Јелица Стојановић: Црна Гора хоће да прокламује неистину у истину

Ових дана, када Европа обележава дан језика, најбројнија језичка заједница у Црној Гори, српска, нема шта да слави! Ускраћено јој је право на властити језик и његову употребу. Прогон српског језика почео је 2004. када је власт у Црној Гори одлучила да предмет Српски језик и књижевност промени у Матерњи. Није помогло то што је у тадашњем Уставу писало да је српски и службени језик. Тада је почела „ћеранија“.

На Филозофском факултету у Никшићу поред Одсека за српски језик и јужнословенске књижевности почео је да „стасава“ паралелни – црногорски. Да би комедија била потпуна, предавачи су били професори српског! У међувремену студенти Одсека за српски језик више пута су упозоравали да је оснивање Одсека за црногорски смишљено како би се с временом њихов угасио. Да те сумње нису биле без основа, говори податак да се из године у годину број места за „србисте“ смањује, а ових других повећава.

• У Црној Гори је учињено насиље над науком, над српским језиком, његовим именом и суштином, над језичком истином, над историјским континуитетом и наслеђем, и то се све ове године, као једна фарса, прославља и обележава – каже за „Новости“ проф. др Јелица Стојановић, са Одсека за српски језик. – Црна Гора слави једну исконструисану стварност, сваки дан покушавајући да прокламује и прогласи неистину за истину. А имала би шта да слави, чиме да се поноси – то је да говори великим језиком, српским, језиком дуге историје и традиције, којим су писани и многи велики споменици на простору данашње Црне Горе, почев од Немањића, преко Балшића, Црнојевића, Петровића. Српским су језиком писали великани у књижевности, да поменемо само Његоша, који написа да „српски пише и збори“. Ове године, кад се обележава 200 година од Његошевог рођења, Црна Гора хоће да му „узме језик“, као што га је свима нама почела забрањивати, отимати и кривотворити га. И су чим ће изаћ пред Његоша!

Својевремено је један црногорски књижевник казао да Његоша „коначно треба ставити на хируршки сто“, циљајући на оно што ће, мало касније, отворено рећи са скупштинске говорнице један професор књижевности: да је „Његош геноцидни песник“. И један и други су хтели да кажу да је дошло време да се коначно ослободимо културног и етичког концепта и кодекса који нам је Његош завештао – каже професор Веселин Матовић.

• И, ево, то је и учињено. Тако је нова Црна Гора у својим школама напокон ућуткала Његоша, главног сведока њеног отпадништва.

Професорка истиче да режим чини све да се српски језик што више изостави, заобиђе, забрани, прећути:

• Како кад и колико могу, силом и безобзирно. А зашто? Зато што светлост и величина српског језика сметају језику за који се узалуд покушава доказати да је језик.

Није се само српски језик нашао на мети, него и бројни писци који су на њему стварали. Занимљиво је истраживање професора Веселина Матовића, који је дошао до податка да је од 2004. из наставних програма за основне и средње школе у Црној Гори протерано на десетине знаменитих српских писаца, док су на њихова места дошли „домаћи“ ствараоци, делом из Матице црногорске или црногорског ПЕН центра.

Из основних школа и четвртог гимназије избрисани су Свети Сава, Теодосије, Јефимија, Стефан Лазаревић, Константин Филозоф, Милован Видаковић, Лукијан Мушицки, Змај, краљ Никола Први Петровић, Јаков Игњатовић, Милован Глишић, Стеван Сремац, Јанко Веселиновић, Љубомир Ненадовић, Богдан Поповић, Јован Скерлић, Милутин Бојић, Душан Васиљев, Станислав Винавер, Оскар Давичо, Александар Вучо, Скендер Куленовић, Миодраг Павловић, Антоније Исаковић, Александар Тишма, Матија Бећковић, Љубомир Симовић, Милорад Павић, Бранко В. Радичевић, Мира Алечковић, Брана Црнчевић, Александар Поповић, Бранимир Шћепановић, Добрица Ерић, Жарко Команин, Ранко Јововић, Илија Лакушић, а уместо њих „ангажовани“ су Андреј Николаидис, Сретен Асановић, Јеврем Брковић, Младен Ломпар, Сретен Перовић, Мирко Ковач, Хусеин Башић, Балша Брковић, Огњен Спахић, Авдо Међедовић, Есад Мекули, Муса Ћазим Ћатовић…

По попису из 2011. Црна Гора је имала 620.029 становника. Црногораца 278.865 (44,98 одсто), а Срба 178.110 (28,73 одсто). Црногорским језиком говори 28,73 одсто становника, а српским 42,88. Само осам година раније Црна Гора је имала 620.145 становника. Црногораца 267.669 (43,16 одсто), Срба 198.414 (31,99 одсто). Црногорским језиком је говорило 21,53 одсто грађана, а српским 63,5 одсто. Остало је нејасно где су се на последњем попису изгубила 20.304 Србина.

• Министарство просвете је покушало да под етикетом некакве национално неутралне књижевности прокријумчари у школске учионице локалшовинистичку, културоцидну и страначку петљавину, назвавши је програмом за наставу књижевности у црногорском образовном систему, тврдећи чак како је „квалитет писаца и књижевних дела (а не „национални критеријум“) био одлучујући фактор“ при њеном састављању. Колико је та изјава тачна, говоре чињенице да је од укупног броја књижевних дела аутора са бившег југословенског простора, предвиђених за обраду у основној школи, више од половине припало ауторима рођеним у Црној Гори. Међу њима се налазе десетине локалних писаца непознатих широј јавности и књижевној критици, којима се даје више простора, понекима и у више разреда, него најзначајнијим српским књижевницима – каже за „Новости“ Матовић, и додаје:

• Нема ниједног савременог ствараоца из Црне Горе који себе види у контексту српске књижевности и ствара на српском језику. Избачене су чак и епске народне песме: „Женидба краља Вукашина“, „Косовка Девојка“… Изузетак су „Женидба Милића барјактара“ и две песме Старца Милије, које се сврставају у црногорску књижевност!

Прошле године по црногорским школама организовани су семинари наставника како би боље научили нову граматику. Учили су, рецимо, да су све властите именице које се завршавају на слово „а“ женског рода. Једна наставница реаговала је жустро говорећи како је тек после 15 година брака сазнала да јој је муж Периша „силна ђевојка“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: