Јован Дучић: Завет
Јован Дучић за својим радним столом у посланству у Риму
Рече ми мој Творац у велико јутро:
Човече, дигни се и јави у плоти.
И у свој таштој и пустој наготи,
Иди кобном стазом коју будеш утро.
Бићеш силник свему кад и жртва свачем;
Живеће у теби исти час – знај чуда –
Пророк, лакрдијаш, краљ и његов луда,
Роб с ланцем о врату, и осветник с мачем.
Но бићеш неверан и болу и срећи;
Сумња ће ти дојку отровану дати;
И без топле вере ти ћеш мене звати,
И без праве сумње мене се одрећи.
Свагда, као крила, те сумње бескрајне
Над свачим ће тебе да држе високо,
Докле не затвориш болно своје око
На међи вечите истине и тајне.
Тако, као одјек у самотну гору,
Вратиће се путем који мени води,
Твој дух, сав окупан у вечној слободи –
Као црна птица у сунчаном мору
Јован Дучић
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Duboko, slaotko i gorko, univerzalno..!
Da mi se ništa danas ne dogodi prijatno, sa ovakvim njegovim početkom,
on mi je ispunjen…