ИН4С

ИН4С портал

Јокић поднио двије жалбе Уставном суду

1 min read

Носилац листе коалиције Демократа и Покрета Европа сад (ПЕС) на недавним изборима у Котору Владимир Јокић, поднио је јуче Уставном суду двије жалбе у вези изборног процеса у том граду, пишу „Вијести“.

Према информацијама „Вијести“, једна жалба односи се на изборна дешавања у вези бирачког мјеста Мирац, а друга на она у вези једног биралишта у Прчању.

Државна изборна комисија (ДИК) у понедјељак је наложила которској да понови гласање у та два насеља. Локална комисија на сједници одржаној крајем прошле седмице није донијела одлуку о понављању избора, јер је осам њених чланова подржало поништавање гласања, док је осам било против. За доношење одлуке, потребно је најмање девет „руку“.

У Закону о избору одборника и посланика (члан 109) пише да се приговор сматра усвојеним ако локална комисија не поступи по њему у року од 24 часа од пријема. Међутим, да би избори били поновљени которска комисија треба да, осим поништавања гласања, донесе и одлуку о расписивању избора, што није учинила.

Јокић пред Уставним судом преиспитује „пат позицију“ у локалној комисији, односно, како је „Вијестима“ рекао прошле седмице – жели да докаже да однос осам према осам није довољан за доношење било какве одлуке.

Демократска партија социјалиста (ДПС) тражила је да се поново гласа на једном биралишту (Дом културе) у Прчању зато што су у гласачкој кутији била два листића више (271 укупно) од броја контролних купона (269). С друге стране, коалиција Демократе-ПЕС захтијевала је да се гласање у мјесту Мирац поништи због тога што се печат на листићима налазио на погрешном мјесту.

„Вијести“ су писале да би, ако би се избори у Прчању поновили, ДПС могао коалицији Демократе-ПЕС да „преотме“ један мандат.

Према прелиминарним резултатима избора одржаних 29. септембра, ДПС и коалиција ПЕС-Демократе освојили су по десет мандата, савез „За будућност Котора“, Грбљанска листа и Демократска алтернатива по три, Европски савез два, а Хрватска грађанска иницијатива (ХГИ) и Которски покрет по мандат.

Сходно Донтовом систему, ДПС-у фали 18 гласова да добије једанаести мандат, тако што ће коалиција Демократе-ПЕС изгубити један.

Которски парламент има 33 одборничка мјеста, што значи да је за формирање власти потребно најмање 17 гласова.

Коалиција Демократе-ПЕС и листа „За будућност Котора“ имају 13 мандата, што значи да им фале четири. С друге стране, ДПС с традиционалним партнерима – Европским савезом који чине Социјалдемократе, Социјалдемократска партија, Либерална партија и грађани, те ХГИ-јем – има 13 мандата. Ако им се врати „одбјегли“ члан Давор Кумбуровић, чија Демократска алтернатива има три мандата, онда би били надомак формирања власти.

Уставни суд 2014. оцијенио да се приговор усваја кад је „неријешено“

Уставни суд неће се први пут бавити „пат позицијом“ у изборним комисијама. Та институција је 2014. године оцијенила да се у случају такве ситуације приговор сматра усвојеним.

Уставни суд је 2014. усвојио жалбу групе бирача „Шуле и Микан с грађаним за Колашин“ и укинуо рјешење ДИК-а којим је било предвиђено да се избори на бирачком мјесту Ђуђевина, код Колашина, не организују трећи пут. ДИК је прво рјешење донио одлучујући о приговору изборне листе „За европско лице Колашин“. Из те коалиције су заступали став да чињеница да је подједнак број чланова ОИК-а гласао и за и против приговора листе „Шуле и Микан“, значи да је он одбијен, јер нема потребну већину, а не да комисија не може донијети рјешење, како су тврдили “Шуле и Микан”. Та група бирача је тражила понављање избора у Ђуђевини због тога што је једно лице гласало са старом личном картом.

Образлажући одлуку према којој се усваја жалба листе „Шуле и Микан“, Уставни суд је навео да је ДИК “произвољно тумачио члан 21 Закона о избору одборника и посланика.

„Из одредбе члана 21 Закона, недвосмислено произилази да органи за спровођење избора одлучују већином гласова својих (свих) чланова, односно да је бројчано иста већина (један глас више) потребна и за усвајање и за одбијање било којег приговора или одлуке тих органа, а не да се приговор сматра одбијеним самим тим што није било већине за његово усвајање, како то произвољно тумачи ДИК“, навео је Уставни суд.

Према оцјени те институције, за изборни спор у конкретном случају мјеродавна је одредба члана 109 став 3 поменутог закона, из које призилази да се „приговор сматра усвојеним уколико надлежна изборна комисија не донесе рјешење по приговору у законском року од 24 часа“.

Извор: Вијести

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *