Јерменија: Земља са раном на души

Пише: Мишо Вујовић

Имао сам деветнаест година када је јерменски студент Аручјур Крикор Левоњан, пуцао у амбасадора Турске у Београду. Тај чин је шокантно деловао на грађане једне од најбезболнијих држава света. За амбасадора и младог Веограђанина, Жељка Миливојевића који се дао у потеру за нападачем, био је фаталан. Нешто више среће имао је атентатор и сам тешко рањен у размени ватре са полицијом.

До тада, релативно мирна престоница СФРЈ налазила се у шоку, а овај улични обрачун далеке 1983. године представљаће увертиру за сурове уличне ликвидације и крвави рат који ће из утробе једне убијене земље извадити гомилу недоношчади, данас одраслих али исфрустрираних и из темеља ометених у развоју.

Већина затечених грађана на лицу места, дала се у потеру за Левоњаним. Смртно је страдао студент Миливојевић у тренутку када је покушао да савлада убицу.

Млади Јерменин је пуцао из страха насумице испалио неколико метака смртно ранивши Миливојевића. У комунистичкој Југославији мало је људи знало о геноциду Турске отоманске империје над Јерменским народом од 1915-1917. године.
Бранили смо Палестину од Израела, Алжир и остале афричке колоније од Француске и других имоеријалних сила, скривали Шакала и многе револуционарне егзекуторе, подржавали револуционарне покрете у Јужној Америци, дивили се Фиделу и Че Гевари.

Осудили смо атентат на турског амбасадора несвесни какве су размере злочина, Турци, нешто више од пола века раније, начинили над једним малим православним народом.

О размерама тог зулума и покушају да се заувек затре народ Јерменије често је говорио редитељ Радио Београда, Бода Марковић, председник српско- јерменског пријатељства. Он је 1993. прикупио педесетак добровољаца да крену у одбрану Нагорно Карабаха, области која се граничи са Азербејџаном и где су се двијали ратни сукоби. Спремао сам се да извештавам из те рањене земље сличне судбине као и Србија. Нажалост Бода је на пречац одустао од пута, због још једног кукавичког става, државе о њеној компромитацији уколико се сазна да наши грађани активно учествују на страни Јермена. Прошло је безмало три деценије до тренутка када нас је Лотов самаљот у ситним јутарњим сатима спустио на Аеродром у Јеревану.
Пантин пријатељ Едгар Галстјан, ретко гостољубив човек, бивши официр, нам је приредио изненађење експресном процедуром за госте са посебним статусом и топлим дочеком у ВИП салону где су нам уз поклоне за добродошлицу донели пртљаг.

Древни Јереван основан је 782 године пре наше ере, старији је од Рима и један је од првих градова где је престао прогон хришћана и где је хришћанство постало званична религија још у четрвртом веку. Јермени су велики заљубљеници шаха, предусретљиви и срдачни домаћини, познати по врхунском коњаку који је обожавао пасионирани љубитељ добе капљице Винстон Черчич. Јермени су један од најрасејанијих народа у свету. По последњем попису у земљи живи око три ипо милиона Јермена, али се процењује да их је у дијаспори три пута толико. Међу најпознатијим припадницима овог народа су Шарл Азнавур, Шер, Андре Агаси, Ким Кардашијан..,

Град са доста зеленила, лепих паркова, монументалних грађевина, широких улица и пространих правоугаоних булевара, којима саобраћају, готово сви модели четбороточкаша, понеки луксузни аутомобил као ролс ројс, али и олдајмери, старе троле дотрајали бусеви. Већину здања у центру пројектовао је познати архитекта Александар Тамањан.

По оближњим парковима безбрижно се играју деца, кафане су пуне, грађани не носе маске и готово да се и не примећује напетост због епидемиолог стања као у већини еве ропских држава.

“Све нас је одједном ударило и Ковид и напад на Нагорно Карабах, Руси због ситнице гину у Сирији, а нас су заборавили”, каже кроз осмех наш срдачно предусретљиви домаћин.

Јерменија се, након распада Совјетског Савеза и стицања независности сукобила са Азербејџаном око своје територије Нагорно Карабах, коју је недавно, након краткотрајног рата, премијер Јерменије мировним споразумом, предао Азербеџацима, што је код Јермена изазвало револт и масовне протесте.У време Првог светског рата, одлазећа Турска под командом реформатора Кемал паше Ататурка, извршила је до тада незабележен погром једног народа у коме је страдало око милион ипо Јермена. Геноцид о коме се веома мало говорило и који је тек недавно наишао на осуду појединих великих сила. Нажалост не због пијетета према жртвама и правне квалификације тог гнусниг чине већ ради дисциплиновања Турске због блиских односа са Русијом. Турска је окупирала и култну Јерменску планину Арарат, која се налази у свим симболима земље. Највиши врх је 5165 метара и готово да нема дела земље одакле није видљив. По предању у подножју Арарата је пристала Нојева барка након четрдесетодневног потопа.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: