Тек је збуњујуће откуд нам литванско зелена, а немамо жалгирисе? Ако је „зеленом фарбом“ Крста Зрнова Поповића, по властитом признању Србина из Цуца, требало доскочити Србима из Србије, питам се какву ли преобуку спремамо кад се негдје и у нечему, на зеленој трави или храстовом паркету, сударимо с Турцима? Сада се већ не ваља враћати на турску или српску црвену.