Jезик – отаџбина писца
1 min read
Перивоје Поповић
Пише: Перивоје Поповић
Знано је свима, али да поновимо и овога пута – посебно: ЈЕЗИК ЈЕ ОТАЏБИНА И ЗАВИЧАЈ ПИСЦА.
Наша отаџбина је српски језик, а завичај ћирилица. Наш Бог је,Син Божји – Велики Господ Исус Христос, вјера нам је хришћанска изворна – православна. Наша отаџбинска и кућна икона је Свети Сава, а наш вјечно бесмртни патријарх је Његош.
Али, нажалост као и сви у свијету и ми имамо свога сатану – наш сатана је политика. Она безбожно и бесрамно одређује јесмо ли писци, постојимо ли, имамо ли језика и стила и како се тај језик зове – то одређују и одрађују политичке сотоне.
Свјетлоносна Луча Његошева нам свједочи да су праведни побиједили пале архангеле.
Призивам и молим Господа и Светитеље да нас погледају – могуће је, врло је могуће да ће се ускоро наш језик службено имановати – nato-jezik и онда више нећемо имати отаџбине. Како ли ће се на томе језику звати Ловћен, Медун, Подмаине, Цетиње, Острог, Морача, Ступови – слава им и милост!? Помилуј, Велики Господе!!!
***
Година је 1971-ва, редовна година пописа у Социјалистичкој Југославији. Пописивач је у кући угледног домаћина Божа Ј.
– А језик Вам је, чика Божо – српскохрватски, мислим!
– Не, дијете, но српски! Ја, ти, дијете, ‘рвацки не знам ђавољу… (хоће да рече ријеч)!
***
У честим тренуцима доколице и беспослице наши се људи одавна забављају мудровањем . Овога пута тема је – “падај сило и неправдо“. Мишљења су многа и мање-више подударно супростављена, да би један од мудраца поентирао:
– Чију руку не можеш сломити, пољуби је!
– Не, не, но се натегни, натегни се па је сломи – наизглед одсутан, одговара знаменити генерал Ђоко Мирашевић, многоодликовани јунак из два балканска и два свјетска рата.
Тако говоре јунаци. Кукавице су дате само да кукају.
Прочитајте ЈОШ:

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

