ИН4С

ИН4С портал

Јекнић за ИН4С: Обнављање споменика краљу Александру на Цетињу је неупоредиво већи допринос историји од обнављања споменика комунистичком вођи у Подгорици

1 min read

„У потпуности подржавам идеју, обнављања споменика на Цетињу, краљу Александру Карађорђевићу. Поред враћања Његошеве капеле на Ловћен, ово би била, исправка двије историјске грешке, које је послератна црногорска власт, донијела у циљу затирања српских коријена у Црној Гори“, каже за ИН4С Предсједник савеза српских гуслара, Славко Јекнић. 

Споменик краљу Александру Карађорђевићу на Цетињу. Фото: ФБ страница Јована Маркуша

У историјском контексту, овим захтевима се не тражи ништа ново, већ оно што је било саставни дио историје српског народа у Црној Гори. Опште је познато, да је капелу на Ловћену, подигао највећи пјесник и владар Црне Горе, Петар Петровић Његош, касније духовни вођа, владика Раде, који је заветовао црногорске главаре, да након смрти, буде сахрањен у малој капели на Ловћену. Зна се и судбина капеле и свега што се дешавало око изградње маузолеја у којем је противно вољи народа, силом сахрањен Владика Раде. Његов завјет, већ скоро пола вијека, чека на испуњење! И Српски народ Црне Горе, чека да се капела врати на Ловћен и у њу пренесу Његошеве кости, из тамнице маузолеја, на којем изнад споменика Његошу, доминирају орнаменти њемачког орла савијених крила, а окружују га двије буњевке у ношњи која нема везе са црногорском ношњом, којом су се дичиле старе Црногорке“, додаје Јекнић, које се између осталог бави и писањем поезије.

Да нисмо заборавили аманет нашег Ђеда, Јекнић потврђује следећим „Блаженочивши Митрополит Амфилохије, и духовни наследник Св. Петра Цетињског, био је до смрти, носилац идеје испуњења Његошевог завјета и враћања капеле не Ловћен! Сигурно је да ће и садашњи Митрополит, владика Јоаникије, истим жаром и прегнућем, радити на испуњењу завјета свих вјерујућих људи у Црној Гори“.

Капела на Ловћену Фото документација „Новости“

Јекнић додаје да и основна идеја, око враћања споменика краљу Александру на Цетињу има дубоко историјско значење.

„Зна се да је краљ Александар Карађорђевић, рођен на Цетињу, као наследник Српске династије Карађорђевић, син краља Петра Карађорђевића и Зорке Петровић, ћерке Црногорског суверена Краља Николе. Млади престолонаследник је растао уз крило свог дједа црногорског краља Николе, и научио прве лекције из српске историје„, каже Јекнић и додаје да је незаобилазна чињеница доживотна љубав Карађорђевића према Црној Гори. „Био везан за Цетиње, али свакако не у контексту данашњих политичких дешавања и кривотворења црногорске историје, од стране оних, који би хтјели по сваку цијену да избришу нераскидиве везе српског народа, (подијељеног не својом вољом), у више држава, наметнутим границама, свјетских моћника, који су одувијек жељели да српски народ држе у ропству и покорности„, наводи Јекнић.

„У невитешком добу какво је наше, када је духовност потиснута, љубав скоро немогућа, а правда неријетко недостижна, српско национално биће, мора подићи свој глас, против неправде и удруженог анти-српског дјеловања на простору Црне Горе, које траје између осталог, више од седам деценија, посткомунистичког терора и отвореног непријатељства према свему, што има српске коријене. То се и ових дана, мјесеци, а и година, потврђује у чињењу појединаца и група, које у свом дјеловању у програму, носе анти-српску идеју“, истиче Јекнић који је пуну подршку пружао вјерујућем народу у Црној Гори након изгласавања бесрамног закона о слободи вјероисповјести. Аутор је песама „Не дамо браћо, светиње наше“, као и „Никшићу, јуначкога лица“, а поред тога је и професор у музичкој школи Мокрањац у Београду.

Пуну подршку дајем за обнављање споменика краљу Александру на Цетињу. То је свакако већи допринос историји, традицији и култури у Црној Гори, од обнављања споменика бившем комунистичком вођи Ј.Б. Титу у Подгорици, који је говорио да Срби, за педесет година неће знати ко су, а за сто година неће ни постојати! По мом скромном мишљењу, велики визионар, и поред зла који је нанео српском народу, широм бивше Југославије, неће успјети у свом науму, јер је захваљујући прије свега, нашој светој мајци, Српској православној цркви, српско духовно биће, и поред системског и планираног уништавања, остало и опстало, насупрот жељи наших вјековних непријатеља! Српски народ се опет, као и много пута до сада, подигао из пепела и дигао главу, поручујући да више никада не жели, имати улогу дежурног кривца и добровољне жртве, за рад циљева моћника, који су нам до сада такву судбину намијенили“, додаје Јекнић.

„Надам се да ће садашње власти на Цетињу, размотрити све бројније захтјеве, многобројних појединаца и удружења и у демократској атмосфери размотрити оправдане захтјеве за враћање Његошеве капеле на Ловћен и обнови споменика, свог одивичића, српског краља Александра Карађорђевића“, закључује Славко Јекнић за ИН4С.

Није црногорски ако није српски; илустрација: ИН4С

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

13 thoughts on “Јекнић за ИН4С: Обнављање споменика краљу Александру на Цетињу је неупоредиво већи допринос историји од обнављања споменика комунистичком вођи у Подгорици

  1. Pusti brate Slavko Cetinjane neka oni sami odlučuju koji spomenik će biti u njihovom gradu. Ne nameći, ako neko sa tobom neće nemoj ni ti su njim. Ako žele spomenik Artukoviću ( svakako je starinom od Cuca čiji se predak pokatoličio negdje oko Gruda) neka ga prave, ako ne žele Artukoviću neka prave Sekuli Drljeviću njihova stvar. Neka svako djelo izađe na vidjelo, neka stvari izađu na čistac.
    Što se regenta tiče taj je iskopao poveliku jamu za srpski narod (poslje prve logično se nadovezala i druga jer su iz prve regentove izbacivali lješeve ili ih betonirali),a to što su drugi u te jame Srbe bacali regenta sumljivog pedigrea ( pravoslavni Albanac čiji su se preci iz plemana Klimenti doselili u Srbiju sredinom 18. vijeka) ni naj manje ne amnestira.
    Moje mišljenje je da, ne da mu treba graditi spomenike, moje mišljenje je da mu novosagrađene i davno- sagrađene treba srušiti.
    No to je nemoguće učiniti među narodom kojemu je krepali komunista koji je pravio spiskove poslje ww2 za masovne likvidacije Srba „ćaća nacije“ – naravno da mislim na Dobricu Ćosića, a jedna Romkinja čija „muzika “ vuče ka domicilu njenih predaka ( južni Hindustan) sumljivog morala i kriminogene biografije koja je pogibelj po srpsku djecu “ najveća srpska majka, idealna Srpkinja i srpska diva).

    4
    2
  2. Зна ли ко да ми каже,на коју локацију у Цетињу ће се подигнут споменк,Краљу Александру Карађорђевићу.Ето шансе да се Цетињани искупе за грешку коју су направили 5.Септмбра.Светосавски је праштати,поготово заведеној браћи.Подизање споменика Алксандру Ослободиоцу биће празник за цијл Црну Гору и Цетиње.

    4
    7
    1. Iskupljenje ????
      Postoji crvena linija koju kada jedno prijeđeš povratka više nema pošto si prešao na drugu obalu rijeke Stix. To ti je nešto kao natpis u Danteovom “ Paklu“ a koji glasi: “ Ko jednom ovdje uđe naka izgubi nadu da će ikada iz njega izaći.“

    2. Aleksandar JE BIO VELIKI PRIJATELJ S MESTROVICEM ZIVKOVIC PEROM I ONI NEZASLUZENO OGROMNE PRIVILEGIJE IMALI . HTEO DA ODREDJUJE PATRIJARHA SPC I TAKAV PROPIS DONEO NIJE ZELEO DA GA ZOVU SRBINOM NITI DA GA SPC KRUNISE DAKLE NE VOLI SPC NE ZELI DA GA SRBINOM ZOVU VOLI MAUZOLEJ NJEGOSU I NEPOZNATOM JUNAKU VOLI MESTROVICA UMETNOST I ZIVKOVIC PETRA DAKLE STO POSTO CIST MONTENEGRIN. NI MALO NI U CEMU NIJE LUCIO NITI ZIVEO KO SRBIN.

      3
      1
  3. NEMA ZASLUGA PETAR PRVI OSLOBODILAC NA CETINJU A ALEKSANDAR SE NIJE IZJASNJAVAO KO SRBIN. HTEO MAUZOLEJ NA LOVCENU SRBI NISU MAUZOLEJCI PORED TOLKO SVETIH, NESPORNIH, LICNOSTI VI SE ODRICETE SRPSTVA POTREBE DA KRALJ BUDE KRUNISAN I DA NIJE IZNAD SPC JEL TO DELO NASTAVLJATE ….

    3
    4
    1. Regent Aleksandar se izjašnjavao kao Jugosloven. Treba poštovati njegovu volju i ne smatrati ga za Srbina. Drugo, da se u kvarnoj duši osjećao kao Srbin nebi ukinuo državnost Srbije i Crne Gore no bi tu državnost proširio samo na ona područja gdje Srbi čine većinu i na istorijska srpska područja gdje su sticajem istorijski okolnosti Srbi bili manjina. No, posljednje se moglo riješiti, razmjenom stanovništva i sl. Primjer su Grci i Turci, a i rat 1992- 1995. god. u Bejha.

      4
      1
  4. А Удба не одустаје,Нема више Тита о’ладите мало.Капела да се враћа .Масони и југословени нас не занимају!

    17
    5

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *