Једини пут – пут Светог Саве

Пише: Срећко Максимовић

Данас нам се нуде разни путеви, разни политички програми, савези, рјешења, а нико да се сјети старог вјечно савременог пута Светог Саве

Ми Срби смо увијек у потрази. У потрази за најбољим путем којим би требало да ходимо, као појединац и као народ.

Имали смо доста путовођа: једни су нудили Југославију и уједињења са сусједним народима, једни су правили револуције и свој пут прогласили за једини исправни, а на том путу су хтјели да избришу српско име – то је била њихова револуција.

Други опет екстатично нуде стрмоглава рјешења, са копреном на очима, (за)воде народ па понављају као мантру: ЕУ нема алтернативу, а данас нам се као једини пут, пут спасења представља пут наводног „мира и стабилности“. Изгледа да послије гесла „За крст часни и слободу златну“ дођосмо до мира и стабилности. Да данас имамо гуслара као Вишњића мора да би пјевао о миру и стабилности.

Поставља се питање да ли је баш сваки мир истински мир или само лажни који зида темеље будућим страшним немирима? Данас смо у потрази за миром који у нама ствара страшан немир. Да ли је то онда мир?

Ако консултујемо историју прекорно ће нас упутити на случај Њемачке. Њемачка је пристала на мир у Првом свјетском рату, али је тај мир довео врло брзо да највећег немира у историји – Другог свјетског рата.

Дакле, имали смо много путовођа и сви ти путеви су се завршавали нашим падом са литице погрешних идеала. Сви наши путеви су изгледа слијепи путеви са слијепим вођама.

Биће, а историја то свједочи, да ми Срби имамо само један пут. Стари, најстарији пут. Толико стар а вјечно млад и савремен. То је пут Светога Саве. А какав је то пут? То је једини пут, додуше понекад се чини најтјешњи, најтежи, у поређењу са аутопутевима лажног мира и стабилности.

То је пут узак, али једини истински утабан и миран, јер је тај пут успоставио свети човјек. Наше је само да поновимо његове кораке. Пут Светог Саве је пут истинске слободе, пут братољубља, пут љубави и ка Љубави.

Ако тражите братољубље и добросусједске односе то је управо пут Светог Саве. Ако тражите револуцију, нећете наћи бољи пут од револуционара Светог Саве. Он је наш највећи револуционар, јер је ходио стазама највећег и јединог револуционара Христа. Његова револуција траје увијек и сви су позвани. То је револуција која увијек гради а никада не руши.

Ако желите мир и стабилност, од Светога Саве добићете и то. Истински мир и и истинску стабилност. Мир у срцима и душама и сљедствено томе мир у породици, мир у друштву, мир са другим народима и мир у свијету.

Његова стабилност не зависи од страних инвестиција, ММФ-а, БДП-а, Свјетске банке. Његов мир и стабилност долазе од Творца. Једини мир и једина стабилност су у Бога. Све остало је лаж и странпутица.

А ми Срби имамо пречицу до тог мира и стабилности. Све пречице нам је показао Свети Сава. Модерним рјечником речено, наше је само да се „конектујемо“.

Ако пожелимо реформе опет се морамо зауставити на Светом Сави. Његова реформа је трајна. Једном урађена остала је вјечна. Ако хоћемо просвјету да мијењамо, путеве да градимо, народ да поправљамо и ту ће нас дочекати пут Светога Саве.

Ми смо у вјечној борби између Истока и Запада. Постављени на вјетрометини и граници цивилизација увијек смо у стању немира и тешких одлука. Све те одлуке су давно донесене, све дилеме разрјешене.

Наше је само да послушамо себе, свој глас из дубине, глас Светога Саве. Помислимо само – шта је то сачувало наше претке, без државе, без икакве заштите преживјели су све империје које су постојале на овим просторима. Како? То је нама данас незамисливо. Једноставно. Само су ходили путем Светог Саве. Водили су се светосавским јеванђелским мотивима.

Узалуд је ако задобијеш цијели свијет а изгубиш душу. Колика је важност Светог Саве и његовог пута свједочи историја. Синан-паша је спалио мошти Светог Саве послије три вијека, јер је српски народ ходио његовим путем, јер се њему молио и у њега уздао. Није знао јадни Синан да оно што Бог прославља то човјек не поквари. Послије тога још више је ојачала љубав српског народа према свом пастиру Светитељу Сави.

Данас нам се нуде разни путеви, разни политички програми, савези, рјешења, а нико да се сјети старог вјечно савременог пута Светог Саве.

Овдје долазимо до кључног питања од којег зависи наша будућност и овога и онога вијека. Да ли је нама данас празник? Ако смо данас радосни, ако данас прослављамо, пјевамо пјесме Светом Сави и ако му се молимо то значи да смо полако на путу оздрављења.

Разлога за оптимизам има – јутрос је Црква у мојој парохији била препуна дјечице, која су пјевала Светом Сави и радовала се са њим. Ако ми, данашња генерација, не препознајемо Светог Саву остаје нада да ће ова дјечица која су га данас прослављала у будућности начинити заокрет и крочити на његов пут. У то свакако треба вјеровати, јер и Христос је рекао – Пустите дјецу мени. Наше је само да пустимо дјецу а она ће нама показати пут ка Светом Сави.

Срећан нам Свети Сава.

Догодине у Призрену.

О Савиндану 2019.

Извор: Стање ствари

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: