Јевропска малограђанка

Пише: Војислав Караџић

Дојездила из велеграда.

Глас ушећерила

Из очију милет вирка

А рамена голишава њишу илузију.

Љетину сабирамо.

Дјечицу изнијесмо на ливадицу.

Њено чедо са шљокицама и машницама

Под омарић букови

У носиљку и дубоку хладовину

А мајкица коптисала да га још и дворе

И бране од зујалица.

Нашем дожуду у седам кућа

Што је клицнуло у савардаку

Потурисмо виле сијена, тек укошеног

Преко поњаву, изаткану за вријеме шваба.

Кад змајски попласти ћасу грушевине

Сељанче се ушика

А јевропско док га питаху

Као као да га врелом водом поливају

Будећи из дремежа пудлицу.

Не бих лијен да даму приупитам

Шта је макањи?

А она ми зацвркута:

-Имала сам риједак царски рез-.

И у трену лијева штикла посрну

А шеширче одлепрша!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: