Још једном о Куртију: Коме и због чега смета његово именовање у АНБ

Као што је и познато широј јавности, Артан Курти ни скоро мјесец након што је именован за генералног инспектора Агенције за националну безбједност (АНБ) нема дозволу да приступи тајним подацима којима та служба располаже.

Разлог томе је, како наводи руководство АНБ-а, што безбједносне провјере Куртија још нијесу окончане.
Шта ће показати безбједносне провјере није познато, пошто је именовани до сада осуђиван два пута на затворске казне од по 10 мјесеци, након чега је он покренуо судски поступак за рехабилитацију, односно брисање из казнене евиденције, па је сада и званично неосуђивано лице.

То је било довољно да кабинет Дритана Абазовића њега предложи за функцију генералног инспектора АНБ.

Ако оставимо по страни процедуре тајне службе, односно протоколе безбједносних провјеравања и не прејудицирајући њихов резултат, уочавамо да је само помињање могућности да Курти буде именован на поменуту дужност, у најмању руку, унијело узнемиреност у структуре бившег режима и значајан дио безбједносног апарата.

Поставља се питање зашто безбједносна провјера није рађена и прије него што је именовање услиједило, да ли је то била пракса и у случају именовања осталих службенка Агенције, те да ли ће Артан Курти бити упознат са резултатом провјере будући на ранију чудну праксу АНБ да се о истим не упознају чак ни лица на која се резултат провјере односи.

Око именовања Куртија и његових провјера не би било ништа спорно да то не проблематизују појединци и структуре система безбједности које су повезане са тешким злоупотребама те исте службе у ранијем периоду, које су у доброј мјери криминализовале скоро све државне институције и доводе се у везу са организованим криминалом, корупцијом и другим тешким кривичним дјелима, попут убистава, напада на новинаре, вођења монтираних процеса, кривотворења досија и извора података који заправо то нису, израде лажних извјештаја како би се пажња будућим корисницима базе података АНБ-а скренула на погрешну страну и томе слично.

Било би занимљиво да се укупној црногорској јавности, од стране ових који сада овако гласно протестују због Куртија, објасни шта је радила генерална инспекторка АНБ, у вријеме када је њен директор био Дејан Перуничић и да ли је она детектовала неке проблеме због којих ће се, сасвим је извјесно, судити бившем шефу тајне службе.

Судбину првог оперативца службе из тог времена нећемо ни помињати.
Вазно је истаћи да се сада, у случају Куртија, како тврде добро упућени извори, први пут дешава да АНБ, као тајна служба, сама себи не одређује контролора, односно генералног инспектора у чијој је надлежности надзор њеног дјеловања.

АНБ је до сада углавном сама себи бирала директоре и генералне инспекторе и то врло често из реда доушника и својих сарадника из политичких структура партије на власти или НВО сектора чиме су ефикасно штитили своје дјеловање од било какве цивилне контроле и прикривали тешке злоупотребе вршене у континуитету, практично од Другог свјетског рата па све до данас.

Чињеница да се на позицији директора или генералног инспектора често налазили доушници те исте службе је најбољи показатељ у каквом се стању она налази.
Контролна функција унутар АНБ се у том случају своди искључиво на заштиту тајности, а генерални инспектори претварају у чуваре њених злоупотреба при чему се заборавља да злоупотребе Агенције, као тајне службе и злоупотребе њених припадника, никако не могу бити, нити смију представљати службену тајну, што је у Црној Гори одавно постало правило њиховог понашања.

У интересу је јавности и цијелог црногорског друштва, а прије свега у интересу те исте службе да се објелодане све злоупотребе, обавијести јавност о инкриминацији појединаца и упознају надлежни органи ради предузмања мјера према починиоцима.

Зашто је проблем да Курти, напримјер, оствари увид у ранију, крајње проблематичну, аферу познату под именом „Орлов лет“ или пак општепознату аферу тзв. „Државни удар“, па да, између осталог, оствари увид у евиденцију припадника службе, посебно раније Седме управе СДБ, како недавно рече један од лидера ДФ-а Андрија Мандић у обраћању Дритану Абазовићу уочи изгласавања неповјерења његовом кабинету, као и у све остале активности службе у претходном периоду.

Многа питања везана за АНБ чекају да буду отворена, почев од улоге у току ратова на простору бивше Југославије, организованог криминала, шверца цигарета и наркотика, убистава, посебно убистава припадника службе и полиције, вођења монтираних процеса и других тешких кривичних дјела.

Уочено је да се, након поменутог Мандићевог обраћања у Скупштини Црне Горе, практично сваки други дан у појединим медијима понавља прича како Курти нема дозволу за приступ тајним подацима при чему се губи из вида да то заправо за грађане није толико ни важно.

Црна Гора је држава са малим бројем становника међусобно добро повезаних, са солидним процентом образованих и добро информисаних грађана, мала држава у којој је све мање више познато, па и то шта ради и чиме се све вријеме бави тајна служба. Овдје су, по свој прилици, већи проблем они који проблематизују Куртијево именовање од резултата његове безбједносне провјере.

Када се већ помињу безбједносне провјере лица у АНБ не можемо а да се не сјетимо именовања актуелног директора Сава Кентере против кога је раније вођен судски поступак због учешћа у једном саобраћајном удесу у Подгорици, након чега је, како незванично сазнајемо, захваљујући прилично чудном свједочењу једног тужиоца, био потпуно ослобођен, као што су ослобођени и други учесници тог удеса иако је у њему смртно страдало једно лице. Било би јако занимљиво ако би се генерални инспектор заинтересовао да ли је тајна служба у вези тог случаја спроводила неке радње и активности и какве?

О пословима Кентере и његовим грађевинским подухватима, његовим везама са страним држављанима које нико не контролише, те чињеници да је његова блиска родбинска веза ангажована у једној страној амбасади у Подгорици, нећемо ни говорити.
Само ћемо скренути пажњу да код оваквих криминализованих система безбједности какав је, можемо слободно рећи, у доброј мјери и црногорски, не представљају највећи проблем припадници који су некада осуђивани, већ они који нису, а требали су бити.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: