Јочић: Чоколадице или протести

Пише: Марина Јочић

Шта су ти медији, посебно они ненаклоњени! Већ два дана медијска хајка и полемика са неизговореним ставом Демократског фронта о могућем повратку у парламент. И наравно, нико не цитира (јер је то и немогуће) бар једну реченицу која на то указује. Цитирају једино ону која је исказана и која претставља апсолутну истину – „Бојкот није дао очекивани резултат“.

А шта је био очекивани резултат бојкота?

Понављање парламентарних заједно са предсједничким изборима, под притиском унутрашње и међународне јавности.

Сваком политичком дилетанту је морало бити јасно да пуки бојкот неће много узнемирити Мила Ђукановића и његову лијеву и десну руку, Душка Марковића. Напротив, на десетине штетних и штеточинских закона, без икакве расправе усвојено је у Скупштини, а да јавност са њима није била упозната. Ништа пожељније за режим него „суви“ бојкот, без иједене пропратне активности опозиције. Демократски фронт, као најјачи опозициони субјекат нудио је низ идеја колегама из  опозиције – од владе у сјенци до протеста. Протест као најефикаснији унутрашњи притисак био је грубо одбачен, јер, како су се хвалили, остатак опозиције који воли себе да назива грађанском, хвалио се да има подршку Запада.

И гле чуда, најрепрезентативнији представник западних сила, потпредсједник Америке, Пенс, постројио је „грађанску опозицију“ и дао налог – повратак у парламент и одатле подршка влади Душка Марковића. Ни трунке сентименталности и разумијевања за „опозиционо“ дјеловање – имагинарни рат саопштењима, конференцијама за штампу, чоколадицама, црвеним краватама. Није ни чудо, јер запад је практичан. Запад као и власт разумије сасвим други јетик. Зато и поновни позив на протесте.

Дакле, бојкот није дао очекиване резултате, истовремено одржавање парламентарних  и предсједничких избора. И треба ли чекати до бесконачности милост ДПС-а, или бар до следећих парламентарних изборе, 2020. године, како је то један истакнути Демократа устврдио. Наравно да Демократски фронт не види тако рушење режима. Треба појачати дјеловање опозиције и рушити темеље ове власти.

Сада је питање зашто су „из истих опанака“  Демократе и СДП одбили платформу Демократског фронта, а ни други је нису баш радосно дочекали. Претпостављајући да се то може десити, дали смо  разуман рок до 1. октобра да могуе још који пут преиспитати тако исхитрену  одлуку и тиме преломити јесу ли савезници Демократског фронта или Душка Марковића.

Шта је спорно послије дест мјесеци бесплодног бојкота у захтјеву из платформе: Протести док се не изборимо за ванредне парламентарне изборе,  једна изборна листа, један предсједнички кандидат?! Има ли ту шта неграђанско, или само пуки страх од снаге Демократског фронта?! Успут, ДФ је отворен за све предлоге остатка опозиције. Али одатле јавно долази само осуда или ћутња, док се испод жита води прави подмукли рат против најјачег опозиционог субјекта. Умјесто да покажу опозициону солидарност за притиске под којим дјелује Демократски фронт, остатак опозиције помажући режим, у садејству са готово свим медијима, покушава да га угрози како би себи проширио поље политичког дјеловања. Бар је до сда било тако.

Под унакрсном ватром и власти и опзиције ДФ ипак опстаје. И не само то, непрекидно даје нове предлоге како то и приличи најјачима и искреним борцима против режима.

Тако и овог пута имамо предлог: Изађите колеге на протесте заједно са Демократским фронтом, дајте истински допринос за рушење и демонтажу овог режима.

Чекамо вас до 1. октобра. Ако не пристанете, потврдићемо своју сумњу да вас једино интересује прекомпозиција на опозиционој сцени власт ће вам остати, као и до сада, „ девета рупа на свирали“.

Сви ћемо се сложити да у том случају Демократски фронт има и морално, и људско и политичко право да  прави кораке у политичом интересу грађана које претставља.

А то је рушење мафијашког режима и успостављање прве демократске власти у Црној Гори. Толико дугујемо и себи и грађанима чије повјерење свакодневно потврђујемо!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: