Јевпаторија – Ница на Криму и један од најтоплијих градова Русије

Пише: Остоја Војиновић

Jeвпаторија je административни центар урбаног округа Jевпаторијe, Републике Крим. Становништво по последњим подацима броји 106.202 људи. У јеку летње сезоне, становништво овог приморског градића се увећава неколико пута. Сваке године на одмор и лечење дође од 700 до 900 хиљада људи.

Древно грчко насеље које је постојало на месту данашње Евпаторије звало се Керкинитида (грчки Κερκινιτις). После уништавања Керкинитиде током многих стотина година, на овом месту није било градског насеља. У доба Кримског каната основан је град који су кримски Татари називали Кезлев (кримски Тат. Кезлев – „пролеће“), Турци Гозлев (тур. Гозлеве), а Руси Козлов. Након што је Крим постао део Руског царства, 1784. године град је преименован у Јевпаторију (на грчком – „Племенити“, „Рођен од племенитог оца“) због дисонантности имена.

Сматра се да су Јалта и Севастопољ најтоплији градови на Криму, али у Јевпаторији врућина може достићи и + 41 степен Целзијуса. Поред сунчања и излежавања на плажама овај градић ономе ко га посети може бити интересантан и због трагова које су овде оставили многи народи

На пример, у старом граду се може завирити у пријатан и миран амбијент где су некада живели Караими, тј. кримски Јудејци. Ту су „кенасе”, караимске богомоље елегантног изгледа, и кафе „Караиман”, где се служе караимски специјалитети (а они су препознатљиви симбол Јевпаторије) „јантик”, тј. пирошке од нежног теста с месом, или „хомур-долму” – минијатурни пељмени чију величину су Караимке одређивале уз помоћ својих венчаних бурми.

Шетња кроз град у сакривању од сунца можете да вас одведе и на Џума-џамију, и на грчки Храм светог Пророка Илије са прозорима од витража, као и на стара турска купатила, која су се на Криму сачувала само у Јевпаторији.

Недалеко до Јевпаторије је право чудо природе: острво Сасик, одвојено од Црног мора само уским појасом копна. Језеро је јединствено по својој боји која се креће од ружичасте до јарко црвене. Тајна се крије у микроорганизмима који ту живе и производе каротин. Из овог језера још стари Грци су вадили корисну со, која је касније стајала на трпези руских царева. Испод слоја соли у језеру се налази лековито блато.

Прво насеље на месту Јевпаторије основали су стари Грци и звало се Керкинитис. Касније ће, као и остатак Крима, припасти Митридатовом понтском краљевству. Током средњег века овај град ће бити у рукама разних номадских народа, као што су Хазари, Кумани и Кримски Татари. За време ових последњих звао се Гезлев, а када су Руси 1783. године заузели Крим, преименован је у Јевпаторију, по већ помињаном понтском краљу Митридату VI Еупатору.

Џума џамија из 16. века је највећа и најзначајнија џамија на Криму, за њену изградњу био је задужен чувени отомански архитекта Мимара Синан. Малтене одмах поред ње налази се велика руска православна црква св. Николе.У непосредној близини је кула и капија некадашњег средњевековног Гезлева. Унутар куле налази се мала поставка татарских експоната, као и велика макета, која лепо дочарава некадашњи изглед овог древног града. Недалеко од градске капије налази се и дервишка текија.

Јевпаторија је прави приморски град са занимљивом архитектуром у којој се мешају разни стилови, од исламских до руских из доба царске Русије. Наравно, све то је комбиновано са неким детаљима из совјетског периода. Кроз архитектуру се види и некадашња етничка разноликост становништва овог града, пошто осим џамије и руских цркава има и неколико синагога, као и једна јерменска црква. Занимљивија је и караитска кенаса, не можда као грађевина колико због приче о Караитима.

Караити су Јевреји који практикују специфичну врсту јудаизма, тзв. Караизам, не признају талмуд, већ Стари завет. Њихове богомоље зову се кенасе. Сматра се да је караитски покрет настао у 8. или 9. веку у Багдаду, мада постоје неки докази да је Караита било у Египту и то у 7. веку. Процењује се да их данас у свету има око 40.000. Наука није успела да одгонетне од куда и када су дошли Караити на Крим. Постоји теорија да су они у ствари потомци неког турског, номадског народа, који су примили јудаизам, као што су рецимо Хазари. У Руском царству је, можда, и доношење неких антисемитских закона утицало на дистанцирање Караита од обичних Јевреја. Наиме, царском гувернеру се допадало то што Караити не прихватају талмуд, али и поред тога они су, ипак, Јевреји, па су самим тим одговорни за разапињање Исуса Христа. Караити су, пак, тврдили да су они населили Крим пре Христовог страдања и да због тога не сносе одговорност. На крају им је обећано да ако успеју то и да докажу, на њих се ти рестриктивни закони неће односити. Ангажован је караитски научник Абрахам Фиркович који је успео да “докаже” како Караити нису били у Јерусалиму у доба Исуса Христа, тј. да су они потомци Израелаца северног краљевства, који су раније избегли са те територије.

Током II светског рата опет је актуелизовано питање порекла Караита. Наиме, када су нацисти заузели Украјину и отпочели са масовним убијањем Јевреја, поставило се питање шта да раде са кримским Караитима. Немци, какви су већ педантни, извукли су из варшавског и виљнуског гета тројицу јеврејских научника, који су се бавили караизмом, и поставили им питање да ли су Караити Јевреји? Сва тројица су независно један од другог, у читавом низу дебата, успели да пред нацистима одбране мишљење да Караити нису Јевреји већ турски народ. Иначе, то се у потпуности косило са ониме што су тврдили пре окупације. Захваљујући њима кримски Караити су преживели холокауст. Научници, нажалост, нису. Ни један од њих тројице није дочекао ослобођење.

Данас на Криму има око 650 Караита и већина њих живи у Јевпаторији и Феодосији. Главну кенасу у Јевпаторији отворио је цар Александар I 1807. године. Касније су му ови у знак захвалности подигли статуу.

Јевпаторија се налази у степи, западном делу полуострва Крим.Дужина Јевпаторије од југа до севера је 12 км, од истока до запада – 22 км. Зиме су врло благе и обично нема снежног покривача. Лета су врућа и сува.

Град има правилан распоред на југу, северу и западу. Одмаралиште се налази на југозападу. На истоку је стари град, који има изглед типичан за источне градове, са преплитањем малих, кривих улица. Неке од кућа у околини старе су преко 500 година. На западу града – језеро Мојнаки, на истоку – језеро Сасик. У северозападном делу налази се модеран град са високим зградама (до 18 спратова), правим широким улицама и авенијама. У северном делу постоје стамбена подручја Спутник-1 и Спутник-2 и индустријска предузећа.

Природни лековити фактори укључују јединствено блато и саламуру, морске и минералне воде, ваздух и сунце, песак и лековито биље. Бројне фине пешчане плаже налазе се унутар граница града и дуж обале.

Први извор минералне воде Јевпаторија открила је сложена хидрогеолошка експедиција на територији блатних бања Мојнак 1959. године. То је натријум-хлоридна вода благо алкалне реакције са температуром од 39 ° Ц. Касније су на територији санаторијума Министарства одбране и Централне одмаралишне поликлинике отворени извори термоминералне воде.

Плаже Јевпаторије су јединствене по својој структури и положају. Практично једино место на Криму где је у близини обале песковито морско дно и ретко се појављују таласи. Огроман низ плажа дуж целе обале града (преко 30 км) може да прими огроман број туриста.

Јевпаторија је и највећи индустријски центар северозападног Крима. Главне индустрије су прехрамбена и лака индустрија. Град има своју штампарију, многа приватна предузећа и организације.Морска трговачка лука Јевпаторија између осталог бави се транспортом грађевинског терета.Има своје лежиште песка на језеру Донузлав. Основна делатност луке је претовар песка и жита.

Историја града стара је више од 2.500 година,а током овог времена град је , као што је поменуто променио три историјска имена: у давним временима – Керкинитида, у средњем веку – Гезлев, у модерно доба – Јевпаторија. Промена имена града одражавала је највеће историјске епохе: грчку колонизацију, појаву Кримског каната и улазак у Османско царство, те припајање Крима Руском царству 1783. године.

Крајем 19. и почеткомом 20. века град започиње свој развој као одмаралиште, користећи богате природне факторе – море, плаже, блато језера Мојнак . Граде се први санаторијуми, болнице и пансиони. 1915. Сверуски конгрес признао је Евпаторију као одмаралиште широм земље.

Током Великог отаџбинског рата, становници града морали су да поднесу страхоте 29-месечне фашистичке окупације града, да осете кратак тренутак слободе током дана дефибијског напада на Јевпаторију у јануару 1942, оплакују више од 12 хиљада грађана који су стрељани на Красној Горки, као и 2500 људи који су погинули на фронтовима Другог светског рата. 13. априла 1944. године јединице 2. гардијске армије ушле су у град, ослободивши га фашистичког заробљавања.

Средином 1950-их, одмаралиште Јевпаторија је потпуно обновљено. Тренутно је главно приоритетно подручје градске стратегије развој санаторијских и одмаралишта и туристичких комплекса.У граду постоји 137 здравствених установа и хотела, укључујући 63 одмаралишта. Сва одмаралишта имају модерну медицинску и дијагностичку базу која омогућава лечење болести кардиоваскуларног система, мишићно-скелетног система, горњих дисајних путева, централног периферног нервног система, укљ. последице полиомијелитиса, уролошких и гинеколошких болести, кожних болести и метаболичких поремећаја.

Јевпаторија је јединствено климатско и балнеолошко одмаралиште. Овде је све – топло море, лековита слана вода и блатно ушћа, термални извори, минералне воде, пешчане плаже, невероватна комбинација степе и морског ваздуха. Данас се град сматра еколошки прихватљивим одмаралиштем на кримској обали.

Посебност одмаралишта су његова јединствена језера – естуарији. Два велика језера – Сасик, смештено на североистоку, и Мојнаки, смештено унутар града, чувена су по лековитим својствима саламуре и муља. У граду је отворено неколико јавних пумпних соба са лековитом минералном водом.

Много километара пешчаних плажа Јевпаторије са својим глатким песковитим дном и благим нагибом, чистом морском водом с правом се сматрају једном од најбољих на Криму. Море је мирно – јаких плима и осека практично нема. Сезона купања траје од краја маја до средине октобра.

Модерна Јевпаторија је град живописних боја, разних архитектонских структура и шароликог становништва, на неки начин „град контраста“. По годинама Јевпаторија се може такмичити са многим главним градовима европских држава.Готово свака фаза развоја града огледала се у архитектонском, културном и историјском изгледу модерне Јевпаторије, док је оставио низ споменика који су се органски уклопили у грађевинску целину града одмаралишта. Да бисте разумели овај град, потребно је да дођете и својим очима видите његову далеку историјску прошлост, прођете с њим кроз све ере, прошетате северозападним делом града засићеним антиком – уске криве улице, пријатна мала дворишта са високим белим зидовима.

Географски, град одмаралиште Јевпаторија налази се у северозападном делу Крима на равном степском подручју и протеже се на много километара дуж Каламитског залива Црног мора. У основи, Јевпаторија је окружена водом са три стране. Са југа – обале Каламитског залива са прелепим баршунастим пешчаним плажама. У песку плажа практично нема шљунка и честица прашине. А песак је тако ситнозрнат, да кад ходате по њему, чини вам се да ходате по сомоту. На источној страни, ободу града приближава се језеро Сасик-Сиваскоје, које је највеће на Криму. На западној страни се налази низ ушћа у језера и добро познато језеро Мојнак са својим јединственим лековитим блатом. Са северне страна је степа која задивљује разноликошћу боја и мирисом лековитог биља и цвећа. Степска земља мами свом овом лепотом.

Становништво у Јевпаторији је шаролико и обухвата око 94 различите националности и етничке групе. Руси чине већину становништва – 57%, затим Украјинци – 32%, кримски Татари – 10% и 1% отпада на друге националности (Белоруси, Караити, Јевреји, Азербејџанци, Пољаци, Молдавци, Грци, Немци, Бугари, Корејци , Јермени, Грузијци, Узбеци). Становништво је мирно и образовано (34% има више образовање), а комшије су им дивне.Укупан број становника за 2020. годину био је 108,2 хиљаде људи. Пораст становништва се повећава услед унутрашњих миграција, због доласка младих парова на стално настањење и доласка студената на студије.

У Јевпаторији постоји јединствена излетничка и туристичка рута „Мали Јерусалим“ која обједињује храмове седам различитих конфесија и друге архитектонске споменике.Укупно у Евпаторији има 192 историјска и културна споменика.

Караитске кенасе представљају велики комплекс храмова турског народа. Сви њихови споменици налазе се на Криму, укључујући један од главних у Јевпаторији.

Муслиманска џамија са два минарета својеврсни је светионик за морнаре. Захваљујући њој можете се кретати тамо где јесте. Поред тога, Џума-Џами је највећа од свих џамија на Криму.

Језеро Мојнак аналогно је Мртвом мору у Израелу. Вода у језеру је врло слана, а црно блато има лековита својства. Сваке године огроман број туриста долази овде на терапију блатом у нади да ће излечити све врсте болести.

Град Јевпаторија је једно од најистакнутијих места на полуострву Крим, које успешно комбинује удобност уз мало погодности са пуно забаве и опуштајућег одмора.

Главно богатство Јевпаторије су пешчане плаже, које се протежу дуж обале дужине 25 км. Дно им се постепено своди у морске дубине, па су плаже сигурне за људе који не знају да пливају, идеално за опуштање са децом. Вода је нејасна због песка, али захваљујући њему плаже се зову бисерне, сомотне, златне. Шљунак и камење су ретки.

Савремена Јевпаторија се упоређује са Ницом. Угодни провинцијски град, који су волели Ана Ахматова и Владимир Мајаковски, постепено се претворио у динамично летовалиште са развијеном инфраструктуром. Госте поздравља благим сунчевим сјајем и тихим сурфовањем како би пружио незабораван одмор и показао своје атракције.

Шта видети у модерној Евпаторији? Упознавање града добро је започети живописним шеталиштем које је обновљено 2003. године. Одавде се можете дивити погледу на море и започети разгледање које обухвата: Музеј пирамида „Керкинитида“ – комплекс подигнут на месту ископавања грчког насеља; Завичајни музеј ; Рекреативни парк Фрунзе; Поморски музеј; Свету грчку ватру на Позоришном тргу; Уметничку галерију ХАРАСХО; Позориште названо по АС Пушкину; Киаризи – древни водовод који иде ван града; Меморијал „Црвено брдо“ – изграђен у знак сећања на жртве нацизма; Језеро Мојнак, односно балнеолошко одмаралиште које је прославило Јевпаторију широм света. Блато се блато вади са дна језера за медицинске поступке.

Ово је само мали део онога што сунчана Јевпаторија нуди гостима да виде.

Одмор у Евпаторији са децом укључује културни програм, посете забавним центрима и дечијим атракцијама. Децу ће занимати да посете: делфинаријум – акваријум; жеља за вожњом трамвајем;Музеј мумија; Позориште лутака „Лутке“; Велики забавни комплекс „Дино Парк“; Јевпаторија Дизниленд – парк створен на основу руских и украјинских бајки; Музеј пирата са Црног мора;

Много је историјских места у Јевпаторији у којој су живели људи многих националности и религија: хришћани, муслимани, Караити, Јевреји. Њихова традиција и обичаји оставили су трага на слици старог града. Шетајући његовим улицама можете видети: Гозлевску капију – обновљени улаз у древни град; Караитску кеназу – јединствени храмовни комплекс који су изградили Караити (један од најмањих народа на планети);Текије – пребивалиште дервиша (пустињака луталица који проповедају ислам); Синагога Егије Капаји; Џума џамију – највећу џамију на Криму; православну цркву Светог Николе Чудесног.

Ово је идеалан град за одмор с децом. Ту су пешчане плаже и плитко топло море. У Јевпаторији се налази велики број дечјих одмаралишта, многа су ту још од совјетских времена. Ту је и једини кримски муслимански манастир из 15-16 века, као и џамија Џума-Џами из 16. века. Та места подсећају на вишевековну владавину Отоманске империје на Криму.

У Јевпаторији, главном граду северозападног и степског Крима, одмаралишту за децу и породице и приморском граду овог дела Крима складно се преплићу груба антика и садашњост, традиција предака и новина. Лето је вруће и дуго. Зиме су благе захваљујући влажним ветровима са Атлантика и близини Црног мора.

За совјетске грађане Јевпаторија је увек била главно одмаралиште за децу. Удобни приморски град задржао је овај статус – овде и даље раде десетине санаторијума и дечијих кампова .Данас се Јевпаторија сматра једним од најбољих балнеолошких одмаралишта и места за породичну рекреацију на територији бившег СССР-а. Сваке године хиљаде туриста свих старосних група овде долазе да би се ојачале и побољшале своје здравље.

Извори за писања текста:

https://travelcrimea.com/foto/20190425/47621.html

https://fest-bilet.ru/bs/lovushki/glavnye-dostoprimechatelnosti-evpatorii-evpatoriya.html

https://www.alean.ru/rossiya/krym/evpatoriya_kurort/

https://tonkosti.ru/%D0%95%D0%B2%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%8F

https://www.tripadvisor.ru/Attractions-g676665-Activities-Yevpatoriya.htm

https://evp.rk.gov.ru/ru/index

https://krymania.ru/evpatoriya-gorod-kurort/

https://tripplanet.ru/dostoprimechatelnosti-evpatorii/

Подјелите текст путем: