„Једење слободе“
1 min read
Карикатура Горан Шћекић
Пише: Теодосије
Почетком 70-их година прошлог вијека чувени театролог Јан Кот написао је књигу посвећену анализи старих грчких трагедија под називим “једење Богова”, највећим дијелом посвећену Еурипидовим “Баханткињама” и динисијском обреду “черечења животиња…”.
На ту књигу и наслов подсјетиле су ме јуче ријечи службеног говорника у име Владе ЦГ којим се најављује усвајање закона о “слободи вјероисповјести”, које су ми тако јасно и одлучно зазвучале као глас са двора у одбрани “једења слободе”, чију нелогичност и интелектуално сиромаштво не треба посебно доказивати, у стилу: овим законом се “шире слободе цркве“ тако што ће се супротно Уставу смањити њихова својина, а њихова правна сигурност увећати тако што ће им “скривеном национализацијом“ бити највећим дијелом одузета имовина од исте државе у којој им се та неприкосновена права признају још од “злих комунистичких дана по цркву” и прије, у стотинама година уназад…
За разлику од званичног објашњења о уласку у царство невидљивих слобода за вјерске зајединице и цркву, читав закон има само један или превасходно један, опредјељујући циљ – финализације индетитског питања, проглашавањем нове религије ”натовско-латинично-агностичког православља”, ”државног црногорства” по којем се одлукама пролазних влада жели створити нова историја умјесто оне која је била и која живи у сјећању огромне већине грађана ЦГ.
Штавише, сам закон је инструментализација “владајуће партијске воље” да се подржи пројекат стварања “аутокефалне црногорске цркве” и зато се чекало са законом, да све то претходно својим “ритатуалним одлукама” у сали власника монополне грађевинске фирме у ЦГ и финасијера ДПС (кроз регистроване или неригистроване донације) потврди “сам Конгрес” као “масовни савјет Богова” у својој “дионизијској опијености моћима” земаљског свијета и царства фараона приватизације ЦГ…
Сав посао око предметног закона дакле има, уз наведени циљ, да од сада ЦГ има “своју“, а не божију цркву, цркву коју ће “стварати“ држава а не Бог са својим божијим народом и бити одвојена од “ћесара“ по стандардима европских конвенција и искуства, и која ће слиједећи ништа мање важне циљеве прво наставити са “компромитацијом” канонске православне црногорско-приморске митрополије која је од истог предлагача већ “окривљења” да је инструмент других држава и да угрожава државне интересе ЦГ.
У овој фази која слиједи Митрополију треба послати по мемљивим управним канцеларијама владине администрације и кафкијански је препустити зловољи чиновника, фрустрираних због строгих наредби са врха и личног страха пред судом професије и закона вјечности, да би доказивали да је њено оно што већ у истим тим књигама исте државе стоји као законом утврђено и неприкосновено власништво.
Друго – тај процес има за циљ да покаже да је Митрополија неовлашћено, као узурпататор, држала “туђе” као “своје”, ”црногорско“ као “српско”. То је у ствари основна порука закона – ЦГ треба коначно ослободити од “инфлтрираних српских агентура” и учинити је коначно “слободном од српства“.
Треће – на тај начин закон жели да буде “аргумент нормативне силе” којим ће се наставити “застрашивање српског народа у ЦГ” и стимулисати наставак ”репресивне производње новоцрногораца“ из српског етничког коријена, уз помоћ “штапа и шаргарепе”.
Све ово већински православани народ у ЦГ препознаје, зато је преко 46 посто грађана против овог закона, а само 36,7 за (укључујући и испитанике који су друге вјере и националних осјећања).
Скоро двије трећине грађана православне припадности против је овог “закона једења слободе и цркве”, односно – чак једна трећина гласача које је ДПС имао на посљедњим парламентарним изборима.
Нажалост, одавно је у ЦГ демократија престала да буде израз воље већине, тако да ће и сада њено изблиједјело лице остати заробљено у јаловим формама њених процедура и стварним моћима њих неколицине, и на тај нацин штетно, опасно дијелећи још једном изазвати одбрану самопоштовања и права на избор већине грађана ЦГ.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
U postupko cete to i dokazti da je tako,istoriski i stvarno? Morate dokazati da su Petrovic bili prije Nemanjica i da je CPC i Montenegro postojali i prije 1918 a i tada nije pa sve do kada se registrovala u policikoj postaji Cetinje!
Vikom ulice se dosta moze to znamo ,postavlja se ali i skida vlast,i jedno i drgo je „legitimo“ medjutim dokzni postupak kod Crkce je ipak malo drugaciji par stvari nedostje trvdnji koja je izmisljena a hoctet da uzimamo to kao stvarno stanje kje se zna da nije.
Bilo je istoriskih slucajeva kada su odredjene strukture trenutno forsirale pojednine politicke pokrete ali to stanje okupacoije nece i ne moze ostanuti trajno,bez obzira sto se misli, da zastita nekih vojnih saveza, to hoce ili vole da vidie ,sto je ostalo dosta upitno da li je tako.
Da li jedan vojni savez ,pa i sam Nato hoce u jendoj svojoj clanic treba uzbunu zbog hira par ljudi a sami tim stvori nepotreban problem koji je i sam po postajanju posto problem te alijanse,znajuci kao se uslo tamo.
Митрополија je неовлашћено, као узурпататор, држала “туђе” као “своје”, ”црногорско“ као “српско”. То је у ствари основна порука закона – ЦГ треба коначно ослободити од “инфлтрираних српских агентура” и учинити је коначно слободном од “српства“.
Fala Odinu Thoru i Perunu da neko postavi dijalektiku situacije na glavu. Nekoliko rijechi ama ka Sinjski Alkar – u sridu. To bi bilo to.
У сваком случају стврај се могућности за легално цијепање државе,иако се то дефакто већ урадило договром око неке границе са непостојећом државом коју је ипак ова и оваква држава признала Шиптарима .Показало се сва мудрост-лудост Монтегро дипломатије у том случају из које се није извукал покука него се иде из грешке у грешу која се овим законом само потврђије,да свко узме што му припада или се издвоји из исте , ко није био у њеном саству 1918,то се добро примејтило и констатовало.
Да ли Бока хоће или ће је оваква власт на то натјерати остаје да причекамо неко друго вријеме које неумитно иде, а овој гарнитури људи се ионако примако крај.Закон је добра за рушење држве легалним средствима, јер се овдје ради и о непокретним вредностима које сама Црква посједиује,и који се тумачи двојако или тројако,све у звисноти о којој се конфесији ради.
Тако питање око имовине било чије је основно право своине у свим државама сем код Монтнегра у ово мслучају који се не може и неће тумачити засебно.Овај закон се несмије признати и неће ни од Митрополије али ни од СПЦ као носиоца заједништва и постојања,па како год се конкретно поступи,јер ово није само пробни балон за Црну Гору него и за Косов и Метхију.
У сваком случају се дало зелно свијетло од Власти за преузимање црквене имовине али и за растурање саме државе у садашњим границама.Заклаи су вола за кило меса, што би рекли онако народски,и себи у сваком случају поставили циљ који се вид и наслућује!
Питање које се поствља свким даном је ментално стање људи који све ово организују и чему ово служи ,њиховм лудилу ,хиру или нечему трећем што по свему може бит а да и сами тога нијсу свјесни,како год буде ово је задња одлука коју су донијели и по којој ће бит на концу и запажени као зли неспосбни и сулудни.
Тако је завршио владвину Мило Ђукновђ онако као је и почео комунистички и безбожно, што је било за и очекивати ко иоле ишта зна из исторје и влдавине таквих система из којега су потекли!
Sticanjem tog zakona se i automatski od strane drzve daje crkvena i civilna autonomija Boki mimo narvno dozvole Mitropolije i kanona Crkve koji se sa time moraju usaglasit,samim tim ina se pravo na izdvajanje iz kulturne zjednice Crne Gore,zakon se odnosi na 4 nahije i tamo zivuci narod,tako se to mora gledati,sutina u stvri dozvoljava povratak na staro i legalno cijepanje drzve,jer sjever ce se pripooti kanonski Srbiji Boka ce dobiti svoj episkopiju samo ostaje Cetinje s okloinom .Narvno sve su to razmisljnja koje se mogu izveti iz pozivanja zakona na 1918,pa kako duhovno tako rzavno i katatsarski jer pravo je svijuh jednako ,jer refrendum je nevalidan a pravo na izdvajnje ima svako.Nasim nesretnicima nije izgleda ta mogucnost bila vidljiva koja se stvara i koja ce nastanuti.komunsiticko preuzimanje Boke i njeno uvodjenje narod u zajednicu Republika Cnra Gora je konacno doslo 2006 ali ne kao zasebnog dijela,cak se ne mogu primjeniti niukom slucaju regule koje su bile kod Kine i njenog preuzimnja Hon Konga vec obruto, jer je bio otet kao Boka znci imamo prvao kao Kina ili ga dajemo Boki da ga sprovede ovim zakonom ,ovdje se radi o nasilnom uvodjenu Boke i potvrdjivanje te lazi na laznom referendumu,vrlo opasna stvar,da se ne govori o nekim drugim stvarima,malo bi bilo uptno pored inacenja i gluposti koje se cine i racionalni razmisliti.
Drugi Njutnov zakon (zakon kretanja)
Ubrzanje tela određene mase je srazmerno jačini sile koja na njega deluje. Ubrzanja koja dobiju tela različitih masa pod dejstvom jednakih sila obrnuto su srazmerna tim masama. Ta dva zaključka se mogu objediniti u jedan, koji predstavlja drugi Njutnov zakon:
Ubrzanje koje pri kretanju dobija jedno telo srazmerno je jačini sile koja na njega deluje, a obrnuto srazmerno masi tog tela.
Kad se donese taj zakon on ima smisla ako se dosledno primijeni, odnosno ako sve svetinje koje su 1918.god. bile na teritoriji Crne Gore preuzme država. Logično je da počnu od svetinja i crkvenog imanja u Metohiji, koja je tada pripadala Crnoj Gori. Ako to urade, neka im je i sve drugo prosto. Ako ne, onda je Zakon diskriminatoran i neprimjenjiv, pa ostaje mrtvo slovo na papiru.
Montanjari (fra. La Montagne – planina) su dobili ime prema svome položaju u Konventu jer su sjedili na
najvišim klupama i činili su heterogenu skupinu lijevih političara koje je ujedinjavala opozicija prema vladajućim
žirodincima (kluba koji je bio na vlasti od početka Revolucije). Godine 1793. preuzeli su vlast od žirodinaca i od
tada pod vodstvom nekoliko istaknutih političara, poput Jean-Paul Marata, Georges Dantona i Robespierra provode
radikalnu politiku. Uskoro je uslijedio razdor na više skupina koje su se sukobile,
kao kod nas razdvajanjem DPS i postojanjem dvije komunisticke stranke DPS_SNP
Teror, taj konstrukt Razuma, izdao je vrlinu racionalnosti zanesen fanatizmom kojeg
je pokušavao uništiti. On se hranio na onome što je uništio, a izbrisao je ono što ga je
stvorilo. U njemu se vraća potlačeni fanatizam koji se očituje ,,orgijskim“ festivalima
dekristijanizacije u zimu 1793./94. godine. Ovo je vrhunac duha revolucionarnog
ikonoklazma, koji počinje ubojstvima kralja i plemstva, zatim slijedi oskvrnjivanje i
zatvaranje crkava; od promjene imena toponima i građana do uvođenja novog sata i
kalendara; od uništenja i razmještanja umjetnina do njihove rekontekstualizacije u
novoosnovanim Nacionalnim muzejima gdje su trebali biti očuvani ,,uništeni“21. U
daljnjim se zapletima ikonoklastička akcija okrenula samoj sebi – ikonoklazma je bila na
izravnom udaru ikonoklazmije. Brisatelji su obrisani, dvadeset i četvero satni dan je
vraćen, a Robespierre proglašava ateizam22 fanatizmom. Krug se nastavljao, novo je
uništavalo staro – kip Ateizma spaljen je na festivalu Najvišeg Bića. (Comay, 2011: 62-
68) Proces se nastavljao dalje sve do 1801. godine i reinstalacije katoličke Crkve u
Francuskoj, kada je krug zatvoren
1.1.2. Emancipacija od tradicije
Civilno društvo je strašna moć koja uvlači čovjeka u njega samog, a zuzvrat od njega
dobiva čovjeka koji radi za njega, čovjeka koji mu duguje sve i čovjeka koji sve radi u
nečije ime – ime civilnoga društva. Opasnost se javlja kada takvo društvo dođe u stanje
neobuzdane aktivnosti, kada ima sklonosti širiti se beskonačno ili kada je ugroženo. U
takvom stanju svi interesi pojedinca su podređeni društvu koje briše privatnu sferu
građana, subjektivitet i tradiciju.23 Ovakva ,,bezbožna“ država ,,etičkog“ svijeta, za
Hegela je znak velike opasnosti jer etički ateizam, koji preuzima socijalnu stvarnost
čovjeka, znači konačnu osudu i propast povijesti tradicije. (Hegel, prema Ritter, 1982:
81) Ovakva emancipacija od tradicije kroz povijesni lom, revoluciju, moguća je bila
samo u državi kao što je Francuska, gdje nije postojala duhovna sloboda i to unatoč tome
što je bila središte prosvjetiteljske misli.24 Francuska revolucija došla je na temeljima
prosvjetiteljstva, ali prije emancipacije duha koji je bio potreban kako bi ona došla na
plodno tlo i ostavila trajan sustav. Prema riječima Julesa Micheleta:
Revoluciji su falili temelji. Nedostajala joj je religijska revolucija… iz koje je
mogla izvući potporu, snagu i dubinu.
(Michelet, prema Comay, 2011: 57)
Upravo zbog toga Francuska revolucija nastala je na temeljima negiranja zatečenog
stanja, kroz godine uviđajući nemogućnost suživota s kršćanstvom. Alexis de
Tocqueville (2011: 138) navodi razloge ovog kritičnog razdora civilnog i crkvenog
društva. Crkva je bila osnovana prvenstveno na tradiciji, a kao takva neminovno je
izgubila svoje mjesto u novom sustavu koji je bio emancipiran od nje same. Prvenstvo
autoriteta nad individualnim razumom i hijerarhije nad ravnopravnosti, također su bili
vrlo bitni čimbenici u njihovu neslaganju. Izostanak duhovne slobode i velika politička
vezanost Crkve za l’Ancien Régime, onemogućili su bilo kakav kompromis i stoga naveli
Revoluciju na pomisao kako mora prvo uništiti crkvene institucije da bi mogla napasti
državne.25 Sekularizacija je bila potpuna, uvođenjem prava čovjeka sva su ostala prava i
ovlasti izgubila pravovaljanost i vjerodostojnost pa je s time nestalo i božansko pravo, a
s njim i taj ogromni utjecaj religije.
Kult Razuma bio je po svojoj naravi ateistički – ovime je osuđen i sam kult koji sada poprima novi izgled
uvođenjem Najvišeg Bića.
23 Hampson (2006: 223) u ovakvoj ideji društva, koju su posebice razradili Robespierre i Sain-Just, vidi nacrt
dvadeset stoljetnog totalitarizma. Sistem u kojem država postaje svemoćna, izvorom svakog morala i koja zahtijeva
vrhovnu odanost ima vrlo moderan izgled. Individua više nema nikakvih prava u odnosu na društvo, koje postaje
izvorištem svih prava. Obitelj postaje glavnim protivnikom sustava jer u njoj vide najvećeg protivnika apsolutne
odanosti državi, a ideologija apsolutnosti tjera svoje pristaše u rat do kraja – u ovom slučaju apsolutni moral protiv
tiranije – gdje se ne bi moglo stati dok i zadnje ,,zlo“ na svijetu nije istrijebljeno.
24 Prosvjetiteljstvo nikada nije moglo u potpunosti zaživjeti u takvoj sredini gdje nedostaje duhovna sloboda.
Монтенегрини, без пребијене паре у џепу и Ђукановић са стотинама милиона, удружени јуришају на цркву.
Једни, што ништа немају, па им је то једина животна „инспирација“ и Ђукановић, који свим средствима чува огромно, нелегално стечено богатство и бјежи од затвора.
Šćeka majstor.