Još ništa nije gotovo, 30. avgusta dobili samo jednu bitku ali ne i „rat“

Piše: Kristijan Kojičić

Ovako je često izgledalo moje jutro tokom odbrane naših svetinja, i borbe protiv tiranskog režima Mila Đukanovića.

Umjesto alarma budio me zvuk policijske motorole, moj prvi jutarnji pogled, koji mi je po navici bio uperen nakon sna, u ikonu presvete Bogorodice zamijenjen je pogledom na policijsku značku, a umjesto čitanja jutarnjeg molitvenog pravila, čitao sam nalog za lišavanje slobode, a umjesto odlaska svojim autom, odvozilo me auto policije.

I sve to samo zato što sam Srbin, što sam branio svoje svetinje, i što nisam mogao da trpim nepravdu tadašnjeg vladajućeg režima.

I konačno 30. avgusta smo ostvarili dugo očekanu pobjedu, oslobodili se lanaca i okova, srozali Đukanovića pod noge. I taman pomislim da je to to, da su vremena nepravde i tiranije nad srpskim narodom u Crnoj Gori otišla u zaborav, da sam se konačno oslobodio: protesta, hapšenja, pritvora, majčinih suza zbog istoga, stresa, plaćanja novčanih kazni...

Međutim onda su počeli da me demantuju moji pozivi za suđenja, i novčane kazne koje samo pristižu, dok me do kraja nije demantovalo moje novo 10. hapšenje na Bogojavljanje, i to samo zato što sam kao teolog, što mi je i poziv, otišao na osveštanje rijeke i pogružio se u istu. To me je hapšenje dokrajčilo, jer sam mislio da je sve gotovo da sam kao Srbin slobodan u Crnoj Gori, ali sam samo shvatio da još ništa nije gotovo, da smo 30. avgusta dobili samo jednu bitku ali ne i rat.

Zato idemo sad još pametnije, hrabrije i jače, do konačne pobjede, jer odbranili smo svetinje ali ne i Crnu Goru.

Autor je osnivač i predsjednik Pokreta sv. Jovan Vladimir sa kojim je aktivno učestvovao na litijama, učesnik je hodočašća od Beograda do Podgorice u čast odbrane svetinja, , organizovao je proteste i razne akcije tokom borbe za odbranu svetinja.

Pročitajte JOŠ:

Nikšićki bedemi