Једино у Црној Гори је јерес причати о зулуму Турака на нашим просторима
1 min read
Пише: Петар Драшковић
Иво Андрић је добио Нобелову награду због приче о зулуму Турака на нашим просторима.
Кроз то одличје је проговорио читав напредни свијет и тако наградио књижевни приступ који је базиран на озбиљној архивској грађи и тешкој прошлости под турском империјом.
Једино је у Црној Гори јерес причати о томе, иако има дугу и славну традицију борбе за слободу против Турака. О чему се ради? Коме то смета?
Само ограничен и злонамјеран човјек би могао данашње релације са Турском ставити у исти контекст са прохујалим временима. Ако би било тако, онда би имали велике проблеме у односима са Аустријанцима, Италијанима и Њемцима, пошто као празнике славимо ратне побједе и против њих.
Познати турски писац Орхан Памук је за Андрићев опус казао:
„Његови романи су дјело једне крајње пажљиве, прецизне опсервације, која скенира детаље традиционалног живота муслимана и османског свијета, те им поклања своју пажњу“.
Претпостављам да је и Памук издајник данашњих црногорских завјета осуда. Можда би га одавде жигосали критиком, али је и он „окачио“ Нобела у години референдума о државно-правном статусу Црне Горе.
Извор: Фејсбук

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


Више су комуњаре и партизани побили становника Црне Горе, православаца, него Турци. Барем смо Турке распарали и черечили 450 година, а комуњаре мало, зато их се сад оволико намножило, а све лажни Срби и верници.
Ne mlati. Turci su nas unazadili kao niko, zbog njih danas imamo problem sa domaćim džihadistima. Znaš li reći šta su to osmanlije ostavile da valja za vrijeme njihove okupacije? Nekoliko mostova i ništa više.
Да знаш.Мостови и то је то.
Можда да смо паметнији били ,бисмо и њих срушили да не остане ни то њигово.
Mostove preko potoka, ni 1 preko neke rijeke…