Јован Маркуш: За Србе мјесто директора Монстата важније од министарске фотеље!

Пише: Јован Маркуш

По мојем скромном мишљењу данас је за наш народ мјесто директора МОНСТАТА тј. Завода за статистику Црне Горе, важније од мјеста министра неког од будућнх министарстава. Ако узмемо само један од сегмената на изглед простог и досадног статистичког посла у сређеним демократским државама, али код нас доста компликованог због хаоса који је настао из политичких тј. идеолошких разлога у протеклих 70 година, онда постаје јасније зашто је толико битно ко ће доћи на чело МОНСТАТА. Зашто ?

Треба погледати табелу и графикон пописа у посљедњих 100 година да би се схватио положај Срба у Црној Гори, од времена побједе милитантног атеизма 1945. године.

Логично је да се запитамо како је било могуће да на првом попису у књажевини Црној Гори 1909. године буде 94, 38 % Срба а на првом попису послије Другог свјетског рата у вријеме злогласног Информбироа 1948. године 1, 78 % ?

Треба погледати када се као нација јављају у пописима: Црногорци, Муслимани и Бошњаци, којих као народности ( нације) није било ни у ниједном документу из времена Књажевине и Краљевине Црне Горе. У посљедњих 70 година вршено је велико прекрајање националне припадности српског православног народа Црне Горе, замјеном појмова,историјских теза и продубљивање старих политичких, а не националних подјела.

Поред притисака власти и других манипулација сматрам, да многи који се изјашњавају на попису не разликују основне појмове и да су послератне власти намјерно створили збрку појмова. За разлику од посљератног, у вријеме независне државе Краљевине Црне Горе веома добро су наши преци знали разлику појмова: народности (националности), вјере и држављанства (поданства), у што се није тешко увјерити када се погледају службена документа и уџбеници из тог времена.

Иако формално са мање школе наши преци у Књажевини и Краљевини Црној Гори су добро знали да разликују појмове и да им је рекао неко да нијесу Срби по народности (национално) а Црногорци територијално (као држављани) сматрали би га ,, будалом“. Нема логичких разлога да и ми данас будемо различити од наших предака, односно да у националном смислу будемо Срби.

Неколико година прије посљедњег у организацији Министарства просвјете кружила је по школама анкета о етничком поријеклу наставника и ученика а истовремено у институцијама културе анкета за социолошка испитивања која тражи одговор о националности (народности). Када човјек прочита понуђене одговоре на анкетном листићу логично је да се запита, да ли су постављена питања потпуно јасна била састављачима и организаторима спровођења анкете и да ли разликују појмове о којима чак и дјеца треба да се изјашњавају? Како објаснити дјетету нешто што ни вама није јасно, и како се изјашњавати о нечему, а да ти није јасно о чему се изјашњаваш?

Лично сам за себе спроводио неку врсту анкете са људима који су завршили факултете и запрепашћен сам да од њих стотинак није преко 9о одсто знало разлику између народа и нације (народности). Како онда да од мање образованог човјека очекујемо коректан одговор? Ову манипулацију са терминима комунисти су перфектно спровели, а неокомунисти само наставили. Наши преци су одлично знали да су Срби као нација, а Црногорци као народ који живи у држави Црној Гори. Није било логичких разлога да и ми у међународно признатој ,,референдумској“ Црној Гори будемо различити од наших предака, односно да у националном смислу будемо Срби.

Намјере досадашњих власти су биле потпуно јасне. Црна Гора је једина држава у Европи у којој ,, носећа“ нација нема натполовичну већину у сопственој земљи. Зато је православне Србе требало ,, претопити“ у националне Црногорце да би постали натполовична већина, а посебно када им то не успијева код Албанаца, Муслимана, Бошњака и Хрвата.

Како је протекао посљедњи попис ?

Све је од почетка пописног процеса 2011.г.мирисало да се власт спрема да наштелује резултате пописа тамо гдје је најјефтиније и најсигурније – у МОНСТАТ-у. Свега мјесец дана прије почетка пописа, на чело те институције је неочекивано дошла нова директорица. Наизглед контроверзан сигнал, али за упућеније то је била врло јасно порука. Разлог њеног доласка је оправдан финалним чином, али и током читавог пописног процеса. Монстат је врло јасно свједочио да га не интересују европске норма и стандарди, те да се неће претјерано трудити да ради свој посао. Само веб страница Монстат-а која је по замишљеном обрасцу морала да садржи мноштво података и докумената, а није садржавала ништа је јасно указивала да је Монстат своју улогу свео на само један чин – конференцију за штампу на којој ће се прочитати жељени резултати. Подсјетимо се почетне конфузије да ли је обавезно одговарати на “идентитетска питања“ и врло агресивне кампање режима и прорежимских НВО-а у том правцу.

Монстат до самог краја није дао методолошко упуство како ће се категорисати поједини идентитетски искази, а да ствар буде гора нису ни изашли са детаљним упуством за грађане о пописним нормама и њиховим правима. Након свега, услиједила је објава намјере за пописну пљачку – противно Закону о попису издато је интерно упуство по ком се општинским пописним комисија забрањује статистичка обрада (што Закон експлицитно захтјева), а да ће резултати пописа бити објављени тек за годину дана.

Када су сабрани сви подаци, у Монстат-у је констатован број Срба око 32,4% а говорника српског језика близу 48%. Било је јасно да такав резултат у потпуности обесмишљава дукљанско монтенегрински пројекат спроведен референдумском пљачком. Зато што је јастребовима неофашистичког круга насушно био потребан континуитет успјеха на идеолошкој равни, стварни резултат се није смио објелоданити. Стога је тражено да се по сваку цијену прикаже “тренд“ пада припадника српског народа а да се разлика између српског и измишљеног ,,црногорског језика са два слова“ смањи.

Режим је резултате пописа 2011, као и референдума 2006., испоставља се, донио декретом, а за такву “акцију“ је довољано био само “званично саопштење“ а оно је било да Срба у Црној Гори има ,,29,07 % ”.

Из свега овога је јасно је да је и овај посљедњи попис био политички, као и сви од 1948. до 2011.г, јер ми нијесмо правна држава и зато му треба тако прићи. Да су се они који су на референдуму 2006. г. гласали против разбијања заједничке државе изјаснили национално као Срби проста рачуница показује да би Срби били већинска нација у Црној Гори. Није тешко закључити зашто није било тако!

Надам се ће онима у нашем народу којима није јасно, зашто је мјесто директора МОНСТАТА тј. Завода за статистику Црне Горе важније од мјеста министра неког од будућних Министарстава, послије ових неспорних аргумената постати јасније.

Српска 24

Прочитајте ЈОШ:

Бошковић „за заклетву Милу спјевао стих“: Ђукановић је највећи ауторитет у Црној Гори

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: