  тадашња предсједница Врховног суда Весна Меденица активно је учествовала у предизборној кампањи за парламентарне изборе који су се одржавали претпосљедњег дана августа, а у то је био укључен и њен син Милош Меденица, који је становник Спужа због трговине дрогом. 

И одавно већ у медијима, читамо Веснине „наредбе“, „договоре“ са судијама који су њој подносили „извјештаје“  и тражили упуте како да поступају, па смо на то као јавност навикли.  Међутим, јуче су Вијести објавиле преписку, бивше врховне и посланице ДПС-а Александре Вуковић Куч, која је углавном врло активна на Твитеру, да прокоментарише „новости“ са политичке и медијсе сцене у Црној Гори, уз обавезно прозивање нашег портала.

Данас смо одлучили, да је као редакција питамо, има ли коментар на ову поразну преписку, на овај суноврат институција Црне Горе, за које Вуковић Куч иначе „гине“.

“Имам један допис из партије, ђе нам је потребна ваша помоћ… Велика љутња, а много захтјева и гласача”, поручује између осталог посланица Вуковић Куч Весни Медници. 

Посланица између осталог, тражи од тадашње шефице правосуђа да извјесну директорицу вртића укључи у рад штаба Дријенак (насеље у општини Колашин), заједно са члановима породице…

То показује њихова телефонска преписка – транскрипти разговора изузети су из телефона Меденице након што је та дугогодишња тужитељка и суткиња ухапшена у априлу 2022. године на подгоричком аеродрому, због оптужби да је постала члан криминалне организације коју је формирао њен син.

Завидно зло

Средном јула те године Меденица и Вуковић Куч коментаришу и осврт тадашње посланице Социјалдемократске партије (СДП) Драгиње Вуксановић на уставност трећег мандата Меденице, па суткиња поручује да је она “завидно зло”, које је мрзи из дна душе…

Меденица и потпредсједница ДПС-а конверзацију почињу 5. јуна 2020. године, а дан касније, произилази из порука, и званично се упознају у Колашину, гдје је Вуковић Куч била “на терену”…

Након испијене кафе, функционерка ДПС-а тог поподнева јавља Меденици да је стигла у Подгорицу и објашњава да јој је драго што ју је упознала.

Истог дана њих двије размјењују своје литерарне радове…

Средином јула, односно за Дан државности, Вуковић и Меденица коментаришу “одбрану светиња”, па посланица ДПС-а обавјештава Меденицу: “Ово је свети дан. Ставила сам им на мајице и фреску Гавран храни пророка Илију, намјерно. Морачки манастир је наша, а не њихова светиња”, пише она.

Потом пита тадашњу предсједницу Врховног суда је ли видјела текст објављен на порталу Вијести – “Иринеју пјевали о ‘српској Подгорици’”

“Пиии, нећу ни да пустим да ми не поквари дан”, саопштава Меденица и добија одговор у којем Вуковић Куч цитира дио текста: “бране светиње од Мираша и од Мила”…

“То пјевају патријарху. Прост свет, провинција!”, пише она.

“На жалост, ми смо једна проста провинција у већини”, пише јој Меденица.

Три дана касније, посланица јој се јавља из парламента, одакле је пита слуша ли излагање тадашњег министра правде Зорана Пажина:

“Слушате ли Пажина? Одговара Драгињи на њен став према неуставности вашега трећег мандата”.

Меденица пише да не слуша јер је на мору.

“Брани свој став да избор није неуставан”, појашњава посланица.

“Шта ће Драгиња више. Би да ме макне, да се она устоличи прије тога да утврди политички компромис”, пита Меденица.

“О томе је зборила два минута. Пажин брани стари став… Ево га: Није питање уставности, није питање законитости, али јесте питање стандарда”, шаље јој Вуковић.

“Она је једно завидно зло. Мрзи ме из дна душе што сам Ивицу макла са мјеста преседника Вишег суда и тада поручила да ће ми се осветити, а и он је нешто слично млатио када је постао тужилац па се окуражио”, пише јој Меденица.

Вуковић Куч одговара јој: “Ево је сад она… Напада га!”

“Какви стандарди зар треба неко да ти одређује стандарде а да прије тога да сагласност на уставне амадмане и текст закона. Једна особа 15 година… Има ли двије или три Весне Меденице у Црној Гори?!!”, пита Меденица.

“То јој је прича… Пах!”, пише функционерка ДПС-а.

Меденица тада пита: “Што се није јавила она или било ко други????? Олош..”

“Ево је питах. Пажин прича о стандардима и држи исти став који је исказао прије 15-ак дана. Није гласао те председнике судова, не ради се о неквалитетним председницима судова, напротив, али треба поштовати клуб ЕУ у који желимо да уђемо… Потреба да се поштују стандарди ЕУ. Аууууу, колико ова жена прича!”, констатује Вуковић Куч.

“Накнадна памет. Он није гласао зато што није био присутан на Судском савјету. Нека барем буде минимум коректан. А из ње мржња избија као што видиш”, пише Меденица.

Тада од посланице добија одговор:

“Ауууу, сад сам им рекла наглас, свима: Еее, мушкарци, вама је проблем једна жена, Весна Меденица, ето велите да се нико од ње није смио ни пријавити. Је ли она жена или змај?!! Брајовић ме гледа и смије се. Кривокапић бечи. Пажин гледа… Ево питах и да не би Драгиња на Веснино мјесто. Вели Ранко: Она би за тужиоца. Поштујем кад неко има принципе од јавног интереса, а ође је у питању гола јагма, биједни лични интерес. Уживајте на мору…”

“Шта бих да те нема не би било ни црногорске жене. Е неће има нас по ђе која!!!”, поручује тадашња предсједница Врховног суда.

“Некад били јањичари, данас јагмичари… Под плаштом правде, интерес, интерес, интерес… Нема веће губе од мале душе која себе крупном држи. Ух! Причамо… И ја ћу за викенд инцогнито на море, па идем у Колашин… Доћи ће и Ћоћо. Зовем вас…”, шаље јој Вуковић Куч.

Допис из партије

Након договора да се виде у Колашину, функционерка ДПС-а 25. јула обавјештава Меденицу да је четири дана била на терену у Никшићу, па да креће у њен родни град.

“Драга Весна, здраво. Четири дана на терену у Никшићу. сутра вече Колашин, па да завршимо скупштину, и онда Колашин да средимо, да буде што бити не може. Имам један допис из партије, ђе нам је потребна ваша помоћ. Просљеђујем њихову поруку. ‘Оливера Вукићевић, директорица вртића, да се, са потписима подршке породице, јави Веску Поповићу до сјутра до 18 х. Сва остала упутства за укључивање у рад штаба Дријенак (до сада није била активна) ће добити од шефа штаба Поповића и координатора Булатовића’. Ја сам морала у Никшић. Велика љутња, а много захтјева и гласача. МО који има 6000 бирача. Хоћете ли бити тамо сљедеће седмице?”, пише Вуковић Куч.

“Само имам у сриједу обавезу у Пг и враћам се. Овај Поповић није које чељаде. Вукићевићки су браћа сви овамо то није проблем. Звацу је. Прије ће потписе дати моме Милошу”, пише суткиња.

Одмах јој стиже одговор: “Јао! Ви сте краљица. Волим вас. Нека их да, како ви мислите и нека их таман Милош узме. Не познајем људе, ово су ми послали из партије. Нека се ангажује, значи нам њен рад. Ако треба, да седе са вама и са мном. Треба сад укључити све!!! И ми до сриједе у парламенту, па сам у Колашину. Организујемо се максимално. Многи су људи којима сте чинили, морамо и те да позовемо и ангажујемо”.

Меденица тада критикује суграђанина којег су из партије поменули:

“Важи. Овај Поповић коме сам хиљаду ствари завршила Милошу је глатко узео посао који је радио 2 године прије. Смеће а од мог пок. супруга се није одвајао. Сешће она сигурно и то ће једва да дочека. Вјеруј ми да не знам како изгледа”.

“Аха. ОК. Примилиа к знању. На велику жалост, Весна, живимо доба безљуђа. Циљ ми је да направимо историјски резултат и да ставимо круну на свој рад, а они који су за круне не круне свој морал поради ситних користи. Нека и они раде. На велику жалост, при бројању, ваш и мој глас исто вриједе ко и тај Поповићев”, објашњава јој Вуковић Куч.

“Сократов и Платонов исто као и глас два чобана”, констатује Меденица.

“Да. И зато ја не гледам, но идемо и радимо… Чудо како у Колашину има изузетних и никаквоћа!”, пише јој функционерка тада владајуће партије.

“Одавно сам ја и слијепа и глува. То ме спасило иначе би ме ‘фатали’. Остала сам у Колашину данас, па ако имаш потребу расположена сам за кафу”, одговара јој Меденица и добија поруку.

“…Ја сам у Колашину. Велику потребу! На састанку са коалиционим партнером, имамо проблем са њима (једним чланом), мислим да нам можете помоћи”.

Након потврдног одговора договарају састанак – за пола сата у Бјанци…

Недуго након те преписке Вуковић Куч обавјештава Меденицу о поруци коју је одбила од колегинице из парламента Ане Николић, коју јој и просљеђује и пита за њен став.

“Војиславка Вуковић Голочевац. Ради као судија Основног суда на Цетињу 10 година, а прије избора за судију је радила као секретар Привредног и Вишег суда. Укупно има 18 година радног стажа. Приликом рада као судија поступала је у предметима из надлежности цетињског, которског и подгоричког суда и сваке године остваривала је најбоље резултате. Важи за једног од најбољих судија у Црној Гори у грађанској материји. Живи у Подгорици”.

“Није најбоља а јесте добра. Одлично је знам. Кума Драгиње Вуксановић”, одговара јој Меденица.

Саговорница јој говори да ће питати колегиницу што јој је послала биографију, а истовремено констатује да “мора да је за неку функцију”.

“За преседника суда на Цетињу”, пише јој Меденица.

Вуковић Куч потврђује, па пита: “Што бих одговорила Ани?”

“Нека конкурише. Конкурс је јаван. Никоме ништа не обећавамо и у утакмицу сви учествују па ко побиједи. Да се чујемо када будеш слободна због Кл”, пише јој Меденица.

“Слободна сам. Да вас назовем? Не знам чусте ли ме. Рече ми да је ДПС прича и тако…”, одговара јој посланица.

“Нијесам чула изгубио се сигнал. Драга, нешто сам завршила па да се видимо ако си у Кл. Ја се управо врацам из Пг”, шаље јој Меденица…

У политику јуче ушла, а већ остарјела

Е моја драга Александра, још ми одзвањају твоје ријечи 30. августа када си ми рекла – Весна губимо….. Изгубили смо то вече велики дио себе, свог живота и збиље која је сада обојена туђим идеологијама и нас ту нема. Гдје смо то ми??? Завршавам своје радне обавезе и пакујем успомене. Обилазим судове и шаљем задње поруке. Окончавам своју професионалну мисију дугу 40 г. Мислила сам да ће то бити све другачије, али када је изнуђено нема ничега од очекиваног…”, написала је Меденица посланици ДПС-а 9. децембра 2020. године.

Од ње стиже одговор да су наступила потоња времена.

“Драга моја Весна, наступила су потоња времена. Ја сам у Никшићу, у њему се боље видим, а и лакше видам од свега овог. ‘Страшило је гледат што се ради!’ Растачу се људи преда мном. Издаја је најутемељенија црногорска особина. Ја сам јуче ушла у политику, а имам оśећај да сам остарила. Никада, никад нећу покорити главу пред овим злом. Пркос ме надраста. Док будем могла да ходам, борићу се против нацизма, великосрпства и примитивизма, провинцијализма и црногорских малограђана”, пише Вуковић Куч.

“Цитирала сам га у парламенту прије овога преврата. Демократија плаћа јер не одговара својим узвишеним циљевима, драга моја. Башибозлук, багра и брабоњци, што рече Коча Поповић, устали да обнављају Душаново царство”.

“Пиииии”, одговара јој Меденица…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: