Једна прича са Цетиња: ПОКЛАЊАМ црногорско држављанство коме год треба. Шта сикћете, олоши, као да је норвешко
1 min read
Цетиње
Пепа прасе! Ова играчка је стара 7 година, „купила“ сам је најстаријој ћерки за 6. рођендан.
Ова играчка је коштала 5.99 еура у продавници на Цетињу, ђе сам тада радила.
Продавница је породично наследство, коју је остала да води жена од покојног власника. Радила сам тамо сваки дан, без слободног дана, пуних 8 мјесеци, неосигурана, непријављена, морала сам да се кријем од инспекције, примала сам „250“ еура.
Газдарица је вршила разне „тероре“ од застрашивања и психичког малтретирања, да је требало под страхом и да једем.
Власница је, паметно, давала да узимамо храну у продавници, и то нам је одбијала од плате. Оно што је она сматрала, и стављала нама до знања, као услугу коју нама ради, а ми смо заправо узимали производе по пуној цијени (са маржама и порезом), тако да нас је пљачкала и за тај износ. Како сам скоро цијелу плату остављала тамо за храну, на крају се испадало да сам радила за неких 100 еура.
Ближио се ћерци рођендан, једном од најскромнијих бића икад. Ни тај рођендан, као и све остале, није тражила ништа. А ја сам сањала да јој купим кућу за барбике коју је толико жељела, знам. Кућа је коштала 120 еура. Никад је нисам купила.
Сјеђела сам на столицу, размишљала и доживљавала непријатност јер морам да питам власницу, да ли могу да узмем играчку до плате, за рођендан, као да, опет, она мени услугу ради, а не ја њој, плаћајући пуну цијену. На то ми је рекла, да је рекла да може храна али не и играчке. Ја сам кнедлу прогутала и рекла да је ћерки рођендан. То сам рекла у сузама. Због јада, у сузама због бијеса, размишљајући да јој сваку кост сломим, и продавницу и њу, и једино од те мисли што ме одвраћало су моја дјеца. Која морају да једу и која немају без мене, па ни у затвор не могу. На крају, дала ми је играчку. Ја сам је дала Милици, она је била пресрећна, а ја сам отишла у wц и живот исплакала тај дан. Дан након сам дала отказ.
Ове године сам Милици за рођендан купила таблет без суза. Скупи таблет.
ЕВО, ЈА ПОКЛАЊАМ ЦРНОГОРСКО држављанство коме год треба. Шта сикћете, олоши, као да је норвешко.
Запалићу пасош, чим ми норвешки легне у руке. Да могу како мисли и сјећања да запалим, да се не сјећам да сам икад у ту рупу живјела и потекла одатле.
И чувам ову Пепу. Сваки пут, као опомену, да ни мртва не идем доље.
Као опомену, сваки пут, да су махачи/нације/подјеле/заставе допринијеле томе. Као опомену да је, ваљда, требало тај дан да се вратим кући и кажем ћерци „Поклона нема, мама нема пара, али ми смо Црногорци и на власт су Црногорци, ћерко мила, па нема везе“. Као опомену да је, на крају дана, сиромаштво продукт СВЕГА што се распада. Вриједности, система, правосуђа, здравства, просвјете. СВЕГА. И да ми срце буде пуно, јелте, јер, домовина је једна. Пи. Не могу се ни напихћат довољно.
Преузето са Фејсбук профила Марије Јовановић
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Био ти ја прије двије године на Цетиње… оставио ауто у неком ћошку па да покажем Рускињи цетиње онако пјешке… Базали ти ми уздуж и попријеко, били на Биљарду… У Манастир… сликали се на Ћипур… и уфати нас мрак. Обрни окрени по Цетињу, никако да стрефим пут ка Подгорици… вртио ти се ја три кварта уре по онијема уличицама, али нема излаза! Зауставим ти ја ауто, пристојно изађем да замолим некога да ми покаже излаз… намјерим се на старијега човјека, мислим он ће ми насигурно показат… „Молим Вас, неумијем да ототалим, кажите ми ђее излаз из Цетиња…“! Погледа ме он пристојно али са чуђењем као да сам питао Бог зна шта… „Е мој црњо, ја ево шездесет година тражим излаз из Цетиња и немогу га наћ… одавле ти излаза нема…“ рече, климну главом и оде…
TO JE MILOVA DEMOKRATIJA I LJUBAV PREMA CG ON I NJEGOVO OKRUZENJE IMAJU MILIONE A NEKO NE MOZE DETETU DA PRIUSTI NI OSNOVNE STVARI TUGA STA RECI
Ne znamo mi, ne znamo … Ne dotiče nas!
Nikad i niđe bilo nije da je sit vjerovao gladnome!
… Stid me i sramota!
Boli ovo kazivanje, bole njene suze …
Ko smo mi, ljudi !??
Koji smo mi to narod kad moraš da bježiš iz zavičaja, iz otadžbine glavom bez obzira da glavu sačuvaš, život đeci … !??
Biće da je tačno da je otadžbina tamo đe je život čovjeku pod ruku, makar šake sreće!
A ovo … Naše je siroto zar samo kamen za pod glavu.
Juče ona priča o dječaku iz Srbije kojem je život visio o koncu zbog krem banane od 17 dinara, danas ova priča o djevojčici sa Cetinja.
Morao bi neko da je baš “ tvrd na suzu“ da je ne pusti kad je pročitao članak o tom dječaku, kao što je “ teško“ pročitati i ovaj jutrošnji tekst
o devojčici Milici ( neka i jedno i drugo budu zdravi i da odrastaju i budu srećni).
Ovo su i priče o dvije majke. Ko je taj ko njihovu emociju nije doživio kao emociju svojih majki ( živih ili upokojenih, svejedno)? Ko je taj koji nije ovo dvoje mališana, kroz ove priče, doživio kao svoju djecu?
Ima li mjesta u našim srcima za ljubav i saosjećanje?
Neka Bog da toj djeci da imaju, kroz čitav život, sjećanja na detinjstvo kroz ljubav njihovih majki, da ljubav ove dvije majke uvijek nadvlada njihovu opravdanu gorčinu da sve nas podstakne i opomene na razmišljanju šta je svrha našeg postojanja na ovome svijetu. Da budemo ljudi. Božiji ljudi!
Ne želim da oprljam svoju iskreno iskazanu emociju, ali moram da primjetim, kako kroz priču majke sa Cetinja, otužno, sa druge strane, djeluju skupovi na Bogetićima, “ patriotski“ nacionalni iskaz kroz “ autoproteste“ i čitava ta lažna priča oko državljanstva.
Narod ima onakvu vlast kakvu je zasluzio.I onda nema mjesta cudjenju.Nekad je bilo sramota krasti,drustvo je takve zigosalo.Medjutim,kod nas su veeeeliki lopovi ugledni gradjani.I taj isti narod se lakta da se takvima uvuce u dupe.Pa naslusah se godinama kako bolje ne glasat promjene,jer su se ovi stari nakrali pa nece vise,a ovi novi ce tek da kradu.I evo,nacekasmo se 30 godina,a oni sa lopovlukom ne staju.Kad se ima u vidu ova filozofija,onda nema mjesta cudjenju.Zato sad I imamo proteste ovih montenegrina,jer oni ne mogu uopste da pojme da nisu na vlasti.Navikli oni,a navikao I narod.Divota jedna.
Cetinje, dolina bogalja.
Žalosno ! Šta je ovaj drps napravio od naroda.
A BOGAMI DA IMA NARODA BILO BI IDRZAVE.
NO SE NADAM DA SE NAROD POLAKO BUDI.