Јереј Огњен Фемић: Света тајна причешћа
1 min read
фото: Митрополија
Са страхом божијим и вјером приступите. То су ријечи којима свештеник позива народ да приступи светој Чаши или путиру. У тој светој Чаши дешава се за нас хришћане највеће чудо, хљеб и вино постају тијело и крв Богочовјека Христа. И ми хришћани са вјером да је то заиста тијело и крв Христова и са страхом и трепетом приступамо путиру. Прије него се причестимо чита се молитва у којој се исповиједа та наша вјера да заиста вјерујемо да је то тако. У једном дијелу молитве се каже још да “нећу казати тајну непријатеља твојим”. Овај моменат је за нас хришћане велика, чак највиша тајна, о којој ми не расправљамо, дубоко је чувамо, поготову од непријатеља Христових.
Ових дана, узрокована појавом корона вируса, актуализована је тема причешћа, поготово у црквеним круговима. Стиче се утисак да неко покушава да ту тајну растајни и да је преда другима, а можда и непријатељима Христовим. Послије двије хиљаде годана чувања те тајне и учествовања у њој, мислим да је било непотребно започињати расправу о томе да ли се можемо заразити од чаше или кашичице или чак самог причешћа, затим даље снисходити и мијењати устаљену праксу причешћа итд. Да ли пандемија, која није највећа и једина за ових двије хиљаде година, колико је од Христа нам установљеној, светој Евхаристији, и један страх супротан ономе који се тражи да би се приступило светој Чаши, смјели изазвати ову расправу о светом причешћу!? Да ли се овом расправом и измјенама у начину причешћивања, смјела довести у сумњу света Тајна причешћа.
Мислим да је у овом случају било сврсисходније довести у сумњу саму пандемију и сам вирус, него ли свето причешће. Ја овдје нећу улазити у расправу да ли треба дезинфиковати кашичицу и користити начин причешћивања Јаковљеве литургије. Иако бих имао коментар у вези са тиме. Овдје бих само скренуо пажњу да ми хришћани нисмо смјели ову Тајну, поготово на овакав начин објављивати свијету. Када се тајна растајни, онда више није тајна, како каже велики пјесник Бећковић. Предлажем да о овој Тајни ћутимо, и никоме о њој не говоримо, а најмање онима од овога свијета. Само ми хришћани знамо да је то тијело и крв Христова, да је сами Исус Христос. Као што су некад мислили да су хришћани људождери, тако сада мисли да је тијело Христово заразно у вријеме пандемије. Цару царево, а Богу божије! Ако су нам цареве власти забраниле да се састајемо у цркви на богослужењима, ми ћемо испиштовати, и дати цару царево, т.ј. испоштовати цареве законе. Али ћемо дати и Богу божије, а то је, сачуваћемо тајну о светом причешћу! Амин!
Извор: Епархија Будимљанско-никшићка
Прочитајте ЈОШ:
Митрополит Амфилохије: Ова несрећа није за уништење, него за преображај људи
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
МИЛУН ФЕМИЋ, поч. БОГИЋ ФЕМИЋ И САДА МЛАДИ ОГЊЕН ФЕМИЋ – ЧВРСТИ СТУБОВИ СВЕТЕ ЦРКВЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ, ДАНАС НА ЦВИЈЕТИ И ВО ВЈЕКИ ВЈЕКОВ СВЕ ИМ ЦВЈЕТАЛО И НАПРЕДОВАЛО!
…хљеб и вино постају тијело и крв Богочовјека Христа. И ми хришћани са вјером да је то заиста тијело и крв Христова…
Када је Исус установио свету тајну није легао на стол и рекао апостолима да му попију крв и поједи тјелесно тијело, но је хљеб и видно благословио рекавши да је то тијело његово које се ломи за спасење и крв… Дакле ту нема мјеста буквализму да је то канибализам,јер да је појели би Исуса а не хљеб.
А какво је то тијело Христово и крв његова? То су божанске енергије преко којих заједничаримо са надумним, Богом. Хљеб и вино су само материја којом се то обавља, а ко приступи са вјером да треба да се очисти и седини духовно, то се и дешава. Ко не приступи са вјером то се не дешава но не само да му причеше не здравају тијело и дух но добија и проклетсво,суд себи једе и пије…прпада, добија болести…
Рационализација ове свете тајне је нужна јер је јавно дјело, али неуспјешно је рационализвати вјерске ствари, као и Бога. То има корјене у канибализму ритуалном,али реформисано је о дат је нови смисао…па су само остале усмене контуре некадашњег приношења дјеце Молоху…а и Исус се слика као беба на дискосу тј агнец,тј јагње жртвено…
Тако да је ту ствар слободе да вјерује неко или не и да приступи или не. Да неко сматра глупошћу и нечим ретро,превазеним,а други да држи за највећу светињу. Хришћани би орали пазити да не падну у идолопоклонство,јер ни тако неће имати корист од причешћа, а безбоници би морали знати да се вјера увијек манифестовала и ритуално и да је то наша традиција која ако се одбацује и пљује, пљујеш по себи.
Амин !!!
3
Први су епископи увели камере и фотоапарате у Свети олтар и турили објективе у сам Свети путир. Кад сам год на то указивао гледали су ме ко лудога. А присуствовање Светој литургији није цару царево него Богу Божије.
Слава Богу за све.