Јесмо, Срби смо!
У литијама, са црквеним барјацима, са крстом пред нама највише личимо на претке. Никада им нисмо били ближи.
Непријатељи су већ два мјесеца у страху. Ђукановић хоће да брани државу и проглашава све покушајем „посрбљавања“ Црне Горе. Неки други кажу да треба ово искористити да би се грађани ујединили по принципу – сви смо један народ само се на основу политичког опредјељења различито изјашњавамо. Уредник најчитанијег портала у Црној Гори је још додао како је заједничко и Црногорцима и Србима у Црној Гори – дистанца према Србијанцима. Значи у том грму лежи зец. Литије, као православни крсни вход Српске православне цркве и вјерног народа по природи ствари, воде вјернике који су пристали на политички пројекат КПЈ, који је створио црногорску нацију, у повратак свом изворном српском идентитету. Најчвршћи дио тог идентитета је православље и оно је остало њихова копча са извором. Ђукановићев режим се упро да то прогласи издајом и антидржавним дјеловањем док су другофамилијаши упрли да скрену природни ток литија и направе канале којима ће спријечити повратак народа српском идентитету а Србе који су у литијама хоће да уведу у тор црногорских државних граница, као нечега кључно одређујег за идентитет свих нас. Јер, како кажу, исти смо народ али се због политике различито изјашњавамо. А имамо дистанцу према „Србијанцима“, оним истим који су устали у свим својим градовима да подрже своју Цркву и свој народ у Црној Гори. И са којима смо ми Срби у Црној Гори били и остали један народ. Не политички, него суштински и у вјековном континуитету. И сада када смо, природно, као један народ, на свим нашим просторима устали и добили подршку чак и неких националних Црногораца, некоме је логично да ми Срби из Црне Горе приступимо националним Црногорцима и жртвујемо свој идентитет и јединство са осталим Србима да би показали како поштујемо „државу“ Црну Гору. А није им логично да се ти национални Црногорци врате у какав такав вид јединства са нама Србима са свих простора на којима живимо. Ми не тражимо њихов повратак у српски национални корпус. Али не желимо ни да нам неко формира посебан статус међу Србима и говори о томе како смо ми посебнији Срби од других Срба да би као такви били прихваћени од ове државе и од тих Црногораца. То је покушај да нас жедне преко воде преведу и асимилују у националне Црногорце. Нисмо ми посебнији од других Срба.
Ми смо Срби један народ и мој је сународник сваки Лесковчанин и Пироћанац који је Србин а мој сународник није ниједан Цетињанин који није Србин. Сународници су ми њихови преци а то што они нису сународници са својим прецима је њихов проблем. Непријатељи опет покушавају да, како каже Мило Ломпар, све српско сведу на србијанско, да би оно што није србијанско временом престало да буде српско. Као нпр. Срби из Црне Горе!
Мило Ђукановић хоће да Србе уништи а Друга фамилија да их спрати у црногорску сепаратистичку цјелину. Отуд и појава апдејтованог братства и јединства и непрестано удварање и угађање „државотворним“ народима а бијег од Србије, Српске и српског народа са осталих простора као да нам они нису ништа. Неко хоће да 200 хиљада Срба из Црне Горе остави саме и каже им како немају никога на бијелом свијету осим Албанаца, Бошњака, Муслимана и Црногораца од све три вјере који живе у Црној Гори и како треба да су нам они најважнији. Треба да нам је важнији комшија од мајке јер је мајка остала да живи у старој кући а ми смо преселили у нови стан. Ма немојте моји грађани и европејци, рођаци Црногорци.
„Није нама Србија матична држава“ кажу многи и међу Србима из Црне Горе објашњавајући како због тога не треба да ми Срби из Црне Горе имамо никакве специјалне односе са Србијом. Ако ствари посматрамо са српског становишта ни Србија ни Црна Гора нису матице српског народа. Србија Немањића је наша матица а данашње републике, негдашње краљевине Србија и Црна Гора су производ вјековне борбе против Турака да се наша матица ослободи и поново формира. Оне су настале у ванредним околностима а не по природи ствари. И зато су сви Срби једни другима матица.
„Нема нама молитве без вас, нити вама Црне Горе без нас“ поручи отац Гојко Перовић, болно и са сузама, онима којима се не може угодити иако се на томе истрајава. Док има Цркве Христове биће и молитве свакоме у њој а постојање Цркве нити је зависило нити ће зависити од тога постоји ли нека држава или не. И да нестане Црне Горе молитва ће у нашој светој, саборној и апостолској Цркви остати. И да нестане Србије исто тако ће остати. Као што је и остала у временима тешког турског ропства када наш народ ништа сем Цркве није имао. Имамо такође и покушај угађања, показивања добре воље, попуштања и удварања и према муслиманима у Црној Гори, које неки наши свештеници називају нашом рођеном браћом. Наравно све је то увезано у религијски контекст и љубав као општи принцип који треба баштинити. Сви се призивају, свачијем свјетоназору и уобразиљи се кани угодити а само се од Срба, од јединог свог народа на овом простору, тражи да ћуте и да се крију, да своје име не спомињу. Јер, замјериће браћа без које нам нема молитве а која не знају да њима нема Црне Горе без нас. Замјериће рођена браћа чији се нешто мало другачији глас од нашег чује са минарета.
Не кажем да их све скупа не треба вољети и поштовати, да их не треба звати на слогу и заједништво са нама али не на начин да ми будемо ти који ће се увијек мијењати и њима уподобљавати са инсистирањем да непрестано ћутимо о томе ко смо, шта смо и како се зовемо. Јер ситуација забрињавајуће подсјећа на почившу Југославију и трули концепт братства и јединства који је настао на основу ћутања о Јасеновцу, хрватском цвијећу и разним ханџар дивизијама и осталим формацијама које су имали народи са којима смо по сваку цијену жељели да будемо браћа и једно, али смо прво некима од њих дали за право да више не буду Срби. На крају нити смо постали браћа, нити смо остали једно а себе смо трајно осакатили и распарчали.
Нема сумње да би и у овом новом, црногорском концепту братства и јединства, који се намеће од стране Друге фамилије, најчешће и најжешће кроз њихове колумнисте, опет прошли као и претходни пут.
Све смо пробали осим да будемо Срби.
Литије ће трулом режиму задати коначни ударац, не када се скроз сакријемо и сведемо на ћутњу о томе да смо Срби, да би привољели тако „државотворне“ народе да буду уз нас, него када то заиста будемо.
Зато не треба омекшавати срце и језгро литија које чини српски народ, ако мислимо да нам Ава Јустин са небеса не одмахује опет главом како је „Много Срба, али правих Срба, авај, тако мало…“
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Констатовали бисмо да има ствари које упркос свим напорима логичног закључивања неможемо да схватимо у коликој мери су наши национални идеали и наши најузвишенији циљеви били играчка у рукама извесних видљивих и невидљивих структура у Европи и Америци, што нас у толико мучи, у колико се ради о проблемима на нивоу нашег обесправљеног, обезглављеног, осакаћеног, окупираног и пониженог несрећног србског народа. Од нарочитог значаја су Меморандуми о српском националном питању из 1871, и 1915. године (Види: Душан Вуксан, Један Меморандум „Дружине за ослобођење и уједињење српскога народа“ из год. 1871, Записи – Часопис за науку и књижевност, Књ. 2, Св. 1, – Јануар, Цетиње, 1928, стр. 49-52).
Не улазећи ни у какве друге коментаре, да поменемо само Меморандум из 1915. године, који у скраћеном обиму гласи…
МЕМОРАНДУМ „САВРЕМЕНО СРПСКО НАЦИОНАЛНО ПИТАЊЕ”
Кад се говори о етнографском-националном питању које је у вези с борбом што је српски народ сад води с Аустро-Угарском, често се помиње да је само Босна и Херцеговина са „широким изласком на море“ у Далмацији оно што Срби сматрају као решење свога националног питања, да је само у томе ослобођење и уједињење српског народа.
У самој ствари то је нетачно, јер циљ српске борбе далеко је шири и дубљи, а што се помиње само Босна и Херцеговина и део Далмације то су остаци скоро минуле анексионе кризе и догађаја који су наступили са њом.
Анексијом Босне и Херцеговине стављено је, истина, пред Европу питање о тим двема покрајинама и о српским претензијама на њих, али Срби су тада иставили своје претензије само на њих не зато што су они једино те покрајине сматрали ѕа своје, већ зато што је Аустро-Угарска своју привремену управу у њима, која је Србима давала неке наде, без пристанка и без питања Европе, која јој и дала управу над тим областима, претворила у сталну. Остале српске покрајине нису биле као Босна и Херцеговина у привременој власти њеној, и Србија није могла иставити на њих своје претензије, а да не дође у опасност да јој Аустро-Угарска објави рат под изговором да Србија хоће да јој отме давнашње њене области.
Тако се од тада утврдила многима у памети свеза Босне и Херцеговине са српским питањем, и с тежњама српским за национално ослобођење и уједоњење.
С друге стране, свима је још у памћењу борба Србије за излаз на Јадранско море. Кад је Србија за време рата 1912. Г. Заузела албанску обалу Јадранског мора, то се Аустро-Угарска успротивила томе, а Србија ма колико да јој је било тешко, морала се одрећи од слободног изласка на море. Зато сада многи и додају к питању о Босни и Херцеговини и питање о српском изласку на море, које је остало 1912. Нерешено, као тачке којима се потпуно исцрпљује српско савремено национално питање.
У самој ствари то је потпуно погрешно, јер тим тачкама се ни приближно још не оцртава српски проблем. То је, као што је речено, остатак само ранијих криза и тежњи, које истављене у оно време, када се није водио рат са Аустро-Угарском и ради којих, по мишљењу Срба није био потребан ни светски рат ни уништење Аустро-Угарске.
Сад ствар стоји сасвим друкчије. Сад Аустро-Угарска под видом опасности „за своје јужне провинције, које Срби хоће да отму од ње“, јасно је иставила ово: или да она присаједини Србију и Црну Гору к осталим својим земљама насељеним Србима, или да се покаже како она није у стању спречити одвајање својих јужних провинција. На тај начин сама је Аустро-Угарска принудила Србију да прими судбоносну дилему: или да се створи уједињена Србија, или да слободне Србије сасвим не буде.
У пуном сазнању тога, и у име ослобођења целог свога племемна, Србија, помогнута моћном братском Русијом, примила је натурени јој рат, који она у садашњем часу после тек ликвидирана да рата никако није желела. Она је разумела да је настао моменат пречишћења рачуна са њеним моћним суседом, и да ће, ако буде уништен, заиста гранути зора њеном у истини много напаћеном племену.
Ти задаци потпуног ослобођења и уједињења српског народа били су звезде водиље српске армије; они су јој удахнули духовну снагу која је помогла српским пуковима да савладају знатно бројно надмоћнијег непријатеља. На тај начин сада се не ставља више на решење питања о изласку на море и о Босни и Херцеговини, већ питање о битности целог српског народа као једне целине…
Кад је српски народ, вођен својом националном свешћу, у почетку XIX века устао против Турака, његове су очи биле управљене на силну Руску Царевину. У Русији су разумели дуготрајно трпљиво мучење српскога народа под туђим притиском и помогли су његовом ослобођењу испод турског јарма! Од тада је однос и љубав српскога народа према Русији постала догма. У његовој души лежи најискреније и највеће поверење у Русију и у Русе. У њега се створило сазнање да само Руси схватају његову тежњу за уједињењем и за слободом тако да је љубав према Русима постала готово саставни део његове националне свести напоредо са православљем и српством.
И само услед таквих осећаја српског народа, услед његове безграничне вере у правичност Русије, и могла се у Србији појавити влада као што је Пашићева, која се једино ослонила на Русију, и која је предала у њене руке судбину свога народа. Па и у садашњем рату, иако је Србија савезник Тројног споразума, њу представља Русија. Србија то сматра као потпуно природно, јер су српски интереси у исто време и интереси руски. Не треба, чини нам се, зауставити се на доказивању тога факта да су интереси уједињене Србије ближе и тешње везани с Русијом него с осталим савезницима. У корист те јаче везе говоре, поред психолошких односа у душама српског народа, непосредни политичко-економски интереси.
Како је, изгледа, и Русија стала на то гледиште у стално променљивим и све новим приликама рата, то је потпуно јасно, да не може на Балкану имати друге политике него Србија, или бар да између ње и Србије у свима балканским питањима влада потпуна сагласност и безусловно поверење. Јер кад тога не би било, и кад би Русија по неопходности морала се сагласити на неке одлуке о Балкану, а нарочито што се тиче српских земаља, које би било противно српском схватању, то би дало повода судбоносним неспоразумима међу њом и Србијом. После свега онога што се проживело за време овога рата, тешко би тако неслагање српски народ могао разумети и покајна би сумња запала у његову душу… (Види: Драгован Шепић, О мисији Љ. Стојановића и А. Белића у Петрограду 1915. године – Меморандум „Савремено српско национално питање“, Зборник ЈАЗУ, Књ. 3. Загреб, 1960, стр. 484-485, 494-495).
I pored više puta ponovljenog komentara da je izraz „srbijanac“ apsolutni semantički i etimološki nonsens(glupost) , i dalje ga koristi veliki broj učesnika na portalu.Donekle je razumljivo kada na njemu insistiraju neprijatelji Srba i svega što je srpsko , ali nažalost, dosta često je prisutan i kod onih dobronamernih, koji su odavno raskrstili sa svojim nacionalnim osećanjima.
Ova ,za Srbe ponižavajuća sintagma , je u opticaja od kraja 19 veka ,a perfidno ju je uključio u svakodnevni život jedan o istorijskih Srbo – mrzaca ,Austrougarski političar Benjamin Alkalaj , sa osnovnom namerom da Srbe oslobodjene od viševekovnog agarjanskog ropstva , po svaku cenu,makar ih drugačije nazvao, odvoji od Srba iz ostalih krajeva osmanlijskog i austrougarskog carstva koja su već bila na umoru.Ova podmukla politička igra je za argumentaciju imala tvrdnju da se svi ostali Srbi razlikuju od Srba iz matice ,pre svega u kulturološkom pogledu ,potencirajuci zaostajanje Srba iz matice u obrazovnom smislu i nivou prosvećenosti ,argumentujuci to vekovnim robovanjem u jednoj necivilizovanoj i zaostaloj sredini.
Medjutim ,ovo podmetanje je u svim ozbiljnim istorijskim krugovima odavno raskrinkano i kompromitovano tako da vi danas taj izraz nećete čuti od eminentnih istoričara lingvista , a pogotovu ne od sveštenika SPC. Čucete ga od političara , deklarisanih mrzitelja svega što je vezano za Srbe i Srbiju .Ko god koristi ovu jezičku nakazu ,primeticete da je koristi u kontekstu koji gotovo nikad nije afirmativan za Srbe i Srbiju. Zato , nije u redu da im i mi koji smo svesni o kakvoj je podvali reč dajemo svesnu, ili manje svesnu podršku.
Свака ти част Марко, погодио си у срж проблема.
Нажалост, неки цетињску ситуацију пројектују на цијелу Црну Гору, уби нас примитивни локализам и црногорска дрчност. Никад српска солидарност није била потребнија. Ми смо велики и културан народ, историјски народ, но никако да се ослободимо инфантилности коју су нам наметнули наши непријатељи.
До Христове побједе!
Браћо Срби, ми прво треба да схватимо да је наше народно име Србин, старије и од имена Србија и имена Црна Гора. Потом, да смо ми своју државу назвали по свом народном имену Србин – Србија, и да то име Србија није географски појам, већ назив за државу Срба, тј. српског народа. Многи и у Србији то не схватају, па на радост наших непријатеља своде Србију на географски појам око три Мораве, па отуда Србијанци…, а наши непријатељи и добронемислитељи то потенцирају и злоупотребљавају. Тако да ми, и Срби из бивше југословенске републике Србије и Срби из бивше југословенске републике Црне Горе нисмо требали да правимо некакву СР Југославију већ само заједничку државу Србију. Црна Гора је настала кад никакве Србије није било и са свешћу да је само део целокупног националног простора Срба и са вековном тежњом за српским јединством. Због те своје државности она сада има проблем са својим двојним и флуидним идентитетом. У државном смислу то се може решити компромисом где би Слободна држава Црна Гора (као Слободна држава Баварска у оквиру СР Немачке) била део будуће Уједињене (можда и Краљевине)Србије
Ja sam Srbin Kovacevicu ali mi nikad onaj iz Leskovca nece biti blizi od onoga sa Cetinja ili sa tvoga Grahova.
A mislim da je tebi najveci problem to sto te , kad odes u Srbiju, zovu Crnogorcem.
Ниси ти Србин, ти си србогорац, на путу да постане исто што и Мило Ђукановић. И он је некад био Србин, и њему је био ближи Ранко Кривокапић од тамо неког из Лесковца.
A tebe je neko zadužio da odredjuješ ko je a ko nije Srbin i šta je čiji put?
Moji su preci bili Srbi ali u svojoj Crnoj Gori i ostavili su mi i jedno i drugo da čuvam i da se ponosim!
Ниси ти Србин брале,ти си испљувак српског рода,тзв другосрбијанац,баш си се срозао,сам пао,сам се убиоцццц
Nisam ja ni prvo ni drugosrbijanac, nijesam uopste Srbijanac. A ovo o ispljuvcima o tebi govori ne o meni.
Нисам задужен али знам да препознам превртљивца на километар.
Nije, on je crnoguzac.
Ako mi sad nije novo da sam „neprijatelj i da sam dva mjeseca u strahu“ ???
Ja sve mislio da smo braća politički podjeljena kad ono nijesmo , nego sam ja neprijatelj a Srbin iz Pirota i Leskovca brat našem Marku Kovačeviću .
Znam dosta nacionalnih Crnogoraca iz bratstva Kovačević, pa mi nije baš jasno kako neki Piroćanac može biti bliži Marku od nekog Kovačevića Crnogorca ?
Zna li mi ovo ko objasniti ha , ha , ha ….
Објаснио ти је, прочитај опет.
. By objasnjeno je sli si glup da shvatis ili tup da prihvstis. Zato ti pomoci niko ne moze. Bog te ksznio u glavu.
…ја исто волим ону бајку о Бошњацима,па тек онда Пепељугу и три прасета…
Srbi su Srbi ,Crnogorci su Crnogorci ,Rusi su Rusi itd.Šta nas spaja to je da su svi poreklom Sloveni .Ako je Duklja prva slovenska država nastala na Balkanu ne vidim razlog zašto ignorisati tu činjenicu.Srbi za početak uzimaju Nemanjiće Crnogorci Duklju zašto proizilazi da već tad nismo svi Srbi .Svak nek se izjašnjava onako kako se oseća ko Srbin ko Crnogorac.vera nam je zajednička Hrišćanska pravoslavna
Дукља нема везе са Црногорцима.
Sloveni se doselili na Balkansko poluostrvo u 5 veku.Duklja srednjevekovna država nastala u 7 veku trajala do 12 veka bila je kraljevina .Zeta i Raška Nemanjića zemlje nastale u 12 veku.U ratovima preuzele teritoriju Duklje .Nisam naveo prostor na kome je bila sami možete to videti
Koji Sloveni, koji 5 vijek, aman zaman!???
Svako ti je znanje iz tog neznanja isto takvo.
Kad ukapiraš da su Sloveni i njihove seobe fikcija, obmana koja ima svoj zadatak i cilj …
Kad i ako.
Nemoj se brinuti za moje znanje ili neznanje.Vama istorija koja vam ne odgovara je kako rekoste fikcija .Što vam odgovara to je istina i prava stvar.
Pa vam je pijani raspop mitropolit ili patrijarh od votke. Manite da nas lazete. Lazite sebe za milov racun.
Д О К Т О Р А Т !
mas’a dome nijesmo mi srbi….mi smo crnogorci ..od 1484.godine…od naseg svetog ivana crnojevica…nasa je vjera crnogoroslavlje za vo vjeki vjekov….
od naseg svetog ivana crnojevica…nasa je vjera crnogoroslavlje za voЛОВЕ, vjeki vjekov….
Vi ste montenegrini, obicna go*na i bitange.
Nijesu! I da jesu …
Žalosti, oboljeli su grdno, sami sebe ne poznaju!
Nije se sititi bolesniku, ružiti ga!
A ko nam kaže primitivče?
Amin
НЕКАД СЕ ПОДРАЗУМЕВАЛО КАД НЕКО КАЖЕ ДА ЈЕ ЦРНОГОРАЦ ДА ЈЕ ИЛИ СРБИН ИЛИ МУСЛИМАН. СРБИЈА ЈЕ КАО И СВИ СРБИ ДОБРА ЗЕМЉА! 2006.КАДА СЕ ОДВОЈИЛА ЦРНА ГОРА СВИ ГРАЂАНИ ЦРНОГОРЦИ СУ СЕ НАШЛИ У НЕЗАВИДНОЈ СИТУАЦИЈИ! СРБИЈА ЈЕ ПО ХИТНОМ ПОСТУПКУ ОД САМО НЕКОЛИКО МЕСЕЦИ ИЗДАЛА СВИМА ДРЖАВЉАНСТВА ИАКО СУ БИЛИ ЦРНОГОРСКИ ДРЖАВЉАНИ! НЕМА ПРОБЛЕМА НИ ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ,МНОГИ СУ НА НАЈВИШИМ ФУНКЦИЈАМА! СВАКИ СРБИН ЈЕ ВАЖАН БИЛО ДА ЈЕ ИЗ РС,ЦРНЕ ГОРЕ,ХРВАТСКЕ ИТД..ЦРНА ГОРА НЕ ДА ДВОЈНО ДРЖАВЉАНСТВО ИЗМЕЂУ СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ А СА ДРУГИМА ИЗ ОКРУЖЕЊА ДОЗВОЉАВА ШТО ПРЕДСТАВЉА СРАМОТУ И ДИСКРИМИНАЦИЈУ ГРАЂАНА КОЈИ СУ РОЂЕНИ У ЦРНОЈ ГОРИ ОД СТРАНЕ ВЛАСТИ! РОМА У СРБИЈИ ИМА СТО ХИЉАДА ПРЕМА ПОПИСУ ИЗ 2011 ГОД. СВИ СРБИ КОЈИ СУ ДОШЛИ НАКОН РАТОВА СУ ОПЛЕМЕНИЛИ ЈОШ ВИШЕ СРБИЈУ,ИЗГРАДИЛИ И ПОЗИТИВНО УТИЦАЛИ НА КОМПЛЕТНО ДРУШТВО!
Емил Оман, сорбонски професор, 28. јуна 1915. започиње предавање речима:
„Говорићу вам о Србији. Могао бих вам говорити о војничкој Србији, о победама које су задивиле Европу. Аустријске провокације, увод у садашњи рат, провокације у којима су се дипломате ипрофесори универзитета такмичили износећи лажне документе, биле би исто тако интересантна тема. Али, макар вас и разочарао, ја ћу се вратити даље у прошлости потражити у прошлости одговор на питање које нам поставља свака српска победа. Како је било могуће, у садашњем времену великих државних скупина, да се та мала држава могла родити, живети и уздићи дотле да игра важну улогу у драми која данас потреса добру трећину човечанства? Која је то вила дала овој држави – чим се појавила на карти – толико енергије, да може – као Херкул из колевке – да одбије налете чудовишта, двоглавог хабзбуршког орла? То је српска вера.”
Sestro Branka….
Hvala na citatu….
Svijet zna sve o Srbima….
No Svijet je Potamnio….
Ovo je srž problema. Marku je sunarodnik svaki piroćanac, leskovčanin, šapčanin koji je srbin a nijesu mu svoji oni koji su crnogorci a ne izjašnjavaju se kao srbi. U Srbiji ima milion roma koji se izjašnjavaju kao srbi, imaju srpska imena i prezimena i pravoslavne su vjere. Nama zaista romi nijesu svoji, pa neka se po sto puta izjašnjavaju da su naši sunarodnici.
Nema u Srbiji milion Roma,ima sto miliona Roma. Budaletino jedna ostracsena! Svaka cast svakom cestitom Romu,al’ budaletina ovo namerno pise da bi nas kao „spustao“ a njegov dukljanoidni narod „dizao“. Nesoj smrdljivi!
To sto ti pricas je nekada bio zametak ideologije ovih danasnjih montenegrina. Meni je brat i onaj iz Herceg Novog kao i onaj iz Novog Sada ili Nisa, ili Banja Luke ili Trebinja. Svi smo jedan narod. A dukljani mi nikada nece biti braca, iz razloga navedenih u tekstu.
Ne mlati moj zatucani Marko. Umjesto da pričaš kako da se izvadimo iz ove ekonomske rupe ti nas sa svojom retorikom vraćaš u srednji vijek. Ja sam Crnogorac i čast je uvijek bilo biti Crnogorac gdje god da se našao. Mani se više Srba i Crnogoraca. Oćemo da živimo život dostojan čovjeka.
За живот достојан човјека обрати се на надлежну адресу – Влада ЦГ. Не тупи по ИН4С-у.
Ne tupi ti niđe neobrazovani!
Promasio si temu.
Srz problema je da nam nije nista neko kome sopstveni preci nisu sunarodnici!
Ром = човјек (на њиховом језику), то не може бити етничка одредница. Једноставно, сви смо ми роми (људи).
Друго, много их се пише и као Црногорци. Надам се да читају ово што си изјавио о њима.
заборавили сте на роме муслимане са косова. монго од њих када су побегли са косова нису чак ни знали српски. али су бежали у србију. ако икада буде било остварено “догодине у призрену“ биће то зато што ће ти роми заједно са србима да се за то изборе. а ви монтенегрини будите заједно са шиптарима на другој страни. свако са својима.
Seljaninu ne diraj Šiptare i Rome, ali si pošemijao?
U rasiste ode, dao bi ti pop Milo Marić po obrazu, kao onomad knezu!
шта сам то лоше рекао о ромима? па бежали су са косова заједно са србима када је НАТО тамо стигао после бомбардовања. то је општепозната ствар у србији. лако је провериво.
а пошто поменусте и да сам расиста… немојте да се зезнете да у србији кажете са су роми друге расе. јако ћете се лоше провести. то се овде кажњава.
Ne znam što je Marko vunovlakačio, Komljene Vuljo Suljova, korono zatarska, ma ti ništa razumio nijesi!
Dakle, samocrnogorci, potomci komunocrnogoraca, na zor nacije bajagi crnogorske, jesu nam braća, rođena braća, oni nama, ali ne i mi njima!
Mi Srbi jesmo, a nijesmo braća Srbima koji misle, veruju, da nijesu što jesu, Srbi!? Crnogorci oni, najvećom većinom Srbu van one četri nahije, geografskeistorijske i tradicionalne srpske Stare Crne Gore, koju mnogi od njih očima gledali nijesu, ma im to ne smeta da su bajagi Crnogorci!? Polećeli u Crnogorca ka da je to kakvo odličje !?
… Onako kako je čovjek samo ono što vjeruje da jeste.
Ja sam znavao jednoga koji je vjerovao da je voz!??
Ćuf, ćuf, ćuf …
I onda je zamakao neđe u daljinu sebe.
Bogu žaliti!
Najkraće, najdirektniji bez uvijanja i prizemne, ali i one preučene vokabularizacije jednog zdravorazumskog pitanja, Srbi iz Crne Gore koji vjeruju da su Crnogorci koji nijesu Srbi manje-više su ozbiljni psihički bolesnici zapleteni u mrežu identitetskog razumjevanja … Samonerazumjevanja!
I njima slični, suprotnog smjera, Srbi čistunci, samosrbi, „Božji Srbi“, u l t i m a t i v n i Srbi! Koji jesu potomci Srba iz one četiri statocrnogorske nahije, lokalizacijskih i tradicionalnih Crnogoraca. Ma ne lezi vraže, oni su se, u međuvremenu prosvetljeni, izdigli iz banalnosti tog geografskog markera prostorne raširenosti Srba, oba bi ti oka iskopali e su oni s a m o Srbi, nikako i Crnogorci!??
Dok je onih prvih, koji jesu Crnogorci ali nijesu Srbi, i oovih drugih koji su Srbi ali nijesu i Crnogorci, ludosti kraja biti neće u ovu najljepšu srpsku Planinu, nikad dosadno.
Koliko vidim u manjini su, ili se taje, ili ćute, digli ruke od budala, oni Srbi iz srpske Crne Gore, koji su Crnogorci baš zato što su Srbi!
Isto onako kako je Šumadinac baš zato Šumadinac što je Srbin koji živi u Šumadiji.
Da kojim slučajem živi na Kosovu bio bi Kosovac, u Sremu Sremac …
… Živote lutalico! Pitalico. Komedijašu!
Једина будалетина овде си ти.
Ма добро ,,комлене,, и ти си поријеклом ром само муслиманске вјере.Стално причаш о њима а познато је да се злочинац увијек враћа на мјесто злочина.
Tako je, svi srbi su srbi, a srbi iz srbije su i srbijanci, a srbi iz crne gore i crnogorci… Takodje, svi koji imaju srbijanski pasos su srbijanci, tako ih evropa tretira, a to, osim srba, mogu biti i bosnjaci, muslimani, madjari, hrvati, vlasi, romi, albanci sa srbijanskim pasosem…. a oni koji imaju crnogorski pasos su za evropu crnogorci a to mogu biti i jesu i albanci iz crne gore, bosnjaci, srbi,,,, I ZATO JE VELIKA NEPRAVDA KAD SE, NE UVIJEK, U SRBIJI SVI CRNOGORCI TRETIRAJU SAMO KAO CRNOGORCI…. SRBI IZ CRNE GORE I SRBI IZ REPUBLIKE SRPSKE TREBA DA ZA SRBIJU BUDU PODJEDNAKO VAZNI.
Ништа теби није јасно мој пријатељу…
Svanuti će nam kad tebi postane jasno!
Žbirče šifrovano, sve li ti znaš.
Албанци из Албаније нису албанијанци, Хрвати из Хрватске нису хрватсканци, Мађари из М. нису мађарстанци…. Само су, по теби и сличнима, Срби из Србије србијанци? Запиташ ли се понекад, како то да и хрватска има исто мишљење, упорно Србе из Србије зову као и ти. Доста више са србијанцима, црногорцима, босанцима…! То нам је донијело само подјеле и ништа више!
Ali zato postoje austrijanci, belgijanci, australijanci… pa zasto ne bi i srbijanci, sta tu ima lose? Mene to apsolutno ne vredja, ja se ponosom sto sam i srbin i srbijanac, niko nas ne zove srbijancima da bi nas uvredio, niti moze, to smo. Ima i mnogo starih pesama u kojim se pominju srbijanci, srbijanke, ima i ime Srbijanka (Turajlic…). Ako srbima iz Crne gore negiras da su u crnogorci, vecina ce se uvrediti. Prema tome, nema uvreda, mi smo braca preko srpske pravoslavne crkve, i upravo to hoce da pokidaju, da razdvoje srbe iz Srbije do srba iz Crne gore, a da li smo i srbijanci, nebitno.
Ево ја негирам да сам Црногорац. Наљутиће се само они који би да сједе на двије столице, који нису ни тамо ни овамо, нити су вино нити вода. Ти су ионако на ивици да буду асимиловани, свеједно им је да ли се пишу као Срби или Црногорци. Никакве користи од њих, обичне млакоње! Много је таквих у ДПС, ништа робе.
Kakav bih ja bio Crnogorac da nijesam Srbin. Ne postoji Crnogorac koji nije Srbin. Ti drugi su montenegrini koji su dosli ns vlast prevarom. Mi se budale izjasnili ns popisu kao Crnogorci pa ssd montenegrini to zloupotrebljavaju. Iduce godine je novi popis. Bice Srba 85% kao i uvijek. Bicemo opet Srpska drzava.
Аустралију чини мноштво нација, Белгију двије најбројније, аустријанци су етнички њемци. Зовеш ли Њемце из Њемачке њемачканци??
Ми смо браћа по крви, не само по вјери.
Нисмо ми са Србима из Србије и РС духовна браћа већ крвна браћа.Изразом Србијанац корисни идиоти усвајају политику бечког двора , политику која се не без разлога касније преузима и разрађује од стране свих српских непријатеља са јасним циљем сузбијања државотворне свијести Срба ,отуђивања Срба једних од других и, у преспективи , онемогућавања стварања темеља једне јаке и јединствене српске државе на простору Балкана.
Нисмо ми само браћа преко цркве, тако само браћа и са Русима, Бугарима..Ми смо Срби, један народ, већином у три државе (Србија, Српска БиХ, Црна Гора) плус они у дијаспори. Сва три имена указују на српство, прва два очигледно а и трећи је српски израз, у духу српског језика..Црна Гора са 4 нахије, Скопска Црна Гора, Ужичка Црна Гора, Равна Гора, Фрушка Гора…значи природно српски термин.