Још не свиће (или, драма у три чина)

Пише: Емило Лабудовић

Чин први:

Дан је полако одмицао према смирају, сунце се огледало у позлати крстова на Храму а тишина се гнијездила под сводовима, стрепећи од јеке звона која ће се огласити кроз сат времена. Врата на Храму широм отворена, кроз њих се, у дубини, назире празна пуноћа светиње, и шири опојни мирис тамјана и свијећа које догоријевају. Била је то слика достојна пера једног Достојевског да није било њих. Њих петорица, у униформама које подсјећају на неке из мрачних времена, били су слика која је у свему штрчала и одударала од беспрекорног рама припрате и бљештавог трга испред Храма. Докони, ћаскају међу собом о ко зна чему и будно мотре на све правце и прилазе Храму.

Чин други:

Госпођа средњих година (мада се женама у године не гледа), елегантна, опремљена по прописима НКТ (маска, рукавице), пење се лагано уз степенице. Поглед уперен у отворена врата, корак одлучан, сигуран и одмјерен. Испред самог улаза, жена се трже из свог унутрашњег спокоја и посвећености Њему, јер врата одједном нестају а њихов оквир испуњава трокрилни шифоњер у лику једног од петорице. Жена га зачуђено гледа и чека да се „трокрилац“ помери. Он не мрда. Она смирено, кроз маску, објашњава да је недавно сахранила мајку и да само жели да се помоли. Сама је, а опремљена потребним и прописаним средствима заштите, у Храму на хиљаду и двеста квадрата нема никога, кратко ће се задржати… Трокрилни шифоњер, без маске, одсјечно одговара да не може, а на потпитање, кроз маску, зашто, нови одговор: не може, и тачка! Жена, збуњена, уплашена, немоћна, пада на кољена пред улазом, љуби камени блок зида на којем је изображен лик неког свеца и нијемо се моли. Сузе натапају маску. Шифоњер без маске ни сузама не вјерује. Неколико вјерника који у Сувенирници купују свијеће стоје као кипови и гледају зачуђено. Ормар, такође, стоји као кип ослободиоца изнад потока суза које се већ уочавају у бетону. Глув и нијем за гротексну слику пред собом. Не може, и тачка!!!

Чин трећи:

Жена, погнуте главе и лица скривеног добрано поквашеном маском, полако силази низ степенице. Корак јој више није сигуран и одмјерен. Клецаво одмиче пут  улице загледана у своју тугу и самоћу. Кроз маску, добрано мокру, назиру се усне које се моле. Трокрилни шифоњер славодобитно корача простором испред улаза, још виши у својим очима јер није дао. И тачка. Неколико вјерника, са све аутором ових редова, и даље у чуду, стоје и не вјерују.

Не вјерују јер су колико до мало прије, опремљени као што НКТ заповиједа, били у продавницама, оним великим и оним од пар квадрата, у салонима и редовима за шишање, бријање, фарбање… На пијаци, међу младим луком и старим сиром. У „Волију“ гдје има свега, чак и онога чега нема у апотекама, али за паре. Били на послу, у таксију, у пошти, у банкама… И нигдје није било „трокрилног“ до испред Храма. И свуда се могло, само у Храм не може. И тачка.

Дан се и даље гаси на кубетима, звона чекају свој час, тишина и пуноћа празнине царује дубином Храма… Дан је још траје а свуда се осјећа мрак. Онај исконски. Мрак мржње. Мрак страха. Безбожнички и нељудски, антицивилизацијски и нехуман. Мрак из кога воња на силу, на тиранију, на неслободу… на „трокрилног“ и његово „не може, и тачка“! Мрак у којем је комесар опет убио Бога, разорио цркву и окренуо цијев на брата. Мрак у којем се у „Воли“ може без проблема, јер у „Волију“ нема вируса, а не може у Храм, јер у њему вребају вируси опасни по „малу“. Толико опасни да се мора поставити трокрилна блокада. А „трокрилни“ нема појма да нема и није било Храма и оних који се моле не би било ни „мале“ нити би она била „вјечна“. „Трокрилни“ не зна да ће „малу“ прије срушити „мангупи из њених редова“ него Храм на чијим је темељима настала и на чијим је раменима опстала и стасала. Он не зна ништа даље од онога „не може, и тачка“! А ни они који су га посадили пред врата Храма не знају много више. Не знају да „сила може све што хоће, ал’ не може докле хоће“!!!

Дан је, а смркло се. Још не свиће, а свануће. Мора.

Прочитајте ЈОШ:

Прођох тргом не знам којим, попаде ме мука знам од чега…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: