Још једно светогрђе на Косову

Нестанак накита са иконе мајке Божије је данас откривен, али је он према речима Игумана манастира Бањска оца Данила однешен раније.

Вредност украденог накита је непроцењива, јер се ради о комадима накита који су старији од 100 година, различитих племенитих метала, злата, сребра, платине, уникатних комада призренског филиграна, украшеног драгим и полудрагим камењем, који су верници у знак захвалности за исцељење и услишене молитве поклањали. Икона је смештена у дрвеном раму и столовала је у сопственом престолу ипред иконостаса.

Због радова који су тренутно у току у овом седмовековном манастиру, све иконе са иконостасом су заштићене и склоњене у припрати цркве, где је била и икона Мајке Божије што су лопови искористили.

Регионални шеф Оперативе Косовске полиције – север Жељко Бојић је рекао да су припадници Регионалне дирекције полиције –Митровица север дужим оперативним радом дошли до сазнања да је у ранијем периоду украден накит са иконе из манастира Бањска.

– Реч је о непроцењивој вредности, јер су неки комади накита старији око 120 година, тежина је 475 грама злата чија је вредност око 16.000 евра – рекао је Бојић.

Он је додао да су у току дана приведена два осумњичена лица која су признала извршење кривичног дела, са којима је оперативни рад у току у сарадњи са тужилаштвом, као и то да је полиција је идентификовала и треће осумњичено лице.

У циљу истраге, о детаљима Бојић није могао да говори.

Чудотворна икона, реплика Мајке Божије – Казанске, која је донешена са Свете Горе до мартовског пограма столовала у саборној цркви Св Георгија у Призрену, одакле је склоњена у Студеницу. По обнављању духовног живота у Бањској 2004.године после пет векова, икона је донешена овде, где чудотвори, исцељује болесне и бездетним паровима дарује пород.

Бањска је манастирска лавра, ставропигијалног ранга, четврта по реду иза Студенице, Милешеве и Сопоћана, споменик културе I категорије од изузетног знашаја за Републику Србију.

О непоновљеном подвигу градитељске имагинације XIV века, фасада од камена у три боје, којом су се могле равнати једино тосканске фасаде сијенске катедрале, сведоче видљиви остаци комплекса великих размера, некада окружени одбрамбеним бедемима и црква посвећена заштитнику династије Немањић Св Архидјакону Стефану, коју је ктитор Стефан Урош II краљ Милутин (1282 -1321) одредио за своју гробну цркву.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: