Јоковић: Дати издашнији буџет пољопривреди, већ исплаћена подршка од 38,8 милиона

Инвестиционе мјере или мјере руралног развоја, као и потрошње ИПАРД средстава, су у фокусу Директората за плаћања, па Министарство пољопривреде због тога из године у годину тежи да обезбиједи издашнији буџет, да процентуални износ подршке по мјерама буде на што већем нивоу.

План је да се и у наредном периоду, увођењем нових компоненти у оквиру постојећих мјера, прошири дисперзија подршке у свим сегментима пољопривреде – казао је, у интервјуу за Банкар министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Владимир Јоковић.

-Закључно са 30. септембром 2024. године, плаћено је 605 пројеката, а исплаћена је подршка у износу од 38,80 милиона еура, односно 29,10 милиона еура ЕУ подршке – одговорио је Јоковић, на питање колико је Црна Гора искористила фондове Европске уније за развој пољопривреде.

Најавио је да ће од ове године бити доступна бесповратна средства ЕУ кроз ИПАРД III програм (63 милиона еура), па се очекује изградња нових капацитета за прераду која ће омогућити повећање домаће производње, што ће директно утицати на смањење увоза

У вези актуелне ситуације са Q грозницом, указао је и како је ових дана по позиву надлежних лабораторија стигло више узорака са многих фарми за које се доказало да се не ради о Q грозници. Када је ријеч о надокнандама сточарима, најавио је да ће се са исплатама почети већ од наредне седмице.

•Како се реализује агробуџет за 2024. годину, да ли је довољан, и у којим областима (секторима) су била највећа давања?

Реалзација агробуџета тече устаљеном динамиком. Прати се календар реализације, усвајање Буџета, расписивање јавних позива, административне и теренске контроле, након чега се врши исплата средстава пољопривредним произвођачима. У складу са календаром, највећа је потрошња, односно исплата, у септембру, октобру и новембру. Тада се исплаћују премије за директна плаћања у биљној и сточарској производњи, као и за све инвестиционе мјере. Динамика исплате у овој години је бржа у односу на претходне јер смо уважили потребе пољопривредних произвођача који су током ове године претрпјели значајне штете како у биљној тако и у сточарској производњи.

•Како планирате да подржите мале пољопривреднике у руралним подручјима Црне Горе, и да ли постоје специфичне мјере за подстицање младих да се баве пољопривредом? Такође, да ли постоје планови за побољшање инфраструктурних капацитета у руралним срединама како би се олакшао транспорт и дистрибуција пољопривредних производа?

Мјере аграрне политике пружају могућност свим корисницима који су уписани у Регистар пољопривредних газдинстава да аплицирају по свим јавним позивима. Што се тиче младих појопривредних произвођача, као и газдинстава гдје су носиоци жене, они су препознати као такви и омогућено им је да добијају процентуално већи износ подршке по инвестиционим мјерама као и да користе мјере намијењене за започињање бављењем пољопривредном производњом а посебно се односе на младе произвођаче.

Што се тиче инфраструктурних мјера и јачања путне и водне инфраструктуре, Министарство на годишњем нивоу подржи преко 200 корисника, кроз локалне самоуправе и мјесне заједнице, ова средства се користе за рјешавање приоритетних инфраструктурнх пројеката.

•Постоје ли, и какви су планови за повећање извоза црногорских пољопривредних производа на међународна тржишта, те да ли имате стратегију за смањење прекомјерног увоза хране?

Влада Црне Горе је у јуну 2023. године донијела Стратегију развоја пољопривреде и руралних подручја којом се утврђују правци развоја пољопривреде и руралних подручја за управљање пољопривредним ресурсима на дугорочно одржив начин, обезбјеђивање стабилне понуде безбједне хране, прихватљиве у погледу квалитета и цијена уз очување животне средине, унапређивање животног стандарда становништва у руралним подручјима и укупног руралног развоја, те јачање конкурентности произвођача хране, а што укључује развојне политике које се тренутно имплементирају ради повећања извоза црногорских пољопривредних производа на међународна тржишта. Министарство је у претходном периоду пружило подршку у изградњи производних капацитета који укључују прераду и паковање пољопривредних производа, конкретно у месној индустрији, што је узроковало двоструко већем извозу за кратак период. Такође, константно наглашавамо значај у испуњавању стандарда квалитета, безбједности хране и одрживости како би њихови производи били конкурентни на глобалном тржишту. поред тога, кроз подршку организације и учешћа на сајмовима, ово Министарство пружа подршку у промоцији црногорских пољопривредних производа на страним тржиштима кроз различите маркетиншке активности и брендирање производа.

Црна Гора је увозно зависна у већини сектора, али се настоји да се подстакне домаћа производња и олакша пласирање домаћих производа на тржишту, како би се смањили негативни ефекти и притисак производа који долазе из увоза. Користећи средства Европске уније и Свјетске банке, Агробуџета, као и сопствена средства привредника, у Црној Гори се током последњих година значајно инвестирало како у примарну производњу тако и у прерађивачке капацитете. Подигнути су нови засади воћњака, фарме крава, а изграђено је и доста погона за прераду. Будући да ће од ове године бити доступна бесповратна средства ЕУ кроз ИПАРД ИИИ програм (63,0 милиона еура) очекује се изградња нових капацитета за прераду која ће омогућити повећање домаће производње, што ће директно утицати на смањење увоза. Имајући у виду да је значајан дио домаће производње хране обезбјеђивао до сада сигуран пласман својих производа кроз туристичку тражњу и у сезони су радили пуним капацитетом, даљи развој сектора у значајној мјери зависиће од развоја ситуације у туризму.

•У свјетлу кампања да се купују домаћи пољопривредни производи., да ли имате нових планова за такве акције, и како гледате на ставове из ресорног Удружења у ПКЦГ, да би само еуро дневно, потрошен за домаћу храну смањио увоз хране за трећину?

У циљу промоције домаће производње, 2022. године је покренута кампања “Снага је у свима нама” која и даље траје. Циљ кампање је повећање повјерења у квалитет домаћих производа и услуга, те потицање њихове куповине ради континуираног развоја привреде. Посебан фокус кампање је на освјештавању бизнис баријера и начина њиховог превазилажења, промовирању домаћих производа те социо-економском утицају који се остварује кроз њихову куповину. Кампања такође тежи афирмацији значаја снажне синергије међу привредницима, наглашавајући да заједнички рад и размјена знања омогућавају боље разумијевање изазова и прилика. Ова повезаност доприноси јачању привредне заједнице, потпомажући постојећим субјектима да остваре боље резултате, док истовремено подржава младе и амбициозне предузетнике у остваривању њихових циљева. Кроз подршку и промоцију синергије међу привредницима, кампања “Снага је у свима нама” континуирано обликује бољу будућност за домаћу привреду, стварајући снажнију, одрживију и повезанију заједницу.

За сегмент кампање који промовише свијест о куповини домаћих производа, израђен је слоган “За наш развој – Купујмо наше“. У циљу додатног подизања свијести о важности куповине домаћих производа, кампања је представила рекламу која истиче финансијске бенефите за државу и грађане уколико се домаћим производима и услугама пружи повјерење. Финансијска анализа урађена унутар кампање потврдила је да куповином (за 10 еура) домаћих производа у Црној Гори остаје 8 еура, док куповином увозних производа остаје нам само 2 еура.

•У вези актуелне ситуације са Q грозницом, које додатне мјере Министарство предузима како би се осигурала потпуна заштита јавног здравља и спријечило ширење заразе на људску популацију?

Ситуација са актуелном Q грозницом се прати из дана у дан, и ништа нијесмо препустили случају. Постоје фарме које су већ “очишћене“, као и оне за које се чека треће ПЦР испитивање из млијека како би се прогласиле безбједним. Морам навести још једну чињеницу, да је ових дана по позиву надлежних лабораторија стигло више узорака са многих фарми за које се доказало да се не ради о Q грозници.

•Какве компензације или мјере подршке су предвиђене за пољопривреднике чија је стока морала бити еутаназирана због Q грознице, и како Министарство планира дугорочно помоћи овим газдинствима да се опораве?

Оно што је законско рјешење јесте надокнада вриједности еутаназиране или угинуле животиње у пуном износу тржишне вриједности, што ће бити реализовано у најкраћем могућем року. Са исплатама ће се почети већ од наредне седмице. Сва остала финансијска средства која ће издвојити Министарство, а у сарадњи са локалним самоуправама, биће накнадно разматрана како би се фармерима помогло да ублаже посљедице настале штете.

(Банкар.ме)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: