Јован Дучић: Повратак
1 min read
Кад мој прах, Творче, мирно пређе у грумен глине ужежене, тад неће више бити међе између тебе и измеђ мене. Кад сврши ропство два начела, духа и тела, зла и добра, пашће тад уза свих почела у задњој берби коју обрах.
Јован Дучић
Повратак
Кад мој прах, Творче, мирно пређе
У грумен глине ужежене,
Тад неће више бити међе
Између тебе и измеђ’ мене.
Кад сврши ропство два начела
Духа и тела, зла и добра,
Пашће тад уза свих почела
У задњој берби коју обрах.
И постајући безобличан,
На повратку свом старом путу-
Теби ћу бити опет сличан,
И првом дану и минуту.
Носећ у шаци прегршт сунца,
У зеницама неба комад,
Сићи ће најзад са врхунца
Тај астрални и вечни номад!
Као у сјају новог дана,
Дирнута крилом ветра блага,
Гранчица мирте зањихана
Не оставивши нигде трага.
*
Јован Дучић
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Bože ni dan danas ne mogu da shvatim kada su Nam zadavali da naučimo pjesmice od metra napamet.I eto mi smo ih nakon određenog vremena zaboravili a nijesmo cijelu noć spavali.Vidim u Njemačkoj nijesu Djake opterećivali k’o Nas Geografijom.Ucili smo o čitavom Svijetu.Zemlje,Privredu , Stanovništvo,Ekonomiju itd.A Zapadni Djaci ne znaju u svojoj Zemlji rijeke niti Zemlje Evrope.Sta da Vam kažem.
Genije ! Na kamenu najlepši cvet cveta !