Јован Дучић: Аве Сербиа
тробојка
Твоје сунце носе сад на заставама,
ти живиш у бесном поносу синова;
Твоје светло небо понели смо с нама,
и зоре да зраче на путима снова.
Још си уз нас, света мајко, коју муче;
Све су твоје муње, у мачева севу,
све у нашој крви твоје реке хуче,
сви ветри у нашем осветничком гневу.
Ми смо твоје биће и твоја судбина,
ударац твог срца у свемиру. Вечна,
твој је удес писан на челу твог сина,
на мач његов реч ти страшна, неизречна.
Млеком своје дојке нас си отровала,
у болу и слави да будемо први;
Јер су два близанца што си на свет дала –
мученик и херој, кап сузе и крви.
Ти си знак у небу и светлост у ноћи,
колевка и гробље, у одећи сунца;
Ти си горки завет страдања и моћи,
једини пут који води до врхунца.
Ми смо твоје трубе победе, и вали
твог огњеног мора и сунчаних река;
Ми смо, добра мајко, они што су дали
Свагда капљу крви за кап твога млека.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
