Јесењин ради за ГРУ

Пише: Митар Ђукановић

Мој драги професор социологије са Економског факултета, Веселин Павићевић, недавно је у једном интервјуу рекао да је највећа трагедија данашњег времена што долазе генерације које су културу и вриједносни систем креирале на Фарми, Великом брату и сличним садржајима. На ту професорову констатацију, присјетио сам се Вилфреда Парета, који је рекао да је државу најлакше уништити и заробити, ако јој се уништи и зароби образовање.

Нажалост, Црна Гора полако постаје хибрид ова два исказа. Нагли прелазак са фарме на Фарму, из кршевитих брда и земљорадње у свијет ријалитија, произвео је мало тога доброга. Са малог на велико слово, или како то каже Владислав Петковић Дис, на високо подигли се сутерени. А тај прелазак се, код нас, политичким речником, назива транзицијом и демократизацијом.

Знате ону причу зашто невин човјек заврши у затвору, зашто човјек умре у болници…? Зато што га заступа адвокат са купљеном дипломом, зато што га лијечи доктор са купљеном дипломом. Производ констатација из првог пасуса.

Читам у новинама да је дошло до измјена у школском програму, ко зна којих по реду, нелогичних прије свега. На почетку реформе је требало вршити, ако је већ постојала жеља за њима, од предшколског образовања, па до високог образовања. Ми смо то радили, онако како смо прешли са фарме на Фарму, нагло, мало тамо, мало овамо, а на крају ниђе.

Рекли смо не: Десанки Максимовић, Бранку Радичевицу, Јовану Јовановићу Змају, Добрици Ћосићу, Алекси Шантићу, Сергеју Јесењину… А коме рекосмо да, и заклесмо се на вјерност, не знам, без да копирам имена, а то нећу радити. Баук хистерије кружи Црном Гором. Причају о процентима и књижевности, омјерима као што је национално стање у држави, а како рече још један забрањени пјесник, парафразираћу га, шта би причали да не лажу, да зборе што знају вазда би ћутали.

Проблем је изгледа што испадоше Десанка и Змај припадници Равногорског покрета док је Сергеј Јесењин радио за ГРУ. Тим лавље срце подрива темеље мултикултуралности. Док су ови нови писци наше дјеце из дијаспоре негдје помагали Црну Гору и без обзира што је то књижевност, за заслуге нашли мјесто избацивши великане, којима су се дивиле генерацији и уз чије се ријечи расло.

На крају, пошто сам се расплинуо од жеље, и од бијеса, боље да завршим. Људе које стоје иза овога КУЛТУРОЦИДА под хитно треба позвати на одговорност и јавно саопштити њихова имена.

Јер, сјутра ће моје генерације школовати своју дјецу, па да не пита старост гдје је била младост. Да се ријешимо ове непријатне ситуације, у коју је група политичких мешетара и трговаца довела нас, а сјутра и нашу дјецу, а на послетку и будућност свих нас. О класје моје!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: