Јосип Броз Тито – једна од особа које су највише зла нанијеле српском народу

На данашњи дан, 7. априла 1963. године, донесн устав којим је назив Федеративна Народна Република Југославија промијењен у Социјалистичка Федеративна Република Југославија, а Јосип Броз проглашен доживотним шефом државе. Његови творци су истицали да је то први документ новог типа у историји уставности, јер садржи елементе „једне праве повеље новог друштва“, али су послије само 11 година донијели нови устав, чији су конфедерални елементи омогућили разбијање Југославије 1991.

„Ми, српски комунисти, објективно смо издали свој народ… Освешћење је дошло касно. Код неких раније, код неких касније, а код неких, на жалост, ни до данас.“ (Танасије Младеновић, 1913-2003, правник, пјесник и ратни партизански политички комесар; интервју часопису „Погледи“, 20.новембар 1989.године)

„Британски глумац Ричард Бартон признао је да се, играјући Тита у партизанском филму „Сутјеска“, провео као бос по трњу:
-Моје тумачење његовог лика представља моју најгору улогу. Знате, глумцу је изузетно тешко да тумачи лик неког другог глумца.“ (Перо Симић: „Тито – тајна века“)

„…диктатор („Броз“) (је) вајару Ивану Мештровићу (током посјете САД-у, почетком шездесетих година 20.вијека) рекао:
„Немојте се бојати Срба, ја сам их уништио тако да за педесет година неће знати ко су, а за сто година неће постојати!“ (Часопис „Печат“, број 565, 12.април 2019.)

„Тита је, нешто пре смрти, посетио стари ратни друг Светозар Вукмановић Темпо који га је упитао:
-Шта ће бити с Југославијом?
-Нема више Југославије! – одговорио је Тито.
-А шта ће бити с Партијом?
-Нема више ни Партије! („Вечерње новости“, 20.јануар 2019.)

1. Особи званој „Јосип Броз Тито“ (у даљем тексту: „Броз“) до дана данашњег није утврђен неспорни идентитет и поријекло. То није сметало да се, прије свега заслугом водећих српских и црногорских комуниста и, идеолошким прањем мозга, манкуртизованим Србима, изгради његов „савршени“ култ личности и он се претвори у овоземаљско божанство. Подсјетимо се да су, према казахстанској легенди, манкурти били људи који су лишени свог идентитета и сјећања о прошлости.
„Броз“ је проглашен за четвороструког народног хероја (?!) (а да је поживио још коју деценију био би, сигурно, и двоцифрени!). Пјесници су му пјевали оде, као, на примјер, Бранко Миљковић („Када говори као да звезде падају…“) или Адам Пуслојић („…име вечности је Титово име“).
Непознанице ко је и одакле је „Брозу“ нијесу засметале да деценијама, готово несметано дијели српски државни и етнички простор, цензурише српску историју, прогања Српску православну цркву и њене свештенике…“Броз“ је најодговорнији за страдање више десетина хиљада Срба, те за раздржављење Србије, јер комунизам је био антисрпска идеологија и пракса!
На почетку, навешћу указања наших српско-руских Светитеља, слава Им и милост, мојој супрузи Драгици, која смо пренијели руским амбасадама у Београду и на више других адреса:
„Сједиште тајне западне сатанистичке, мегакапиталистичке владе је у Лондону. Предсједници САД су обичне марионете те „владе“, чији је вјековни план овладавање планетом. Сједницама њеног најужег састава предсједава лондонски црни лорд или црни принц који је најбогатији свјетски банкар. Та особа руководи и тајним, црномагијским ритуалима у којима му је главни задатак да призива сотону. Десно од тог црног лорда или принца сједи британска краљица Елизабета Друга.“ (Света Матрона (Матронушка) Московска Свемоћна, 21.септембар 2011.)
„Јосип Броз који је рођен у Хрватској није особа која је касније названа Тито. Прави Јосип Броз је, као аустроугарски војник, рањен и утопио се у Првом свјетском рату. Његов идентитет преузео је агент западне тајне владе, поријеклом Хрват, који је ритуално програмиран и обучаван за будуће, тобоже, револуционарне, а у ствари за антисрпске и антируске задатке. У гробници, у „Кући цвећа“, не налазе се посмртни остаци лажног Јосипа Броза, јер је он послије смрти кремиран, а његова урна са пепелом се користи у црномагијским ритуалима тајне западне владе у Лондону. Лажни Јосип Броз је био високорангирани припадник масонског друштва. (Свети Василије Острошки Чудотворац Милостиви, 10.октобар 2011.)

„Главно извршно – управљачко тијело тајне западне сатанистичке владе има 17 чланова, представника породица – акционара Банке федералних резерви САД, представника тзв. црног племства и краљевске куће Виндзор. Тим саставом руководи представник породице Ротшилд или Ротсчајлд. У сатанистичко – ритуалним сеансама, та особа наступа иза завјесе, из мрака, или са маском на глави и са измијењеним – скремблованим гласом. Задужена је за ритуално призивање антихриста или сотоне. (Свети Сава, 2.април 2018.)
Славка Ранковић, (1920-2008, доктор економских наука и супруга Александра Ранковића), у својим интервјуима („Политика Свет“, из 1990. и „Вечерње новости“, из 1998.), као и у књизи „Мој живот са Леком“ описује како је, непосредно послије Другог свјетског рата, била са „Брозом“ у Кумровцу (мјесто у хрватском Загорју, близу словеначке границе). Био је то његов први одлазак у „родно мјесто“. И нико га није препознао. Само су неповјерљиво вртјели главом: „Није то наш Јожа“.
„Ђорђе Нешић, (1924-1992, народни херој и официр ОЗНА-е и УДБ-е) (казао је):
„Али Тито је онда (јесен 1941. у Србији) говорио један врло лош језик. Међу нама се причало – нико од нас није знао ко је Тито – да је Тито пореклом Рус, неког руског генерала син…Сада, када је почео да говори, ја лично сам стекао утисак да Тито није наш човек.““ (Боро Кривокапић, у књизи „Бес/коначни Тито“)

Смиља Аврамов (1918-2018, универзитетски професор међународног јавног права) је у Британском архиву у Лондону открила да је Броз био тајни агент британске тајне службе MI6, од 1934.године, под кодним именом Тито.
Новинар, публициста и писац Иван Миладиновић је, у дневном листу „Вечерње новости“, од 12. маја 2019.године, објавио текст под насловом „Титу је животна водиља била масонерија“. У тексту се, између осталог, наводи:
„…Титов „масонски досије“ је изгледао овако: још 1926. био је примљен у ложу „Либертас“ (у Загребу). А Винстон Черчил га је у Напуљу 1944.године унапредио у виши степен и од тада почиње његов муњевити успон у политици…
Спомињан је и Титов боравак у Финској пре почетка Другог светског рата, где је био на енглеској обавештајној обуци…
У аутобиографским казивањима за ТВ Београд…(„Броз“) је говорећи како је обавестио Москву о немачком нападу, дословце рекао:
„Ја сам се, на примјер, састао са совјетским војним аташеом и рекао му да њемачка војска креће према њиховој граници и да ће сигурно доћи до напада. Имао сам информације из Загреба од неких слободних зидара, који су били упознати са оним што се спрема…“
…А онда је дошла његова сахрана и надгробна плоча без звезде петокраке…Упућени тврде да је Титов последњи испраћај истовремено и један од највећих скупова слободних зидара планете. Присуствовали су и државници многих земаља високо котирани у масонском свету.
…Зоран Ненезић (1925-2021, српски књижевник, публициста, историограф, новинар и Велики мајстор масонског реда Велике ложе Југославије), сигурно наш најбољи и најпоузданији историчар слободног зидарства…је још 1980. објавио да је 1939.године „седам чланова југословенског комунистичког вођства припадало масонској ложи „Конкордија“, са сједиштем у Лондону. Од њих су петорица најважнијих: Броз, Бакарић, Кардељ, Копинич и Велебит“.
У међувремену почеће полако да цуре информације од људи из Титове пратње, како је он на путовањима по несврстаним земљама присуствовао масонским ритуалним састанцима…Преко масонских канала, Тито ће у децембру 1940.године ступити у контакт са Билом Донованом, човјеком који ће послије рата основати CIA…

На многобројним Титовим путовањима по свету, западним новинарима који су пратили те посете падало је у очи да је он готово свуда куповао фракове и беле рукавице. Симболика белих рукавица је битна код слободних зидара…за време ритуала облачи их велики мајстор.
Хроничари су забележили да се на Самиту несврстаних земаља у Хавани, 1979.године, Тито појавио у белим рукавицама.

И ево још једног податка о ложи „Либертас“…Она је…одржавала везе са немачком „Zu den drei Weltkuglen“. У њу је од 1917. улазио круг каснијег вођства хрватских усташа, најпре Славко Кватерник, затим (Миле) Будак…и млађи Кватерник Еуген…“
2. Поводом „Брозовог“ одласка из Загреба у Србију, маја 1941. године, Миле Будак (1895-1945), идеолог хрватског усташтва, казао је да „нема драгоцјенијег средства за уништавање народа у Србији и комунизма. Тито ће закувати кашу у Србији, а има поприлично лудих Срба који ће кренути за њим, а од тога се Срби неће опоравити“.
Еуген Дидо Кватерник (1910-1962), шеф усташке полиције (Ravnateljstva za javni red i sigurnost NDH) и један од организатора атентата на краља Александра, у Марсеју 1934, поводом Брозовог одласка у Србију, рекао је Павелићу:
„…Ми не бисмо могли да нађемо драгоцјенији извоз за Србију од Тита. Срби ће имати да плаћају за то сљедећих двадесет година…“
Подсјетимо се да је НДХ-азија, и за хрватске комунисте и усташе, била „хисторијски чимбеник (фактор)“ и „израз повијесних тежњи хрватског народа“!
„Савезничко“ ваздухопловство, под британском командом, је у периоду од 20.октобра 1943. до 18.децембра 1944.године, на предлог Врховног штаба партизанских јединица на челу са „Брозом“ – „највећим сином наших народа и народности“, бомбардовало више градова у Србији и Црној Гори. Намјерно гађање цивилних објеката, узроковало је смртно страдање више хиљада српских грађана. Ниш је бомбардован чак 15 пута, а Подгорица четири пута! Посебно је монструозно бомбардовање Београда, 16.и 17.априла 1944.године, на Васкрс. На „савезничким“ бомбама је писало „Срећан Ускрс“! Губици њемачког окупатора приликом бомбардовања српских и црногорских градова су били занемарљиви.
„Врховни командант маршал Југославије Тито“, у фебруару 1944.године, издаје наређења и упутства Главном штабу НОВ и ПО Србије:
„Када будемо ушли у Србију, постријељати ћемо све кулаке и домаћине, а нарочито све индустријалце. Имовину великосрпске буржоазије, поглавито индустријске објекте и творнице ћемо премјестити у Хрватску и Словенију.
Наређујемо особито строго понашање према српском народу који је у више наврата показао непослух и оданост монархији коју ми желимо искоријенити.
Посебно скрећем пажњу друговима из ПО Србије да дјелују оштро и без сентимента према својим рођацима и пријатељима, јер је опћи циљ изнад наших емоција. Дапаче, другови из ПО Србије морају показати већу строгост од других.
Према припадницима ЈВуО и четничким јединицама не показивати никакву милост….“
„Душан Биланџић, (1924-2015, хрватски правник, историчар, академик и високи комунистички функционер наводи „ријечи Јосипа Броза на сједници Политбироа Комунистичке партије десет дана по заузимању Београда. Тада је Броз изјавио – „Ми се у Србији морамо понашати као у земљи коју смо окупирали!“. (Часопис „Печат“, број 565, 12.април 2019.)
У другој половини 1944. и почетком 1945.године, комунисти су по Србији, без суда и суђења, стријељали више десетина хиљада најугледнијих Срба – цвијета Српства. Међу стријељанима су биле и жене и малољетници. На Сремском фронту, „стратишту српске младежи“, операцији која је трајала од октобра 1944.до априла 1945. године и није имала војног оправдања, намјерно је жртвовано 20-так хиљада војнички необучених српских младића.
Државна комисија Србије за тајне гробнице убијених послије септембра 1944 до фебруара 1945, формирана је 2009.године. Она је поименично пописала око 60.000 пострадалих и користила се комунистичком архивском документацијом.
3. „Броз“, не само што никада није посјетио Јасеновац, него је и скривао истину о њему и лично наредио уклањање докумената о усташком геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ, над којим су се згражавали и нацисти. Јасеновац, под комунистичком заштитом, остао је „активан“ до краја априла 1945.године, како каже историчар Илија Петровић. Оправдано се поставља зашто су, недуго по бјекству усташа из Јасеновца, сравњена са земљом његова стратишта и логорске зграде, за разлику од других нацистичких логора?!
Некадашњи предсједник Предсједништва СФРЈ Борисав Јовић (1928-2021) je oткрио да је „Броз“, у највећој тајности, пребацио у Ватикан документацију о усташком геноциду (србоциду) у Хрватској, уочи тзв. Брионског пленума, 1966.године. Јовић је за то сазнао 1975.године, док је био амбасадор СФРЈ у Риму.

4. У „периоду Инфорбироа“, од 1948-1953. године, „Броз“ се, по задатку британских налогодаваца, немилосрдно обрачунао са комунистима који нијесу подржавали његово скретање ка Западу и NATO пакту. Према званичним подацима, било је више од 16.000 затвореника, а, од тога је око 600 умрло у затворима од последица садистичких мучења. Међу затвореницима, Срба је било 7.076 или 44 одсто, а Црногораца 3468 или 21,58 одсто. Укупно 10.544 или 65,58 одсто, значи двије трећине.
5. „Броз“ сноси највећи одговорност за претварање средишње српске земље, Косова и Метохије у „Republika e Kosovës“.
„…Енвер Хоџа (1908-1985, албански доживотни диктатор) (је)…објавио да му је Јосип Броз Тито обећао да ће уступити Косово Албанији „чим прије пошто мало примири српске националисте“…“ („Вечерње новости“, 13.март 2016.)
„…априла 1970. Тито је у Београду примио делегацију косовских политичара. Вођа косовских Албанаца Фадиљ Хоџа (1916-2001, комунистички народни херој) одао му је посебно признање:
-Народ на Косову није имао мајку своју и он је Вама, у Савезу комуниста, гледао мајку, своју идеологију, своје схватање, и то је велика ствар, друже Тито.
Ни Тито није био шкрт:
-Ја вам се захваљујем што сте ме посјетили и што смо мало поразговарали. Продужите ви тим путем којим сте пошли.“ (Перо Симић: „Тито – тајна века“)
Подсјетимо се да је тзв. Друга албанска лига била великоалбански пројекат, односно војно – политичко удружење, које је формирала њемачка нацистичка обавјештајна служба „Абвер“, крајем 1943.године, у Призрену, уз учешће албанских фашистичких колаборациониста. Циљ нациста је био да уз помоћ лојалних Албанаца – балиста, припадника „Националног фронта“ (алб. Balli Kombetar) контролишу територију Косова и Метохије. Важно је подсјетити да су се при руководству балиста налазили и припадници британске тајне службе?!
Брозова комунистичка и антисрпска Влада (НКОЈ) је, 6,маја 1945.године, донијела Одлуку привременој забрани повратка колонистима (Србима и Црногорцима) у своје куће и на своја имања на КиМ?! Одлуку је потписао (црвени) православни свештеник Владо Зечевић, као министар унутрашњих послова. А почетком августа исте године, донесен је и Закон о ревизији колонистичких односа, којим је противправно одузета имовина колонистима (легалним насељеницима), као стечена „примјеном насиља“ (према Албанцима)?!
То је био почетак интензивне албанизације КиМ. И у читавом послијератном периоду, „Брозов“ режим, српски и црногорски комунисти су жмурили над масовним досељавањем Албанаца из Албаније на КиМ, те на организовано насиље над Србима и Црногорцима и њихов масовни прогон из те српске покрајине.
6. Уз пресудан „Брозов“ допринос, 1974. године, усвојен је конфедерални Устав, којим су републике и покрајине постале готово независне државе. Србија је раздржављена и сведена је на недефинисани статус тзв. „уже Србије“. Тај Устав је утро пут отцјепљењу Словеније и Хрватске, а нешто касније и Македоније и БиХ (без сагласности представника Срба). Српски народ је подијељен, а у Хрватској је спроведено највеће етничко чишћење (Срба) у Европи од Другог свјетског рата!
Шта рећи на крају?
Преко британских (енглеских) владиних, дипломатских и масонских канала омогућено је да њихов агент „Јосип Броз Тито“, одигра одлучујућу улогу у креирању социјалистичке (антисрпске) Југославије. Наравно, кључни проблем је био што је југословенски колорит дјело српске наиве. Без активне и полтронске помоћи (треба отворено рећи – издаје) водећих српских и црногорских комуниста „Броз“ не би могао чинити што је чинио.

Сликовито је и тачно казано да је српска епопеја у Првом свјетском рату било доба када се свјетска историја уливала у српску, а не обратно. Међутим, то славно доба је поништено стварањем (под масонским утицајем) Југославије, послије Првог свјетског рата, што је једна од највећих грешака у српској историји. Због те грешке 20.вијек је за Србе изгубљени вијек. Наиме, требало је створити (кон)федерацију српских земаља – Црне Горе, Србије и државе прекодринских Срба. На тај начин избјегао би се и српско-српски сукоб у Црној Гори који траје до дана данашњег и било би сачувано територијално и државно јединство српског народа.
Због свега наведеног, „Броз“ заслужује историјску, политичку и моралну осуду и, након тога, damnatio memoriae – „брисање из сјећања“ српског народа!
„Брозову“ „гробницу“ треба отворити, у складу са законом, а „Кући цвећа“, као што сам у наслову овог текста предложио, потпуно промијенити намјену.
Милан Гајовић, дипломирани правник са адвокатским испитом и дипломирани економиста, из Подгорице
27.фебруар 2024.године

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: