Јеванђеље по Марини Туцаковић, Огњен Лопушина у Недељном прегледу „Српског св(иј)ета“

„Дуго сам размишљао како не постоји неки савремни осврт на то шта народна музика значи, у којој мери одређује друштво у којем живимо, и почео сам да пишем прво на тему примењене уметности и уметности генерално, а затим, опет на наговор пријатеља, започео да пишем о народној музици и испоставило се да сам сам са собом имао потребу да формулишем мисли које су ми се ројиле у глави- Онда су и људи који су то читали показали да постоји потреба за разумевањем једне такве врсте сведочења онога што та музика јесте у нашим животима. Касније сам пишући развијао и свој део личности везан за то, дошао до неких закључака који су можда далеко мелагоманскији у смислу колико је она део нашег идентитета, али ми је битно да се о томе прича на тај начин, који није баш стручан у смислу етномузикологије, већ на нивоу филозофије, народних обичаја и геополитике. То је спектар тема којима се људи и у кафани баве“, рекао је у емисији Недељни преглед „Српског св(иј)ета“ есејиста Огњен Лопушина, говорећи о теми која њега највише интересује у домену писања.

Он је у уводном дијелу говорио о феномену народне музике, и о свом писању о томе, што је наишло на велико интересовање јавности, која није сасвим сагласна са његовим гледиштима, али је управо у томе поента, јер се развијају различити погледи на ову тему која је неодвојива од наших живота. У том контексту је говорио о „рециклажи“ пјесама, о тренду у музици, о новој енергији надолазећих генерација и о томе шта значи неартикулисаност модерних текстова. Посебно се осврнуо на то да мора да постоји подршка за нове генерације и ствараоце:
„Потпуно је легитимно да кажете да су прошле осамдесете, остале су неке ствари, и оне захтевају друго, треће, па и пето и више, неке и безброј читања. Можда ће ‘Мики Милане’ од Вере Матовић да се задржи на овом другом читању, а касније ће нестати, али све је то океј, битно је да препознамо како смо то дошли од једне до друге тачке и да схватимо и да тај пут траје и даље, и не знамо како ће да тече. То је и забрињавајуће, али и утешно, јер ће бити наша деца и даље неки људи који нису још ни у плану који ће нешто да стварају. Ја се бар надам да ће бити,и то је оно што је занимљиво, и треба да се помиримо са тим да ће то бити нешто што нам се можда неће ни свидети“.
Књига која чека издавача, објавио ју је онлајн часопис Бефореафтер под именом „Јеванђеље Марине Туцаковић“ је заправо комплексна материје за коју је рекао:
„Ова материја нема одговарајућу паралелу у стваралштву српског народа позног 20. и овог 21. века. И када то кажем, не мислим на неки објективни квалитет у академском смислу, већ нема пандана да прожима толико комплексно теме. Ја сам знао пре него сам почео да пишем књигу неке ствари, знао сам да је она писала за Оливера Мандића, нпр. али сам био запањен колико је тај део каријере седамдесетих и осамдесетих био разнолик.

Ту су текстови за Зденку Ковачичек, Смак, Оливера Драгојевића, па све до певача данашњег дана. Ми немамо адекватан пример у нашој култури некога који се на такав начин обраћа практично свима, па је то заиста драгоцено. Код једног аутора налазимо све оно чему смо ми склони, сви ми комуницирамо у спектру између Зденке Ковачичек и Аце Лукаса, и моја потреба да кажем шта је то је створила ову књигу. Шта је оно што чини да то функционише, јер без тог разумевања ми се поларизујемо, и имамо друштво које слуша Ковачичек и друштво које слуша Јелену Карлеушу и Лукаса, и они живе једни поред других и немају никакву комуникацију – то је пут у катастрофу“.

У наставку је гост коментарисао исјечке из емисија „Српски св(иј)ет“ који су били на програму од 8. до 14. маја, а у њима су учествовали: директор Института за европске студије др Миша Ђурковић, новинар и драмски писац Рајко Ђурђевић, колумниста недељника Печат Филип Живановић, у уторак су гости били др Стеван Гајић са Института за европске студије и политиколог из Москве Александар Ђокић, у сриједу др Славољуб Милојевић, у четвртак бивши министар у Влади Републике Српске др Милорад Пецељ, и у петак народни посланик Предраг Рајић.
Интересантно је да је прије короне Огњен Лопушина добио позив од др Мише Ђурковића да учествује у научном скупу на тему Јужног ветра, односно на тему ове велике дискографске куће и њених издања, што је била дефинитивна потврда да је тема заинтересовала научне кругове.
Гост Недељног прегледа је коментарисао три мотива емисије : Горски вијенац, јеванђеље и литије, на свој начин, и при томе смо открили да је за њега Његош једна непрестана инспирација, па га је више пута цитирао, и враћа се на феноменологију тема које су обрађене у његовом највећем дјелу.

Препоручујемо да погледате цијелу емисију, која отвара неке нове погледе на оно што је наша свакодневница, али и да се присјетите детаља из гостовања која су обиљежила претходну седмицу.
Пратите Јутјуб канал Националне ИН4С телевизије

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: